LUKA 18,35-43:

A kad se približio Jerihonu, neki slepi je sedeo kraj puta i prosio. A kad je čuo kako narod prolazi, zapita šta je to. i obavestiše ga da prolazi Isus Nazarećanin. I povika govoreći: ‘Isuse, sine Davidov, smiluj se na mene!’ A oni što su išli napred prekorevahu ga da ućuti. Ali je on još više vikao: ‘Sine Davidov, smiluj se na mene!’ I Isus stade i zapovedi da ga dovedu k njemu. A kad se on približi, zapita ga: ‘Šta hoćeš da ti učinim?’ On pak reče: ‘Gospode, da progledam.’ Tada mu Isus reče: ‘Progledaj! Spasla te je tvoja vera.’ I odmah progleda i iđaše za njim slaveći Boga. Hvalio je Boga i sav narod koji je to video.

Odlomak sadrži žive  uzore duhovnih stvari koji zahtevaju pažljivo proučavanje.

Vidimo važnost mudrog korišćenja sopstvenih mogućnosti: Slepi čovek nije bio lenj da ostane kod kuće i da čekga da mu pomoć dođe sama od sebe. Smestio se pored puta da bi putnici mogli da ga vide i pomognu mu.  Uvek treba da budemo na onim mestiga gde je Gospod Isus prisutan.  Očekivati da će blagoslovi doći u naše srce ako sedimo zaludni kod kuće i nedeljom ne odlazimo na bogosluženje jeste nepromišljenost, a ne vera.

Vidimo primer naše dužnosti što se tiče molitve.  Slepi čovek je zavapio kada je čuo da Isus prolazi.  Nije zaćutao ni kada su ga ukorili.  Njegov osećaj za pogubnost sopstvene situacije učinio je da on nastavi da moli.  Počnimo da se molimo ako to do sada nikada nismo činili. Molimo se srčanije i predanije.

Vidimo ohrabrujući primer Hristove ljubaznosti i saosećanja.  Isus je pošao u Jerusalim da umre i imao je preteške stvari u svojim mislima, ali je našao vremena da se zaustavi i ljubazno razgovara sa sirotim čovekom.

Odlomci kao što su ovi u Jevanđeljima namnjeni su za posebnu utehu svima koji uviđaju da su grešni i dolaze Hristu trežeći mir.

Na kraju vidimo primer ponašanja kod onoga kome se Isus smilovao.  Slepi čovek je bio duboko zahvalan.  Rešio je da pokaže svoju zahvalnost tako što će postati jedan od Isusovih sledbenika i učenika.

Ljubav iz zahvalnosti je pravi izvor poslušnosti prema Hristu.  Pobožni su ono što jesu zato što vole Onoga koji je prvio voleo njih. Slede Hrista zbog toga šti ih je iscelio.

Duboko razmišljajmo o ovom odlomku.  Da bismo znali imamo li samo nešto ili mnogo u Hristu, pogledajmo naš život.  Koga mi sledimo? Koji su naši krajnji ciljevi i čemu težimo u svom životu? Čovek koji je imao stvarnu nadu u Isusa, biće uvek poznat po svom opredeljenju u životu.

Pomolimo se:

O Bože, zaštitniče svih koji veruju u Tebe, bez kojega ništa nije snažno ni sveto; povećaj i umnoži n anama milost Svoju; da sa Tobom kao Carem i Vodičem možemo tako proći kroz sve prolazne stvari i ne izgubiti ono što je večno. Podari nam ovo, o nebeski Oče, radi Gospoda našega Isusa Hrista. Amin.