DANAS slavimo praznik Svih svetih. Crkva nam danas pred oči stavlja posebnu radost i ohrabrujuću činjenicu: veliki je broj onih koji su nakon svog ovozemaljskog života dospeli u večno Božje carstvo. To je nepregledan broj muškaraca i žena, mladića i devojaka, staraca i starica, veliki broj dece, koji su uprkos ovozemaljskim poteškoćama i uprkos svojim ljudskim slabostima nastojali da služe Bogu, i iskazuju ljubav prema Bogu i bližnjima.  Koji su nastojali da sarađuju sa velikom milošću Božijom.  Hristovo spasenje i Božija velika milost nisu s njima bili uzaludni. Svi su oni bili ljudi poput tebe i mene. Ako je dakle, veliko i nebrojeno mnoštvo spasenih – a to su svi sveti koje danas slavimo – onda je sasvim moguće da – istom Božjom milošću – i mi dospemo do iste nebeske slave trudeći se koliko je više i bolje moguće da vršimo Božje zapovesti i da živimo po evanđeoskim zakonima.

Koliko god se u našem društvu naglašavala lična sloboda i nezavisnost, ipak je duboko u ljudskoj prirodi prisutna potreba za pripadnošću. Mladi ljudi koji nebrojeno puta odbacuju porodicu, jer smatraju da ih ograničava i uslovljava, ali onda u isto vreme traže neke druge zajednice i poglede na svet kuda žele da pripadaju.  Čovek nužno traži okruženje i ljude s kojima se možemo poistovetiti, pa makar to bila nazovi navijačka grupa koja izaziva nerede na stadionima i ulicama. Čovek želi nekome ili nečemu da pripada. To nam je u prirodi.

Pripadnici nekih plemena to i na spoljašnji način pokazuju tetovažama i oznakama na telu.  Govoreći o našoj pripadnosti Hristu, apostoli su rado uzimali upravo tu sliku pečata na telu, jer je takav pečat po sebi trajan i neizbrisiv.

U svetoj tajni miropomazanja, primamo pečat dara Duha Svetoga. Prema tome, naša je pripadnost Hristu i njegovom carstvu zapečaćena krštenjem, miropomazanjem, i pričešćem, kao i drugim svetim tajnama koje primamo.  Ne pripadamo samima sebi. Mi smo Hristovi.  Bog nas je u Hristu opet prepoznao kao svoju decu, zapečatio nas darom Svetoga Duha – da budemo sveti i bez mane pred njim; odredio nas za posinjenje sada i u svu večnost (uporedi Efescima 1,4.5).  Zato smo puni pouzdanja i nade. Pripadamo Bogu. On nas vodi i jača. On nas čuva kao svoju dragu svojinu.

Danas slavimo praznik Svih svetih. To su oni koji su za vreme svog života nastojali da ljube Boga i ljube bližnje. Sada uživaju s Bogom u nebeskoj slavi. To je mnoštvo onih o kojima nemamo nikakvih istorijskih beleški, ali su u Božjim očima sačuvali onaj pečat njegovog izabranja. I sada slušamo predivnu rečenicu: Nakon toga videh: eno velikog mnoštva, što ga niko ne mogaše izbrojiti, iz svakoga naroda, i plemena, i jezika. Silno, nepregledno mnoštvo.

Upravo to.  Silan je i neizmeran broj spasenih. Bili su to ljudi kao i mi. Vrlo verovatno ne uvek besprekorni, ne bez ljudskih slabosti. Pa ipak, zapečaćeni Božjom snagom sarađivali su s Božijom milošću, odricali se greha i nastojali, kako su im više sile dopuštale, da ljube Boga i bližnje. I Božja milost u njima nije bila uzaludna. To je veliko ohrabrenje i za  nas.  Ne dajmo se obeshrabriti svojim slabostima i svojom nedoslednošću. Mi se uvek više uzdamo u Božju silu u nama, nego što bismo položili oružje pred strastima i grehom. Ako smo i bili nedosledni, ako smo i grešili, ako smo i sada podvrgnuti slabostima i greškama, ne trebamo nikako malaksati. Jasan je pečat Hrista Gospoda u našim dušama, jasno je prosvetljenje Duha Svetoga koje nam pokazuje put, snažna je Božja milost koja nas jača u dobru. Toliki su sveti uspeli – Božjom milošću – da dospu do trajne nebeske proslave. Bog je jednako milostiv nama, kao što je bio i njima. Zato ne malakšemo, zato smo puni pouzdanja. Nismo sami. Božji smo. Od Boga dolazimo i Bogu idemo.

Bogu želimo da služimo blagosiljajući ga za sve ovozemaljske darove kojima nas obasipa: za hleb i piće, za dom i porodicu, za radost i nade ovoga života, za nadu koju nam pruža u nevoljama. Zahvaljujemo mu najviše na tome što smo njegovi, što je Hristos naš Spasitelj i naš brat, što smo određeni za večnu slavu sa svima svetima. Za time težimo. Ako i imamo svoje patnje i svoj krst, znamo da je Gospod s nama, on nas jača i on nam poručuje: Srce će vam se radovati i radosti vaše niko vam oteti neće. (Jovan 16,22)

POMOLIMO SE: O Svemogući Bože, koji si povezao Svoje odabrane u jednu zajednicu u tajnom telu Tvojega Sina Hrista, Gospoda našeg; podari nam milost da sledimo Tvoje blagoslovene svece u svakoj vrlini i pobožnom životu, da bismo dostigli neizrecivu radost koju si pripremio onima koji postojano ljube Tebe; kroz Isusa Hrista, Gospoda našeg. Amin.