Nije prošlo ni mesec dana od mog rukopolaganja u sveštenstvo, a već me služba podsetila na jednu važnu istinu.
Poziv od Boga ne znači odsustvo izazova. Ne znači da će svi razumeti tvoje motive. Ne znači ni da će svaka odluka koju doneseš biti prihvaćena, potvrđena ili pozdravljena od strane drugih.
Ponekad baš kada čovek iskorači u ono na šta veruje da ga je Gospod pozvao, tada najjasnije oseti koliko je važno da zna gde mu je identitet.
Jer ako svoj identitet gradimo na ljudskom prihvatanju, lepom mišljenju drugih, titulama ili potrebi da budemo ispravno shvaćeni od strane svih vrlo brzo ćemo biti iscrpljeni.
Ali ako znamo ko smo u Hristu, tada čak i teški trenuci mogu postati mesto rasta.
Jer naša vrednost nije u funkciji koju obavljamo, niti je u tome kako nas drugi opisuju, a nije čak ni u tome koliko smo uspešni u onome što radimo.
Naša vrednost je u tome što smo voljeni od Boga.
Mi smo njegova deca. Njegovo delo. Ljudi stvoreni sa svrhom.
Bića pozvana na večnost. Ljudi čije srce vidi Onaj koji vidi mnogo dublje nego što ljudi mogu.
To, naravno, ne znači da izazovi ne bole. Služba nije odsustvo ranjivosti.
Ali možda baš kroz takve trenutke Bog proverava da li služimo Njemu ili sopstvenoj potrebi da budemo potvrđeni.
I to nije lekcija samo za sveštenike.
To je lekcija za svakog hrišćanina.
Jer svi mi ponekad želimo da budemo shvaćeni. Da nas ljudi vide ispravno. Da neko prepozna naše motive.
Ali Jevanđelje nas u blagosti vraća na jednostavnu istinu: nije naša sigurnost u tome šta ljudi misle o nama, nego u tome šta je Bog već rekao o nama u Hristu.
Zato, kada dođu teški dani, nerazumevanje, kritike ili unutrašnje borbe najvažnije pitanje nije: „Kako da odgovorim nekome?“ nego: „Kome pripadam?“
Jer kada znamo odgovor na to pitanje, mnogo toga prestaje da ima istu težinu.
A ako nas služba, život ili teškoće dublje nauče poniznosti, strpljenju, molitvi i većem oslanjanju na Boga onda čak i teški trenuci mogu postati milost.
Neka nas Gospod uči da ne tražimo prvenstveno ljudsku potvrdu, nego vernost Njemu.
Neka nas uči da ne odgovaramo iz povređenosti, nego iz ljubavi.
I neka nas u svemu podseća da nije stvar u nama nego u Hristu.
Njemu neka je sva slava.
Tvoj u Gospodu,
Slobodan