Braćo i sestre u Hristu,
Gospodnje reči koje danas čujemo izazvale su sablazan kod mnogih u Njegovo vreme: „Ako ne jedete telo Sina Čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nemate života u sebi.“ Mnogi su rekli: „Tvrd je ovo govor.“ Ali upravo u toj tvrdoći leži ključ naše vere i naše nade.

Svetootačko tumačenje

Sveti oci Crkve, naročito sveti Avgustin i sveti Jovan Zlatousti, naglašavali su da Hristos u ovom odlomku govori o velikoj tajni – o Evharistiji. Hleb i vino koje prinosimo nisu puka slika, niti samo spomen, već dar Duha Svetoga kroz koji se istinski pričešćujemo Hristom. Kako kaže Zlatousti: „On nam daje samoga sebe, da bismo postali jedno sa Njim, ne samo verom nego i telom.“

No, oci takođe upozoravaju da ne smemo misliti suviše telesno. Nije reč o grubom, materijalnom jedenju, nego o otajstvenom pričešću koje prevazilazi ljudski razum. „Verujte, i jeli ste,“ kaže sveti Avgustin. To znači da verom otvaramo srce, a Duh Sveti čini da Hristos postane hrana besmrtnosti u nama.

Anglikanska teologija

U skladu s tim, i anglikanska tradicija ispoveda da u Svetoj Evharistiji Hristos zaista jeste prisutan – ne telesno i lokalno, kako bi ga oko moglo obuhvatiti, nego realno i duhovno, kako vera može primiti. Članak XXVIII Učenja Anglikanske crkve kaže da „telo Hristovo dato, primljeno i jedeno u Evharistiji jeste na istini i stvarno, ali duhovno.“ Dakle, ne odbacujemo realnost, ali je razumemo na način otajstveni i sakramentalni.

Zato su reči iz Jovana 6 i za nas poziv da pristupamo stolu Gospodnjem s verom i pokajanjem, da tražimo u hlebu i vinu ne samo uspomenu, već i istinsko učešće u Hristovom životu, smrti i vaskrsenju. To nije običan obrok, niti simbolika, već sveta hrana večnog života.

Pastirski poziv

Brate i sestro, svaki put kada pristupaš Svetoj Trpezi, seti se da se tu ne radi o nečemu što ti daje sveštenik, nego o daru koji Hristos sam daje. On se predaje za tebe, da bi tvoj greh bio oprošten, da bi tvoje srce bilo ispunjeno, da bi tvoj život bio preobražen.

Ako u svetu tražimo snagu u prolaznim stvarima, ostajemo gladni. Ako se hranimo Hristom, onda imamo „život večni“, jer On je hleb koji silazi s neba. I ne samo da sada živimo od Njega, nego imamo sigurnost obećanja: „Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.“

Zato, priđimo Stolu Gospodnjem s verom, skrušenošću i radošću, jer tu se ispunjava obećanje: u Hristu imamo život, i život večni.