Free Protestant Episcopal Church of England (FPEC) predstavlja nezavisnu episkopalnu zajednicu reformisanog anglikanskog karaktera, nastalu krajem XIX veka u okviru šireg pokreta za očuvanje istorijskog episkopata uz izraženiji protestantski i reformisani teološki identitet. Njeni istorijski koreni povezani su sa reformisanim episkopalnim pokretom u Velikoj Britaniji, Ancient British Church, kao i sa pojedinim nezavisnim anglikanskim i […]

„Pokažimo ljubav jedni prema drugima delima i istinom.” (1. Jov. 3,18) Postoje pitanja na koja se ne može odgovoriti kratko. Ne zato što odgovori ne postoje, već zato što vera, istorija i ljudski identitet nikada nisu sasvim jednostavni. Kada neko pita ko su zajednice anglikanskog kontinuiteta, zašto postoje, da li su „pravi” anglikanci, kako razumeju […]

Listao sam telefon kasno uveče, u onom delu dana kada čovek više ne traži informacije nego psihološki sedativ. Posle celodnevne buke, ljudi danas ne odlaze na spavanje — oni pokušavaju da se emocionalno resetuju. I baš tada pojavila se slika pastelnih boja, zvezdanog neba i jedne rečenice koja zvuči gotovo nežno, terapeutski umirujuće: “Always end […]

Listao sam telefon sasvim mehanično, onako kako danas ljudi više ne listaju sadržaj nego sopstveni umor. Vest za vešću. Reklama za reklamom. Tuđa mišljenja, tuđe fotografije, tuđe katastrofe, tuđe moralne lekcije upakovane u petnaest sekundi pažnje. Moderni čovek više ni ne gleda internet — on ga preživljava. I onda se pojavila majica. Bela. Jednostavna. Bez […]

U savremenom društvu postoji neobična pojava: što je neka zajednica manja, nesigurnija ili društveno marginalnija, to glasnije insistira na sopstvenoj „posebnosti“. Taj mehanizam nije ograničen samo na religiju; može se pronaći u politici, ideologiji, akademskim krugovima, pa čak i među ljudima koji nakon tri pročitane knjige psihologije počnu da citiraju Junga kao ličnog kuma. Međutim, […]

Čovek je, po svojoj prirodi, paradoksalno biće. Sa jedne strane, poseduje gotovo biološku potrebu za prihvatanjem, pripadanjem i potvrdom sopstvene vrednosti u očima drugih. Sa druge strane, čim oseti da ga neko ne voli, ne poštuje ili – još gore – prezire bez očiglednog razloga, u njemu se budi drevni instinkt otpora. Tada razum izlazi […]

Savremeni religijski prostor sve češće postaje mesto paradoksalnih sukoba. Umesto da duhovne zajednice budu prostori utehe, moralnog uzrastanja i pomirenja, one neretko postaju poprišta neprestanog dokazivanja „pravovernosti“. Posebno je uočljiva pojava da pojedini verski lideri više energije troše na osuđivanje drugih crkava, različitih tumačenja vere ili životnih izbora pojedinaca, nego na suštinsku duhovnu misiju — […]

Savremeni religijski prostor često se nalazi između dve krajnosti: sa jedne strane stoji iskrena potraga za smislom, istinom i Bogom, a sa druge potreba za održavanjem spoljašnje slike duhovne besprekornosti. Upravo u tom sukobu nastaje jedno od ključnih pitanja savremenog hrišćanstva: da li je važnija autentičnost čoveka ili savršenstvo religiozne forme? Rečenica: „Više cenim iskren […]

Podele unutar hrišćanstva predstavljaju jedan od najupečatljivijih primera čovekove sposobnosti da i najuzvišenije ideale pretvori u povod za sukob. Religija koja je nastala na propovedi ljubavi, praštanja i smirenja tokom istorije je uspela da proizvede toliko međusobnih anatema, raskola i „jedinih istinitih puteva“ da bi neupućen posmatrač mogao zaključiti kako je glavna hrišćanska vrlina — […]

  „Potrebno je da budeš voljen upravo takav kakav jesi, da bi mogao postati sve što možeš biti.“ — John Shelby Spong Ova misao Johna Shelbyja Sponga predstavlja jednu od najdubljih antropoloških i duhovnih intuicija savremenog hrišćanskog mišljenja. U samo jednoj rečenici sadržana je čitava drama ljudskog postojanja: čovekova potreba za prihvatanjem, njegova težnja ka […]