Luka 2,1-14.

Mir je središna tema biblijskih spisa. Osnovno značenje reči mir (hebrejski ‘šalom’ znači: potpuno duhovno i telesno blagostanje), daleko nadilazi negativni pojam mira shvaćen kao odsutnost rata.  Biblija na mnogim mestima govori o čežnji naroda za mirom i okončanjem državnog (političkog) nasilja, o nadi u dolazak pravednog kralja, ‘Kneza mironosnoga’ (uporedi Isaija 9,6).

Biblijski mir ne može značiti samo duševno stanje unutrašnjeg mira. Unutrašnji mir se uvek povezuje s spoljašnjim društvenopolitičkim mirom. Biblijski mir zahteva ostvarenje pravednosti, otpor ekonomskom iskorišćavanju, političkoj neslobodi i strahu. Izveštaj o Isusovom rođenju donosi anđeosku pesmu: Slava na visini Bogu, na zemlji mir ljudima, miljenicima njegovim. (Luka 2,14)  Bogu se oduzima ‘slava’ svaki put kada se ljudi pripremaju na rat. Nijedan hrišćanin ne može zaobići pitanja: Kakvo je moje hrišćansko mirotvorstvo? Na koji se način odupirem nasilju u svakodnevnici? Da li sam prisutan među onima koji podižu svoj glas protiv nepravde, nasilja i idolatrije novca? Da li je mir tek samo ‘božićna idila’, romantičarski san, utopija a ne ostvarim zahtev?

Za hrišćane mir je dar Božji, ali taj dar ne pada s neba. Mir ima svoju cenu. Treba želeti mir, izabrati mir, zalagati se za mir. U tome nam je trajno nadahnuće Isusovo mirotvorstvo sadržano u Isusovim blaženstvima koje je izgovorio u Propovedi na gori. Neki hrišćani to pokušavaju ‘razvodniti’.  Mirotvorci se diskvalifikuju. Smatra se da su naivni ili da su ‘mali domoljubi.’ Često se i Isusova izjava: ‘Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlji. Ne nisam došao da donesem mir, nego mač’ – iskrivljuje i pogrešno tumači. Ona nije uperena protiv mira i mirotvoraca, već protiv lažnog mira i ‘mirotvoraca’, to jest onih koji ne podnose ‘proročko uznemiravanje’ vlastite neosetljivosti, ravnodušnoga spokoja i kukavičluka.

Samo oni koji grade mir, slave Boga. Mir se gradi bez strasti i emocija, dijalogom i argumentima.  Ako želimo da budemo mirotvorci, osnovno je poštovanje svake ljudske osobe. Lako je rušiti, ali je teško graditi. Treba poštovati svaki oblik identiteta kojega je pojedinac stekao za života.  S drugima treba voditi miran, iskren i otvoren razgovor. Ako druge vidimo kao ravnopravne, nećemo dolaziti u iskušenje da se uzdižemo iznad njih. Danas sve religije govore o dijalogu, a zapravo vode monolog. Svi se diče svojom otvorenošću za dijalog, ali imaju dijalog samo unutar svojih zajednica. Spolja to je samo monolog jer drugoga i različitoga nema ni blizu. Slušamo hvalospeve o sopstvenoj toleranciji, a u praksi nema ništa od svega toga. Isus se rodio u nemirno vreme. Anđeoska poruka mira pokreće vlasti ovoga sveta koji ne žele mir. Jaslice simbolizuju mesto mira. Svaki čovek sme uzeti u ruke nebeski dar: Dete Isusa. On je temelj nade i mira. Moć utelovljene ljubavi ruši zidove. ‘Jer on je naš mir, on je oba dela sastavio u jedno i svojim telom razrušio pregradni zid koji ih je rastavljao, neprijateljstvo, obesnažio zakon s njegovim zapovestima i odredbama, da stvarajući mir od te dvojice načini u sebi jednog novog čoveka. (Efescima 2,14.15) Unesimo mir u naše ‘male svetove’: u brak i porodicu, u društvenu i verničku zajednicu.