Kažeš da ti je vera dosadna. Da ti je Bog dalek.
Možda.
A možda ti je dosadno jer živiš na površini. Jer si zaspao, a ne znaš da spavaš.
Možda ti Bog ne šapuće jer ti non-stop vrtiš isti šum u glavi.
Mi studiramo, radimo, izlazimo, smaramo se, tražimo smisao u serijama, ljubav u porukama, istinu u tvitovima.
I kad ostanemo sami – nešto fali. I ne znamo šta.
Ne smeta nam ni tišina – nego praznina.
I tu bi trebalo da uđe Bog. Ali ne ulazi.
Ili bar ne onakav kakvog su nam prodavali.
A šta ako nije problem u Bogu – nego u tvojim pitanjima?
Možda ga ne nalaziš jer ga tražiš kao još jednu distrakciju.
Možda ti je Bog dosadan jer si ga srušio na nivo aplikacije.
A On nije tu da te zabavi. On je tu da te probudi.
Pitanje nije da li Bog postoji.
Pitanje je: da li ti uopšte želiš da te stvarno nešto promeni?
Zamisli da prestaneš da se kriješ iza ironičnih komentara.
Da se usudiš da pitaš: ‘Zašto sam ovde?’, bez da googlaš odgovor.
Da ustaneš pre buke dana – i samo sediš. I pitaš. I slušaš.
Možda nećeš čuti ništa.
A možda ćeš čuti sve.
Samo… treba da se probudiš.
Bog nije reklama.
Nije sadržaj.
Nije čak ni koncept.
On je – ako je – živi odgovor.
Ali odgovara samo budnima.
Pa… kad planiraš da se probudiš?”
Ako ti je ovo zatalasalo misli, baci komentar: šta te drži uspavanim?
Piši ako želiš još ovakvih tema. I ne zaboravi – istina nije uvek prijatna, ali je jedina koja oslobađa.