Jevanđelje po Jovanu iznosi zanimljivu priču koja se dogodila otprilike na početku Isusove službe na zemlji: Otišao je na svadbu gde je vodu pretvorio u vino. Ova priča je po mnogo čemu neobična: ono što se tamo dogodilo izgleda malo čudo, više liči na mađioničarski trik nego na mesijansko delo. Iako je sprečio donekle neprijatnu situaciju. Bilo je to privatno učinjeno čudo koje se dogodilo bez znanja korisnika – ipak, to je bio znak koji je otkrio Isusovu slavu (Jovan 2,11).

Književna funkcija ove priče pomalo je zagonetna. Jovan je znao za mnogo više Isusovih čuda nego što je ikada mogao uzeti u obzir u svojim spisima, ali je upravo to izabrao za početak svog evanđelja. Kako nam Jovanov cilj služi da nas ubedi da je Isus Hristos (Jovan 20,30. 31)? Kako to pokazuje da je on Mesija, a ne (kako je kasnije jevrejski Talmud tvrdio) mađioničar?

Venčanje u Kani

Okrenimo se sada bližem pogledu na istoriju. Počinje venčanjem u Kani, malom selu u Galileji. Čini se da lokacija nije toliko bitna – pre činjenica da je to bilo venčanje. Isus je svoj prvi znak Mesije dao na venčanju.

Venčanja su bila najveća i najvažnija proslava za Jevreje – jednodnevne proslave nagovestile su socijalni status nove porodice u zajednici. Venčanja su bila takva proslava da se svadbeni skup često metaforično koristio za opisivanje blagoslova mesijanskog doba. Sam Isus je pomoću ove slike opisao Božje carstvo u nekim svojim parabolama.

Često je u svetovnom životu činio čuda da bi razjasnio duhovne istine. Isceljivao je ljude da bi pokazao da ima moć da oprašta grehe. Prokleo je smokvu u znak predstojećeg Božjeg suda koji je trebalo da zadesi hram. Iscelio je u subotu da bi pokazao svoj primat nad ovim praznikom. Vaskrsao je mrtve da bi pokazao da je on vaskrsenje i život. Hranio je hiljade da podvuče da je on hleb života. U čudu koje gledamo, doneo je obilne blagoslove svatovima da bi pokazao da je on taj koji će se pobrinuti za Mesijin skup u carstvu Božjem.

Vino je nestalo i Marija je obavestila Isusa, na šta je Isus odgovorio: … šta ja imam s vama?  Ili drugim rečima, šta ja imam s tim? Moj sat još nije došao. A čak i da nije vreme, Isus je postupio. Na ovom mestu, Jovan ističe da je Isus u određenoj meri ispred svog vremena u onome što radi. Mesijin skup još nije došao, a Isus je ipak postupio. Mesijino doba je počelo mnogo pre nego što je trebalo da svane u svom savršenstvu. Marija je očekivala da će Isus učiniti nešto; jer je naredila slugama da učine sve što im je rekao. Ne znamo da li je mislila na čudo ili na kraći put do najbliže pijace vina.

Voda koja se koristi za ritualno pranje postaje vino

Sada je bilo tako da je u blizini bilo šest kamenih posuda za vodu, ali su se razlikovale od uobičajenih vrčeva za vodu. Jovan nam govori da su to bili kontejneri koje su Jevreji koristili za ritualno ispiranje. (Za svoje postupke čišćenja, preferirali su vodu iz kamenih posuda umesto inače korišćenih keramičkih posuda.) Svaki od njih je držao više od 80 litara vode – previše da bi mogli da ih podignu i izliju. U svakom slučaju, ogromna količina vode za ritualno ispiranje. Ovo venčanje u Kani mora da se proslavilo zaista masovno!

Čini se da je ovaj deo priče veoma važan – Isus se spremao da pretvori određenu vodu u vino za jevrejske obrede pranja. Ovo je simbolizovalo promenu judaizma, čak bi se moglo izjednačiti sa izvođenjem ritualnih abdesta. Zamislite šta bi se dogodilo da su gosti hteli ponovo da operu ruke – otišli ​​bi do posuda za vodu i zatekli svaku od njih napunjenom vinom! Za sam njihov obred ne bi bilo više vode. Tako je duhovno čišćenje kroz Isusovu krv zamenilo ritualno pranje. Isus je izveo ove obrede i zamenio ih nečim mnogo boljim – samim sobom. Sluge su napunile posude do vrha, kako nam Jovan kaže u 7. stihu. Isus je u potpunosti opravdao obrede i učinio ih zastarelim. U Mesijino doba više nema mesta za ritualno pranje. Sluge su zatim skinule malo vina i odnele ga ugostitelju, koji je potom rekao mladoženji: Svako prvo daje dobro vino, a ako se napije, manje; ali dobro vino ste čuvali do sada (10).

Šta mislite zašto je Jovan zabeležio ove reči? Kao savet za buduće gozbe? Ili samo da pokaže da Isus pravi dobro vino? Ne, mislim zbog njihovog simboličkog značenja. Jevreji su bili poput ljudi koji su predugo pili vino (nakon što su obavljali ritualno pranje) da bi mogli primetiti da je došlo nešto bolje. Marijine reči: Nemaš više vina (stih 3) ne simbolizuju ništa drugo osim da obredi Jevreja više nisu imali nikakvo duhovno značenje. Isus je doneo nešto novo i bolje.

Čišćenje hrama

Da bi produbio ovu temu, Jovan nam u nastavku govori kako je Isus oterao trgovce iz dvorišta hrama. Biblijski komentatori preskaču pitanje da li je ovo čišćenje hrama isto što i kraj Isusove službe na zemlji u drugim Jevanđeljima ili je na početku postojalo drugo. Bilo kako bilo, Jovan u ovom trenutku izveštava o tome zbog simboličkog značenja koje vidimo iza toga.

I opet Jovan stavlja priču u kontekst judaizma: … jevrejska Pasha je bila blizu (stih 13). I Isus je zatekao ljude u hramu koji su prodavali životinje i tamo razmenjivali novac – životinje koje su vernici nudili za oproštaj greha i novac koji je korišćen za plaćanje hramskih taksi. Isus je isterao sve napolje.

Iznenađujuće je da je jedna osoba uspela da istera sve dilere. (Gde je hramska policija ako vam zatreba?) Pretpostavljam da su trgovci znali da ne pripadaju ovde i da ih ni mnogi obični ljudi ne žele ovde – Isus je samo sprovodio u delo ono što su ljudi već znali i osećali. Josif Flavije opisuje druge pokušaje jevrejskih vođa da promene hramske običaje; u tim slučajevima među ljudima se podiglo takvo negodovanje da su napori zaustavljeni. Isus nije imao ništa protiv da ljudi prodaju životinje na žrtvu ili menjaju novac za hramske žrtve. Nije rekao ništa o naknadama za razmenu koje se za to naplaćuju. Ono što je osudio bilo je jednostavno mesto izabrano za to: Oni su bili u procesu pretvaranja Božje kuće u skladište (stih 16). Oni su od vere napravili unosan posao.

Dakle, jevrejske vođe nisu uhapsile Isusa – znali su da ljudi odobravaju ono što je činio – već su ga pitali šta mu daje za pravo da to učini (stih 18). Ali Isus im nije objasnio zašto hram nije pravo mesto za takvu vrevu, već se okrenuo potpuno novom aspektu: srušiti ovaj hram i za tri dana ću ga pustiti da se ponovo podigne. Isus je govorio o svom telu, koje jevrejske vođe nisu poznavale. Bez sumnje su mislili da je njegov odgovor smešan, ali ga ni sada nisu uhapsili. Isusovo vaskrsenje pokazuje da je imao potpunu vlast da očisti hram, a njegove reči su već ukazivale na njegovo skoro uništenje. Kada su jevrejske vođe ubile Isusa, uništile su i hram; zbog Isusove smrti učinio je sve ranije ponuđene ponude nevažećim. Trećeg dana nakon toga, Isus je vaskrsao i sagradio novi hram – svoju crkvu.

I mnogi ljudi su, kaže nam Jovan, verovali u Isusa jer su videli njegove znake. U Jovanu 4,54 kaže se da je drugo znamenje što ga učini Isus po povratku iz Judeje u Galileju.  Ovo, po mom mišljenju, dovodi do zaključka da je čišćenje hrama prijavljeno van redosleda jer je to pokazatelj o čemu se zapravo radi u Hristovoj službi. Isus je okončao i hramsku žrtvu i rituale čišćenja – a jevrejske vođe su mu nesvesno pomagale pokušavajući da ga fizički unište. U roku od tri dana, međutim, sve je trebalo da se pretvori iz vode u vino – mrtvi ritual je trebalo da postane vrhunski napitak vere.