Uvod Izreka „We walk into the mystery of God; we do not define that mystery“ (Ulazimo u misteriju Boga; ne definišemo tu misteriju) predstavlja filozofsko-teološki princip koji ukazuje na ograničenja ljudske spoznaje u odnosu na božansko. Ljudska težnja za razumevanjem sveta i transcendentnog suočava se sa epistemološkom i ontološkom granicom: iako možemo analizirati, opisivati […]
Free Protestant Episcopal Church of England u Srbiji smatra važnim da se, u duhu hrišćanske mudrosti i odgovornosti, podseti javnost i vernike da Crkva nije pozvana da zauzima stav o svakom pitanju koje se pojavljuje u društvenom, političkom ili kulturnom prostoru. U vreme kada se od verskih zajednica često očekuje brz odgovor na sve teme, […]
„Ne učite svoju decu samo da čitaju… naučite ih da preispituju ono što čitaju.“ George Carlin U savremenom društvu, koje je preplavljeno informacijama, obrazovanje više ne može da se shvati samo kao mehaničko usvajanje sadržaja. Čitanje – samo po sebi – jeste važna veština, ali je nedovoljna. Pravo obrazovanje počinje tek tamo gde se javlja […]
Karl Bart, jedan od najuticajnijih protestantskih teologa 20. veka, ostaje figura čiji misaoni doprinos prevazilazi istorijski kontekst u kojem je delovao. Njegov rad, nastao u senci Prvog svetskog rata, uspona totalitarizama i sloma liberalnog optimizma, danas — u 2025. godini — ponovo dobija neočekivanu aktuelnost. Razlozi za to nisu samo akademske prirode; Bart se vraća […]
Uvod U istoriji religijske misli malo je figura koje su tako duboko oblikovale razumevanje ljudske patnje kao što su Isus iz Nazareta i danski filozof i teolog Søren Kierkegaard. Jedan pripada jezgru hrišćanske vere, drugi je jedan od njenih najoštrijih tumača i kritičara modernog religijskog duha. Ovaj članak ispituje kako se Isusova priča o […]
Uvod U teološkoj i filozofskoj misli Srena Kierkegaarda, patnja zauzima centralno mesto kao egzistencijalna konstanta i duhovna mogućnost. Ona nije tek antropološka činjenica, niti puko psihološko stanje, već izraz paradoksalne pozicije čoveka pred Bogom. Kierkegaardov pristup patnji radikalno se razlikuje od tradicionalnih racionalističkih teodiceja; umesto da objašnjava zašto Bog dopušta patnju, on istražuje šta […]
Pinokijev paradoks je logički paradoks koji se javlja kada Pinokio izgovori rečenicu: „Moj nos će sada porasti.” Zašto je to paradoks? Pinokijev nos raste samo kada laže. Ali analizirajmo njegovu tvrdnju: 1) Ako je rečenica istina: Pinokio govori istinu → nos ne bi trebalo da poraste. Ali time bi tvrdnja bila laž, pa bi nos […]
Uvod Anglikanska teologija je jedinstvena po svom mestu „između“ istočne i zapadne tradicije: ona pripada latinskom hrišćanstvu, ali nije vezana za monolitni skolastički sistem, niti je obavezana da dosledno prihvati najradikalnije formulacije Avgustinove doktrine o istočnom grehu. Zbog toga Anglikanska crkva razvija srednji, integrisani pristup, koji istovremeno priznaje zapadnu tradiciju, ali je otvoren za […]
Avgustinovo učenje o istočnom grehu je teološki konzistentno unutar njegovog misaonog sistema, ali nije u potpunosti usklađeno sa istočnom, patrističkom tradicijom; stoga je “ispravnost” njegova učenja relativna prema teološkom okviru u kojem se procenjuje. 1. Šta znači „ispravno“ u teologiji? U teologiji „ispravnost“ nije isto što i naučna verifikacija. Ona zavisi od: teološkog konteksta […]
Uvod Pojam istočnog greha u učenju svetih otaca zauzima centralno mesto u razmatranju čovekove prirode, njegove ranjivosti i potrebe za spasenjem. Za razliku od zapadnih skolastičkih interpretacija koje naglašavaju pravnu dimenziju nasledne krivice, istočna patristička tradicija razvija ontološko-terapeutski pristup grehu. U okviru ove tradicije, „pad“ nije prvenstveno pravni prestup koji se prenosi, već narušenje […]