ODLOMAK iz Jevanđelja po Mateju 6,24-34 je vrlo neobičan, te tako i teško prihvatljiv svima nama koji živimo običnim životom. Pa i onda kad osećamo da Isus pogađa sutšinu života, teško dopuštamo da nam njegova reč uđe pod kožu i nešto u nama promeni. Ko to od nas može reći da nije zabrinut šta će jesti i piti, ili pak da nije zabrinut šta će obući? Ko bi to od nas mogao biti toliko bezbrižan i nezabrinut oko toga hoće li  i imati za prehranu porodice? Vratiti dugove? Otpplaćivati kredite? Podmirivati režijske troškove? I tako redom da ne nabrajamo. Nema nikoa od nas ko se ne brine oko tih stvari u životu, pogotovo oko onih osnovnih kao što je hrana, piće i odevanje. Da se on sad pojavi i izgovori ponovo reči iz Jevanđelja, možda bismo mu rekli: U redu Isuse, daj se ti pobrini za moje trškove i račune, pa ću ja onda živeti lako i bezbrižno, bez ikakvih opterećenja i zabrinutosti. Ali dok meni nad glavom visi mač tekućih obaveza i računa, teško mogu biti opušten.

Međutim, što dublje ulazimo u bit njegovih reči, bolje razlikujemo njegovu stvarnu nameru.  Jer nije nas hteo pretvoriti u neodgovorne ljude, koji zanemariju temeljne obaveze. Pogotovo ako neko ima porodicu o kojoj se treba brinuti. Jer i on je bio svestan da trebamo da jedemo i pijemo da bismo živeli, i da našem telu treba prikladna odeća. Šta je onda hteo? Zašto je izgovorio ove neobične reči?

Kao neko ko je znao samu suštinu života, te je ujedno posmatrao ljude i njihovo ponašanje, ali ne s namerom da im održi lekciju, već da ih pouči spasonosnim istinama, Isus je jasno uočavao da ljudi ne znaju dobro da razlučuju. Pod izgovorom da brinu za život, vodili su brigu o jelu i piću, a ne o životu. Pod izgovorom da brinu o telu, vodili su brigu o odevanju i odeći, a ne telu. Dobro je primećivao da većiina ljudi ne vodi brigu o stvarnoj životnoj dubini, pa ni da vode brigu o telu na ispravan način. Jer najćešće brigu o životu i telu, ljudi poistovete s brigom o hrani i odelu. Počesto se ljudima dogodi da zamene teze, te da se tako odnose prema životu kao da je glavni cilj jesti i piti i lepo se odevati, te se iz njihovog ponašanja ne uočava da jelo i odelo služe nećem dubljem u životu.

A Isus bi nas hteo poučiti vrednostima života koa takvog, koji je predragocen da bsmo ga sveli na obilni sto. Kao što je i telo vrednije od vrednosti garderobe koju imamo na sebi. Da je to tako otkriva nam njegova rečenica: Zar život nije vredniji od jela i telo od odela? Iz toga je jasn anjegova namera i srž njegove pouke. Ljudi bi trebali više da brinu o životu i o telu, to jest da brinu na primereniji način nego čime. Jer sama briga oko jela, pića i odeće nije nikakav pokazatelj brige za život i telo. Uistinu, nema smisla biti zabrinut za jelovnik i odevne predmete, kad ima mnogo važnijih stvari u životu oko kojih treba voditi brigu. Zabrinusto oko nebitnih stvari samo čini da gubimo snagu na nebitno, te da na kraju i ne znamo da razlikujemo bitno od nebitnog.  Uostalom, takvom zabrinutošću i tako ne utičemo na bitne stvari u životu, te je onda suvišno sporednim stvarima posvećivati toliko prostora i pažnje u životu.

Neophodno nam je da shvatimo i prihvatimo srž Isusove reči, te je onda i prihvatimo sa svom ozbiljnošću kao reč Boga koji nam želi dobro, te je u tom duhu i izgovorena onda kad uočava da se mi dvoumimo i da smo nesigurni, ili pak da grešimo u svojim životnim izborima. A kad stvairmo da bismo ga trebali poslušati, onda nam predstoji da otkrijemo ša je to što je dostojno života, to jest vredno i veliko kao i sam život.  Ili pak šta je to o čemu zavisi prava briga i za vlastito telo. Iz navedenog jevanđelja možemo i to iščitati. Reč je pre svega o spoznaji Boga i služenju Bogu. Što bolje Boga poznamo, što mu više služimo i što intenzivnije tražimo njegovo carstvo, to više brige posvećujemo svome životu i telu. Jer Bog je život našega života,  a ne jelo i piće, kao što je i pravi zaštitnik našega tela, a ne odelo. Samo ovo je istinski put spasenja kojim trebao ići, jer služeći Bogu i prianjajući uz njega učimo se da cenimo sam život u njegovoj neizmernosti. Dok tražimo vrata prolaska u njegovo carstvo, samo Bog u svom proviđenju otvara nam mnoštvo drugih vrata i ne ostavlja nas na našem putu. On nam potom, kad ga iskreno tražimo, pomaže da bolje shvatimo šta zaista ulazi u pravi sadržaj i opseg autentične brige za život i telo.

Kad ne pravimo kompromise s pravednošću i ljubavlju Božjom, čemu nas je učio naš Gospod, sami se ispunjavamo sadržajima Božjeg života kojima izgrađujemo sebe i one oko nas. Potrudimo se stoga već danas, to jest sada, da napravimo zaokret i istinski biti zabrinuti oko toga koliko Boga iskreno ljubimo, koliko ga stvarno obožavamo, koliko slušamo, koliko živimo po njegovoj reči, te ćemo tada osetiti šta je to briga o pravom životu. Jer kad Bog po našem zabrinutom trudu oko života i pravom nastojanju oko tela uđe u naš život, tek tada ćemo jasno osetiti koliko vredimo, te nećemo dopustiti da nam briga oko jela, pića i odela oduzme osećaj za smisao i srž vlastitog života i tela.  Tada će celi naš život imati predukus večnosti, kojoj nas je svojim podsticajnim rečima i upravio Isus kad nam je istaknuo neprocenjivu vrednost života i tela.

Slava Presvetoj Trojici. Amin.