Može li neko biti i LGBTQIA+ i hrišćanin? To pitanje, premda često postavljano s iskrenom željom za razumevanjem, nosi sa sobom i teret odbacivanja, sumnje i bola. U korenu tog pitanja leži dublja nedoumica: Ko ima pravo da pripada telu Hristovom? Teologija, kada je verna svom izvoru, ne počinje normom, već susretom – susretom Boga i čoveka. A taj susret se u Jevanđeljima ne odvija na granicama savršenstva, već u ranjivosti, u potrazi, u čežnji. Ovaj tekst nastoji da spoji razumevanje Svetog pisma, glasove iz anglikanske tradicije i iskustvo živih vernika, ne da bi zatvorio raspravu, već da bi je učinio dubljom, nežnijom i istinitijom.

Biti hrišćanin ne znači ispunjavati listu moralnih kvalifikacija. Biti hrišćanin znači odgovoriti na poziv Isusa Hrista: „Hajde za mnom.“ Taj poziv ne diskriminiše. On dolazi do ribara i carinika, do fariseja i bludnica, do svake duše koja je spremna da traži Boga. I da Ga voli.

U anglikanskoj tradiciji oslanjamo se na Sveto pismo, ali ga tumačimo u svetlu razuma, predanja i žive zajednice. Biskup Rowan Williams, bivši nadbiskup Kenterberijski, rekao je:

> „Bog ne voli apstraktne ideje – Bog voli stvarna ljudska bića, sa svim njihovim složenostima, uključujući i njihovu seksualnost.“

Kada govorimo o seksualnoj orijentaciji, ne govorimo o nečemu što stoji nasuprot Hristu, već o aspektu ljudskog identiteta koji može biti nošen u veri, oblikovan u ljubavi i posvećen u zajednici.

Anglikanska zajednica, iako raznolika i često podeljena u pristupu, sve više priznaje potrebu za uključivanjem i pravdom.

Biskup Paul Bayes iz Liverpula (sada u penziji), rekao je:

> „Ako Crkva ne može da ponudi nadu, prihvatanje i ljubav LGBTQIA+ osobama, onda ona ne odražava srce Hristovo.“

Anglikanska teologija nas ne poziva da tražimo savršenost pre zajedništva. Ona nas poziva da u zajedništvu učimo kako da živimo u svetlosti Hrista. A Hristos nije rekao:

„Dođite k meni vi koji ste savršeni“, već:

> „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni i ja ću vas odmoriti.“ (Matej 11,28)

Ako si LGBTQIA+ osoba i pitaš se da li smeš da veruješ, da li si prihvaćen, da li Bog može da te voli — odgovor je: Da.

Ne zato što to mi kažemo, već zato što to pokazuje Hristov život. On sedi za stolom sa odbačenima. On dodiruje one koje drugi izbegavaju. On ne traži da budemo neko drugi pre nego što nas zagrli.

Tvoja vera nije manje vredna. Tvoja molitva nije manje sveta. Tvoje prisustvo u Crkvi nije greška — već dar.

Zato hrabro veruj. Hrabro voli. Hrabro idi za Hristom. Jer On već ide ispred tebe.

> „Crkva nije klub za savršene – ona je bolnica za grešne, dom za izgubljene, i oltar za sve koji traže svetost.“

— Justin Welby, bivši nadbiskup Kenterberijski

Hrišćanska vera ne počinje sa „ti moraš“, već sa „ti si voljen“. Taj temelj razara granice koje često postavljamo jedni drugima. LGBTQIA+ osobe nisu na marginama crkvene priče – one su deo njenog živog tkiva, sa svim ranama, verom, borbom i nadom koje oblikuju autentično hrišćansko svedočenje. Teologija koja ne vidi njihovu veru, njihovu ljubav i njihovu nadu, postaje slepa za Hrista koji sedi s odbačenima i pere noge onima koje svet ne razume. U vremenu kada Crkva mora birati između zatvaranja i hrabrog uključivanja, pozvani smo da izaberemo ono što najviše liči na Hrista. A Hristos nikada ne počinje isključivanjem – On uvek počinje zagrljajem.