Čitanja: Postanje 3,9-15; Psalam 130,1-8; 2.Korinćanima 4,13-5,1; Marko 3,20-35.

Tokom celog svoga delovanja naš Gospod je imao problema sa svojim protivnicima koji su ga hteli ućutkati na različite načine. Ali, na njihovu žalost, nikada nisu imali dovoljno argumenata da to i ostvare, jer njihove optužbe nisu imale pokrića u stvarnosti, već su bile izmišljotine, laži i klevete na njegov račun. Jer kada zločestim i izopačenim umovima ponestane argumenata, onda se ne libe diskreditovati onoga koga uzmu na zub, jer se ne uklapa u njihove životne koncepcije. Jedna od prokušanih taktika diskreditacije je lepljenje etiketa. A jer je čovjek kojim gospodari zlo vrlo ograničen u svome iskustvu, on ne zna drukčije etiketirati, već sudeći po sebi. Takav svojim suparnicima lepi etikete koje su izišle iz njegovog srca, te nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Tako se i u toj situaciju pokazuje da svaki koji govori, najpre o sebi govori.

Upravo to se dogodilo i Gospodu kojem su hteli koješta spočitnuti, ali jednostavno ne mogoše jer sve negativno što su mu hteli pripisati, nije odgovaralo istini. A da su mu i imali što zameriti, ne bi uspeli ništa od toga dokazati, jer jednostavno nisu bili na njegovoj razini. Ne posedujući njegovu snagu duha, nisu bili kadri suočiti se i raspravljati s njime. Zato su kukavički delovali iza leđa i davali svoja tumačenja svemu što je on radio. Jedno od najizopačenijih je bila tvrdnja da je opsednut, to jest da ima Beelzebula, poglavicu đavolskoga, i da po njemu izgoni đavle. Tako su oni sotonizirali Gospoda koji je jedini bio kadar pobediti sotonsku moć. A kako se njima nije dalo izvući iz sotonskih šaka, tako su njega proglasili opsednutim, skrećući pažnju sa samih sebe. Zaista to je bio vrhunac protivrečja i drskosti, jer su njemu koji je izgonio zle duhove pripisali da je opsednut. To je bilo krajnje bezobrazno, no oni nisu prezali ni od čega. Jer nisu mogli sprečiti njegovo delovanje ni onemogućiti njegovu snagu, oni su se okomili na to da ga prikažu sotonskim saradnikom. Tako su ujedno skretali pažnju sa sebe i svojeg opiranja obraćenju. Njegov uspeh i njegov radikalizam, prema njima, nije mogao doći od Boga, već od Zloga. Tako su tvrdili jer su bili ljubomorni i zavidni na njegov uspeh, na propovedanje i na pozornu poslušnost kojom su ga ljudi pratili. Zato su svoju zavist izražavali ogovaranjem i klevetom.

Slično se prema Isusu odnosi i današnji svet koji želi ostati u svojim gresima, pa mu smeta Isus koji bi ga hteo spasiti od greha. Želi ostati u svojim lažima, pa mu smeta Isus koji ga želi prosvetliti istinom. Želi ostati u mrežama svojih strasti i zavisnosti, pa mu smeta Isus koji ga želi osloboditi. U svim tim situacijama Isusa etiketiraju kao nepoželjnoga, kao onoga koji nas želi zarobiti i sebi podrediti, kao nekoga čija istina nije dovoljno ‘široka’ za čoveka, čija istina nije dovoljno univerzalna i otvorena pravim vrednostima. Osećajući da je Isusov život kao takav prekor životu i stavovima mnogih, današnje društvo ide u agresivni napad poput ovog farizejskog u Evanđelju. I da ne dopuste Isusu previše slobode i prostora izražavanja, svim silama se trude da mu ograniče delovanje, da ga ućutkaju. Žele ishoditi potpunu kontrolu i ne žele dati da se izjašnjava o pojedinim temama koje njima nisu po volji i koje ‘ugrožavaju njihovu slobodu življenja i izražavanja’. Nastoje ga preduhitriti na način da oni kažu njemu ono što znaju da oni čine i da bi trebalo reći njima, sukladno onoj snalažljivoj lopovskoj izreci: “Drž’ te lopova!” Tako i oni, pre nego se ljudi snađu, zamene teze, kao što učiniše farizeji u današnjem Evanđelju, izgovore na Isusov račun optužbe za koje su slutili da bi mogle biti njima izgovorene.

Upravo zato što vidimo kako ovo društvo funkcioniše i kako agresivno proziva Hrista i njegovu nauku kao neljudsku i nehumanu, dok bezboštvo i bezakonje stavlja na pijedestal kao primer humanosti i humanizma, mi vernici smo pozvani prionuti uz njega. On je jedini moćan da nas osloboditi od svih sotonskih napasti i obdariti nas svojim Duhom, kojega nije čuvao ljubomorno za sebe, već ga doneo i nama. On je jedini kadar osloboditi nas od nečistoga duha kojima nas zlo želi zaposesti i opsesti, a osloboditi nas Duhom Svetim i učiniti nas tako svojom braćom i sestrama. Otvorimo mu stoga svoja srca i dopustimo da nas svojom rečju oduševi, a Duhom nadahne, kako bismo iz sebe istisnuli svaku nečistoću i svaku škodljivu prisutnost poglavice đavolskoga i njegovih zlih duhova, a da živimo po nadahnuću našega Gospoda.