LUKA 19, 41-48.

GREŠIMO ako mislimo da Hristos ne brine ni za koga drugog osim sa svoje verujuće. On brine za svakoga. Brine za tebe. Brine za mene. Njegovo srce je dovoljno široko da preuzme brigu za celo čovečanstvo.  Njegova briga doseže do svakog čoveka, žene i deteta na zemlji. Pokazuje ljubav u opšte sažaljenju za čoveka koji nanjtavlja da živi u svojim grehovima tako što je posebno privržen svom stadu koje čuje Njegov glas i sledi Ga.

On ne želi da bilo ko postrada već da se svi pokaju. Teški grešnici su brzi da pronađu razna opravdanja za svoje ponašanje. Malo poznajemo hrišćanstvo ako ne osećamo brigu, duboku brigu, za neobraćene ljude.  Ravnodušnost za duhovno stanje drugih ljudi može da nas sačuva mnogih nedaća.  Današnji svet ne brine da li sused ide ili ne ide u ponor i propast.  Ako Hristos oseća brigu za grešne ljude, Hristovi sledbenici trebalo bi da osećaju isto.

Postoji neznanje u veri koje je grešno i bogohulno.  Neznanje nije izgovor i u Božjim očima je velika krivica kada čovek može da sazna istinu ali odbija da je zna.  Postoji nivo znanja za koji smo svi odgovorni ali ako zbog lenjosti ili predrasuda ne prihvatimo to znanje, naše duše mogu propasti.

Namerno izbegavanje znanja nikada neće biti dozvoljeno kao izgovor u prilog čoveku. Biće otežavajuće za njegovu krivicu.

Bog je ljubav. Bog ponekada hoće da pruži čoveku posebnu priliku i poziv.  Jerusalim je dobio posebno vreme milosti. Sin Božji je lično došao da ga poseti.  Najveća čuda koja je čovek ikada video bila su oko njega.  Najčudesnije propovedanje je propovedano među njegovim zidinama.  Dani službe Hristove bili su dani najjasnijeg poziva na pokajanje i veru. Ti pozivi su bili upečatljivi i posebni.  Ali, zanemarili su ih.  Hristos otkriva da je ovo zanemarivanje bilo glavni greh Jerusalima.

Nema sumnje da su crkve, narodi, čak i pojedinci ponekad doživeli posebnu Božju objavu i da je zanemarivanje takve objave bila prekretnica njihove duhovne propasti.  Zašto se u nekim slučajevima to tako događa a u nekima ne, ne znamo. Jasne činjenice u istoriji i biografiji dokazuju da je to tako. Poslednji dan će verovatno otkriti svetu da su postojali trenuci u životima mnogih koji su umrli u grehu, kada im je Bog prišao veom ablizu, kad iim je savest bila prilično živa, kada je izgledalo da ima samo još jedan korak do spasenja.  Ovi trenuci će verovatno biti ono što naš Gospod nahziva ‘danom pohođenja’. Zanemarivanje takvih trenutaka biće verovatno jedna od najtežih optužbi protiv njihovih duša.

Duboko kao što jeste, trebamo iz ovoga naučiti sebe a i druge jednoj praktičnoj lekciji.  Ta lekcija je od nemerljive važnosti – NE TREBA GUŠITI UBEĐENjA I GASITI RAD SAVESTI!!!

Onaj ko se odupire savesti može da odbaci svoju poslednju priliku za spasenje.  Ovaj glas upozorenja može da bude dan Božjeg ‘pohođenja’.  Njegovo zanemarivanje može da prepuni čašu ljudske grešnosti i da izazove Boge da ga otpusti zauvek.

Hristos se ne slaže sa komercijalizacijom svetih stvari.  Čitamo da je izbacio kupce i prodavce iz hrama, i rekdao da su od Božje kuće napravili ‘lopovsku pećinu’.  Znao je koliko su formalni službenici hrama bili neuki i nepismeni. Znao je koliko će brzo hram i njegove službe biti uništene, svetinja oskrnavljenja a sveštenstvo ukinuto.  Želeo je da nam da do znanja da treba da poštujemo svako mesto gde se Bog proslavlja.  Poštovanje koje On zahteva za hram nije bilo za hram kao kuće žrtvovanja, nego kao za ‘kuću molitve’.

Setimo se Hristovog ponašanja i govora kada idemo na javno bogosluženje.  Čovek koji se nepažljivo ponaša u crkvi kao da je u krčmi ili u svom stanu, još treba puno da uči.  On još uvek nema ‘um Hristov’.

Slave Presvetoj Trojici. Amin. Amin. Amin.

++Petar