I u svojoj nauci govoraše: Čuvajte se književnika koji rado idu u dugim haljinam ai vole pozdrave na trgovima i prva mesta u sinagogama i pročelja  na gozbama. Koji jedu udovičke kuće i tobože se dugo mole, ovi će biti strože osuđeni.  I sede prema kovčegu za priloge, te gledaše kako narod meće novac u kovčeg; a mnogi bogati meetahu mnogo. I dođe jedna siromašna udovica, pa ubaci dve lepte, to jest kodrant. TAda dozva svoje učeniek i reče im: Zaista, kažem vam da ova siromašna udovica metnu više od svih koji metahu u kovčeg; jer svi metnuše od svog izobilja, a ona sve što je imala, sav svoj imetak.  (Marko 12,38-44)

Sedeći pred hramskom riznicom Isus vidi kako je jedna sirota udovica ubacila u riznicu dva novčića i kaže: „Ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj imetak.“ Sav svoj imetak! Pa od čega ona misli živeti? Valja uzeti u obzir da u ono vreme nije bilo udovičke penzije niti socijalne pomoći! Zar Isus hvali nerazboritost? Sav svoj imetak! Šta bi to moglo značiti? Neki su na osnovu ove zgode smatrali da se svaki prvi vernik treba odreći svega, upravo svega, baš kao što je učinio sveti Franjo Asiški.

Pogledajmo s druge strane. Zar ne da ljudi i danas, ljudi koje poznajemo koji puta sav svoj život, „sav svoj imetak“ žrtvuju samo za jednu stvar. Evo. Roditelji redovno sav svoj život žrtvuju za svoju decu. Sebi će sve uskratiti, samo da bi deca imala ono što im treba. Neki će sav svoj život uložiti u sport, u naučnu, političku ili umetničku karijeru.

A šta onda znači, žrtvovati sav svoj imetak, sav svoj život za Boga i poradi Boga? I to bi trebalo biti normalno, po sebi razumljivo. Evo. Nama je objavljena Božja reč. Znamo da smo spaseni smrću u uskrsnućem Hristovom. Znamo koje su Božje zapovesti za nas i znamo da su sve one za nas i za naše dobro. Zato mirno idemo Hristovim putem, sledeći njega, Dobrog Pastira. I to nam je najvažnije. A to što svoj život, sav svoj imetak njemu dajemo i predajemo, nipošto ne smatramo gubitkom, nego dobitkom. Nikad mi Bogu ne možemo dati više od onoga što on nama daje sada i u večnosti. Veli Pavao: „Sve izgubih i otpadom smatram: da Hrista steknem i u njemu se nađem“ (Fil 3,8-9). Steći Hrista neizmerno nadvisuje sve ono što u životu možemo izgubiti. To je mudrost po kojoj želimo živeti.