4.nedelja nakon Trojice

O Bože, zaštitniče svih koji veruju u Tebe, bez kojega ništa nije snažno ni sveto; povećaj i umnoži na nama milost Svoju; da sa Tobom kao Carem i Vodičem možemo tako proći kroz sve prolane stvari i ne izgubiti ono što je večno.  Podari nam ovo, o nebeski Oče, radi Gospoda našega Isusa Hrista. Amin.

Danas je 4.nedelja nakon Trojice.  Danas učimo o Novom zakionu i o misiji koju Crkva ima prema svim ljudima.

Isus nas poučava da dela višeg standarda milosrđa nose svoju nagradu.  Ne sudite, i ne osuđujte i nećete biti osuđeni.  Praštajte, i oprostiće vam se. Dajte, i daće vam se.  Kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti. Jednostavno, zar ne?!  Nijedan čovek neće biti gubitnik na kraju ako čini dela milosrđa koja su puna samoodricanja, strpljenja i ljubavi.  Izgledaće ponekada kao da ne dobija ništa osim ismejavanja, prezira i vrećanja.  Njegova dobrota je nekada možda iskušenje ljudima da budu nametljivi.  Njegovo strpljenje i izdržljivost mogu biti zloupotrebljeni.  Međutim, na kraju, on će biti pobednik.

Ovo je učenje Isusa Hrista o milosrđu.  Nekoliko Njegovih rečenica imaju toliko duboko značenje da nas prosto nagone na duboko samoispitivanje.

Malo se ovakav stil milosrđa može videti na ovom svetu pa čak i u crkvama.  Koliko je samo uobičajena ljutnja, strastven duh, bezosećajnost onoga što zovemo čast, i spremnost na svađu u svakoj prilici.  Koliko retko vidimo da ljudi vole svoje neprijatelje, da čine dobro ne nadajući se ničemu zauzvrat, blagosiljajući one koji ih kunu, i koji su dobri prema onima koji su zli i nezahvalni.  Podsetimo se Isusovih reči: ‘Uska su vrata i tesan je put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze’ (Matej 7,14).

Svet bi bio srećnije mesto kada bi ljudi sledili Isusova pravila. Jedan od uzroka nesreće čovečanstva je sebičnost, ali slobodno možemo proširiti i na razdor, neljubazbost… neva veće greške nego pretpostaviti da se životno hrišćanstvo prepliće sa ljudskom srećom.  Nije previše vere već je premalo vere i upravo premalo vere jeste ono što ljude čini sumornin, jadnim i nesrećnim.  Gde se Isus najbolje poznaje i poštuje tamo se uvek može naći prava radost i mir.

Hajde da se udružimo sa Isusom u veri i da nas Sveti Duh nauči i posveti.  Mi ne možemo brati grozdove iz trnja, ili smokve iz korova. Ne možemo gajiti cveće bez korena ili voće bez drveća. Ne možemo imati plodove Duha bez životne zajednice sa Hristom i bez novog stvorenja u sebi.  Ljudi koji nisu ponovorođeni nikada ne mogu stvarno voleti na način koji je ugodan Isusu.

Učitelj koji sam ne zna put do neba, nikako ne može odvesti svoje učenike u nebo.  Čovek koji sluša takvog učitelja rizikuje da i sam bude večno izgubljen.  Ako želimo da pobegnemo od opasnosti na koju nas Isus upozorava, ne smemo zapostaviti da proverimo učenje koje čujemo u Svetom pismu.  Ne smemo verovati u pojedine stvari samo zato što naš sveštenik (propovednik) kaže tako.  Ne smemo pretpostaviti da službenici crkve nikada ne mogu napraviti neku grešku.  Uvek imajmo na umu Isusovo upozorenje: ‘Čuvajte se lažnih proroka’ (Matej 7,15).  Upamtimo savet koji smo dobili od apostola Pavla i Jakova: ‘Sve ispitujte’ (1.Solunjanima 5,21) i ‘Ispitujte duhove da li su od Boga’ (1.Jovanova 4,1).  Sa Svetim pismom u rukama, i obećanjem vođstva Svetoga Duha svima koji ga traže, nemamo opravdanje ako naše duše zalutaju.  Slepoća sveštenika (propovednika) nije nikakvo opravdanje zbog toga što su ljudi u tami.  Čovek koji zbog lenjosti, sujeverja ili uticaja odbije da posumnja u učenje propovednika koji je nad njim, ma koliko nezdravo to učenje, na kraju će završiti zajedno sa svojim propovednikom.  Ako ljudi veruju slepim vodičima ne smeju se iznenaditi ako završe u jami.

Zato Isus praktično naučava i pokazuje neopravdanost čoveka koji pronalazi ‘trun’ ili sitnicu u oku brata svoga, dok ‘gredu’ ili neku ogromnu i strašnu stvar u svom oku ne vidi.

Ovu lekciju moramo naučiti.  Greške nikada ne bi mogle biti ispravljene a grešnici nikda ne bi bili ukoreni, ako čovek ne bi propovedao sve dok sam ne bude bez greške. Prema tome, ovakvo Isusovo tumačenje dovodi do sukoba sa drugim jednostavnim tekstovima u Svetom pismu.  Glavni cilj Isusa je da nauči sveštenike, propovednike, učitelje koliko je značajna doslednost u životu.  Tekst je važno upozorenje da ne protivrečimo našim životima ono što smo izrekli ustima.  Govornik nikada neće dobiti pažnju ukoliko ne živi onako kako propoveda.  Rukopolaganje, fakultetska diploma, visoka zvanja, glasna objava doktrinarne čistoće nikada neće obezbediti poštovanje propovedi jednom propovedniku ako njegova crkva zna da on ima određene svetovne navike.

Međutim, postoji jedna stvar koja će nam biti od koristi ako je upamtimo danas.  Ovu lekciju bi mnogi pored sveštenika (propovednika, učitelja) trebalo ozbiljno da shvate.  Sve glave porodica, biznismeni, roditelji, učitelji i svi koji rade sa mladim ljudima – svi oni bi često trebao da razmišljaju o ‘trunu’ i ‘gredi’. Svi oni bi trebalo da vide u rečima našeg Gospoda uzvišenu lekciju da ništa ne utiče na druge tako dobro kao doslednost.  Upamtimo ovu lekciju i nikada nikada nikada je nemojmo zaboraviti.

U ime +Oca i +Sina i +Svetoga Duha. Amin.