Isus svojim učenicima nije samo rekao kako da se mole, nego i za šta treba da se mole. Molitva Oče naš nije samo jedan primer za molitvu učenika, nego tako treba da se moli kako ih je Isus učio. Ovu molitvu će Bog sigurno uslišiti. Oče naš je savršena molitva. Svaka molitva učenika ima u njemu svoju suštinu i granicu. Isus ne ostavlja svoje učenike u neizvesnosti, on ih molitvom Oče naš vodi ka savršenoj jasnoći molitve.

„Oče naš, koji si na nebesima“ – Isusovi sledbenici se zajedno mole svom nebeskom Ocu koji već sve zna šta je potrebno njegovoj ljubljenoj deci. Oni su postali braća kroz Isusov poziv koji ih povezuje. U Isusu su prepoznali Očevu prijatnost. U ime Sina Božijeg oni smeju da Boga zovu svojim Ocem. Oni su na zemlji, a njihov Otac je na nebesima. On s visine gleda na njih, a oni podižu svoje oči ka njemu.

„Neka se sveti ime tvoje“ – Božije očinsko ime, kako je sledbenicima otkriveno u Isusu Hristu, treba da bude sveto među učenicima; jer u tom imenu je obuhvaćeno čitavo evanđelje. Ne dao Bog da njegovo sveto evanđelje potamni i bude iskvareno pogrešnim učenjem i grešnim životom. Neka bi Bog objavio učenicima svoje sveto ime u Isusu Hristu da oni mogu sve više i više da ga spoznaju. Neka bi vodio sve propovednike na isključivo objavljivanje blagoslovenog evanđelja. Neka ih sačuva od zavodnika i neka obrati neprijatelje svog imena.

„Neka dođe carstvo tvoje.“ – Sledbenici su doživeli u Isusu Hristu dolazak carstva Božijeg na zemlji. Ovde su nadvladani satanu, moć sveta, greha i smrti. Carstvo Božije se još nalazi u trpljenju i borbi. Mala zajednica pozvanih učestvuje u tome. Oni se nalaze pod carskom vlašću Boga u novoj pravednosti, ali usred progona (Mk 10,30). Neka Bog pomogne da se poveća carstvo Isusa Hrista u njegovoj zajednici na zemlji i neka okonča uskoro carstvo ovoga sveta i neka uspostavi svoje carstvo u sili i slavi.

„Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu.“ – U zajedništvu s Isusom Hristom sledbenici su svoju volju sasvim predali Božijoj volji. Oni se mole da Božija volja bude na celoj zemlji. Nijedno stvorenje ne sme da mu se suprotstavi. Budući da zla volja još uvek živi u sledbenicima i želi da ih otrgne iz zajedništva s Isusom, zato se oni takođe mole da nad njima vlada Božija volja, da svakodnevno dođe i slomi sav njihov prkos. Na kraju će ceo svet da se pokori Božijoj volji, da mu bude zahvalan i u potrebi i u radosti. Nebo i zemlja treba da se potčine Bogu.

Isusovi učenici treba pre svega da se mole za ime Božije, carstvo Božije, za volju Božiju. Bogu, doduše, nije potrebna ta molitva, ali kroz ovu molitvu učenici treba sami da dobiju deo u nebeskim dobrima za koja se mole. Takođe, ovom molitvom oni mogu da pomognu da kraj što pre dođe (2 Pet 3,12).

„Hleb naš nasušni daj nam danas.“ Dok god su na zemlji, učenici ne treba da se stide da se mole svom nebeskom Ocu za dobra telesnog života. Onaj koji je stvorio ljude na zemlji želi da očuva njihovo telo. On ne želi da njegova tvorevina bude ponižena. To je zajednički hleb za koji se mole učenici. Niko ne treba da ga zadrži samo za sebe. Oni se takođe mole da Bog svoj svojoj deci na celoj zemlji da njihov nasušni hleb; jer oni su njihova braća po telu. Učenici znaju da hleb koji raste iz zemlje dolazi odozgo (Jak 1,17) i da je isključivo Božiji dar. Zato oni ne uzimaju hleb, nego se mole za njega. Budući da je hleb od Boga zato on svakog dana dolazi nov. Sledbenici se ne mole za zalihe, nego za svagdašnji Božiji dar kroz koji mogu da nastave svoj život u zajedništvu s Isusom i da slave Božiju dobrotu. U ovoj molitvi se iskušava vera učenika u živo delovanje Božije na zemlji, na njihovo dobro.

„I oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim.“ Spoznaja vlastitog greha svakodnevna je žalost Isusovog sledbenika. Oni koji bi u zajedništvu s Isusom trebali da žive bez greha, svakodnevno greše neverom, lenjošću za molitvu, razuzdanošću, samodopadanjem, zavišću, mržnjom i bolesnom ambicioznošću. Zato treba svaki dan da se mole za oproštenje grehova. Bog će uslišiti njihovu molitvu samo ako i oni jedni drugima spremno i bratski oproste grehove. Tako oni zajednički nose svoj greh pred Bogom i zajedno se mole za blagoslov. Neka Bog ne oprosti samo meni moj greh, nego nama naš greh.

„I ne uvedi nas u iskušenje.“ Mnoga su iskušenja Isusovih sledbenika. Satana ih napada sa svih strana i želi da ih dovede do pada u greh. Lažna sigurnost i bezbožna sumnja snažno ih napadaju. Učenici koji su svesni svoje slabosti ne izazivaju iskušenja da bi pomoću njih iskazali snagu svoje vere. Oni se mole Bogu da ne iskušava njihovu slabu veru i da ih izbavi u času iskušenja.

„Nego nas izbavi od zla.“ Na kraju učenici treba da se mole da budu spaseni od ovog zlog sveta i da naslede carstvo nebesko. To je molba za blaženi kraj i spasenje zajednice u poslednjim vremenima ovoga sveta.

„Jer je tvoje carstvo…“ Ovu sigurnost učenici svakodnevno primaju iznova u zajednici s Isusom Hristom, u kome se nalazi ispunjenje svih njihovih molbi. U njemu je Božije ime sveto, u njemu dolazi carstvo Božije, u njemu se ostvaruje Božija volja. Njega radi održava se telesni život učenika, njega radi oni primaju oproštenje svojih grehova, njegovom snagom su izbavljeni od iskušenja i spaseni za život večni. Njegovo je carstvo i sila i slava u vekove u zajedništvu Oca. Učenici su uvereni u to.

Kao sažetak molitve Isus još jednom kaže učenicima da sve zavisi od oproštenja koje će primiti i koje će im biti dodeljeno kao bratstvu grešnika.