Čitanja: Isaija 60,1-6; Psalam 72,1.2.7.8.10-13; Efescima 3,2.3a.5.6; Matej 2,1-12.

Stojeći pred tajnom svetkovine, a polazeći od opisa koji nam je donio evanđelist sveti Matej, ne možemo ne uočiti čudesnu Božju dobrotu koja je izišla iz okvira i granica jednoga naroda i počela se objavljivati svetu. Jednako tako valja uočiti i napor mudraca koji na sebi svojstven način otkrivaju Božju blizinu, te joj se veoma raduju, ne žaleći truda da dođu do konačnoga susreta, do susreta s Bogom koji je rušio granice i izlazio iz okvira ljudskih. Isto tako valja uočiti da je za susret bio potreban i iskorak razuma prema Bogu koji se nesebično daruje i ne prestaje objavljivati svoj život i dobročinstva, milost i spasenje svim narodima.

Gde se izgubio razum?

Vođeni Božjom zvezdom, trojica mudraca su potvrdila pravilo da je vera svetlo razuma. Štaviše, nakon što su čuli tumačenje Svetoga pisma o mestu rođenja novorođenoga kralja, dodatno su bili utvrđeni u svojim traženjima i prosvetljeni u nastojanjima. To što se dogodilo s njima, trebalo bi uvek biti s iskrenim tražiteljima kojima Bog ne uskraćuje svoje pomoći ako ga zdušno traže. No problem nastaje ako nema razuma, to jest spremnosti doslednog razumskog promišljanja, onda vera ne može ništa prosvetliti. Razum i njegovo funkcionisanje je neophodna ‘materija’, to jest pretpostavka koju vera može oblikovati, može voditi do konačnog čvrstog, sigurnog i ispravnog zaključka. No promatrajući svet oko sebe stiče se dojam da živimo u vreme koje se može nazvati vremenom ugroženoga razuma. Razum je danas postao nesiguran i nejasan. A ako nema razuma, onda preostaje samo fideistička ili fanatična vera, a one nisu ispravan način verovanja.

U naše doba, nažalost, ljudski razum funkcioniše bez temeljnog razmišljanja, u skladu onoj izreci da nam je brži jezik od pameti. A takav je isto i zaključak, brži od pameti, to jest bled i neutemeljen. Ovo je vreme razuma zapaljiva na spoljašnje nadražaje, ali bez dubinskog razumevanja stvarnosti. A takav razum je povodljiv, nepromišljen i najčešće nestabilan i pilotiran. I to baš onda kada misli da je samosvestan i slobodan, tada je njime najlakše upravljati. Obeležen je površnošću u raspravama i postaje vrlo agresivan. Takvom razumu je najvažnije izreći onu rečenicu: ‘Ja mislim’, kao da bi to bio ključni dokaz njegove autentičnosti. Ostaje nebitno je li došao do istine, već se naglasak premešta na mišljenje, kao da bi razum bio dan samo za izricanje vlastitog mišljenja, a ne za otkrivanje činjenica života i Božjih tajni. Zato danas nedostaju ljudi prodorna razmišljanja, koji ne promišljaju stvarnost ni na brzinu, ni naprečac, već postojano crpe snagu i nadahnuća od Boga da što bolje razumeju. A ljudi ne žele da nauče da misle ispravno, već samo polažu pravo na svoje mišljenje i na vlastitu površnost. To je stoga što su više usmereni na skupljanje jeftinih i površnih informacija kojima pošto-poto žele obrazložiti svoje mišljenje, umesto da se potrude da dođu do dubinskih razloga koji utemeljuju misao. Lakše im je opravdavati sebe i svoje lutanje, nego istrajno, dosledno i angažovano tražiti i učiti kako se misli od onoga koji je istinska Misao, pravi Razum i neizreciva Istina.

Razum u hodu prema Hristu

A shvatiti tajne života se ne može naprečac, već postojanim, strpljivim i poniznim razmišljanjem. Redovno je to mukotrpan proces i prolazi preko kolena i molitve, bez čega nema pravoga i vrednog promišljanja životne stvarnosti. A još manje one Božje, jer Bog je velika tajna koja se ne može shvatiti na ulici ili na stadionu, u buci kafića ili gužvi trgovačkog centra, zadubljen u tv program ili s mobilnim u ruci spojenim na društvene mreže. Da bismo shvatili Božje tajne, potreban je napor duha koji se čisti od svih nemira i rastresenosti. Potreban je mir svesti koja sve ostavlja po strani i čistoća savesti koja traži samo Boga.

Ako su sveti mudraci došli do Vitlejema, to nije bila idila, to je bila prava duhovna pustolovina koja ih je potpuno prožela i poradi koje su morali pročistiti svoje biće, svoj duh i razum. A on se čisti odricanjem od zemaljskih užitaka i svetovnih težnji, kao i ljubavlju prema Bogu i prema njegovoj Istini. Razum se čisti jasnim moralnim životom, odbacivanjem greha koji ga sputava i ne dopušta mu misliti, te obraćenjem i pokorom, a kvari se lagodnim životom. Razum se čisti čitanjem Božje reči i slušanjem Boga živoga, a ne ljudskim knjigama koje podižu nezdrave ambicije i nude delimične istine. Zato doći do zdravorazumskog promišljanja ne znači uzeti zdravo za gotovo bilo koju informaciju na koju naiđemo, već izlečiti vlastiti razum od svih bolesti koje ga mogu pogoditi. A da se razum može razboleti, najbolji primer je car Irod u današnjem odlomku, koji ima bolesne ambicije i još bolesnije namere. Zdrav razum je, dakle, onaj koji dopušta Božjem svetlu da ga vodi, kao što mudraci dopustiše zveezdi vodilji da ih dovede do Hrista.

Sveti mudraci su nam podsticaj danas na čišćenje razuma od tragova grijeha, slabosti i strasti, od ambicija i nezdravih sklonosti, od robovanja božanstvima ovoga sveta, a za potpuno predanje Bogu sledeći njegov put na zemlji. Njihov razum je dosegnuo svoj cilj, jer je njihovo nastojanje urodilo plodom dovevši ih do cilja, a to je novorođeni Kralj u vitlejemskim jaslama kojem su se ponizno poklonili. Za njih je razum bio pravi razum jer ih je vodio Hristu i jer ih je potaknuo da mu se poklone. Od tog poslanja i cilja zaista nema ništa uzvišenije. Samo tako su čistoga razuma mogli pristupiti Isusu Hristu, koji nikada ne prestaje pozivati ljude da žive čistoga srca i obraza, jer tako ostvaruju zemaljski susret s njime, Božjim Logosom, Mudrošću i Istinom, te da jednom u puninu caruju u njegovom carstvu.