Knjiga o Jovu 19,29

„Bojte se mača, jer je mač kazna za bezakonje, da znate da ima sud.“

Draga braćo i sestre u Hristu,

pred nama je težak, ali važan tekst iz knjige o Jovu — knjige koja nas suočava sa patnjom, pravdom i pitanjem smisla. Današnje čitanje iz Jova 19,29 poziva nas da „se bojimo mača“, jer „ima sud“. To je poziv na ozbiljnost, na razmišljanje o sopstvenom životu, o pravednosti, o odgovornosti pred Bogom i pred bližnjima.

Ali u duhu anglikanske teologije — koja uvek traži ravnotežu između Svetog Pisma, razuma i tradicije — želimo danas ovu reč ne čuti kao pretnju, već kao poziv na obraćenje, na obnovu saveza s Bogom, na put istine i ljubavi.

1. Mač kao simbol pravde i istine

Kada Jov govori o „maču“ koji dolazi kao kazna za bezakonje, on ne preti iz osvete. On svedoči o Božanskoj pravdi koja ne dopušta da nepravda traje zauvek. Jov, čovek neizmerno pogođen nevoljama, zapravo ne poziva na osvetu, nego poziva svoje prijatelje — i nas — da se suočimo s istinom.

U anglikanskoj tradiciji, Božija pravda nije odvojena od Njegove milosti. Bog sudi, ali Bog i spasava. On ne sudi iz mržnje, već iz ljubavi prema istini. Pravda je neophodna zato što ljubav ne može opstati u svetu laži, nasilja i bezakonja.

2. Sud kao poziv, a ne samo osuda

„Da znate da ima sud.“ — Ove reči nisu samo pretnja, nego poziv na buđenje. One nas podsećaju da nismo napušteni, da svet nije prepušten haosu. Bog jeste sudija, ali i otac, učitelj, pastir. Njegov sud je svetlost koja razotkriva i tamu u nama i tamu oko nas.

U liturgiji Anglikanske crkve često molimo:

“O Gospode, daj da se setimo da ćemo stati pred Tvoj pravedni sud, da bismo sada mogli hodati putem svetosti i mira.”

Sud nije samo kraj — sud je svakodnevni poziv da živimo po istini.

3. Hristos — mač i milost

Za nas, koji verujemo u Hrista, mač suda je u isto vreme i krst spasenja. Na krstu je Božija pravda srela Božiju milost. Isus je poneo na sebi mač sveta, bezakonje sveta, da bi nas oslobodio.

Stoga, ovaj poziv iz Jova 19,29 nas vodi ka Hristu — Onome koji je i Sudija i Spasitelj. On nas ne poziva da se bojimo kao robovi, već da se probudimo kao sinovi i kćeri Božije, da se odvratimo od tame i krenemo putem života.

4. Primena na naš život

Gde u svom životu ignorišemo istinu?

Gde se priklanjamo bezakonju iz straha, komfora ili ravnodušnosti?

Koga smo pozvali na razgovor, na pomirenje, na pravdu — a koga izbegavamo?

Poziv iz Jova je podsetnik da se ne igramo sa istinom. Svet ne funkcioniše bez odgovornosti. I dok društva ponekad ne donose pravdu, Božiji sud dolazi — ne da uništi, već da isceli ono što se može isceliti i da odvoji svetlost od tame.

Zaključak — Evangelje u ovom stihu

I zato, dragi moji, da, „ima sud“. Ali Onaj koji sudi, On nas i ljubi. On ne želi smrt grešnika, već da se grešnik obrati i živi (Jezekilj 33,11).

Zato ovaj tekst nije kraj priče. Sledeći stihovi iz Jova već nose najdublju nadu Starog zaveta: „Znam da moj Otkupitelj živi.“ (Jov 19,25)

Mač je stvaran. Ali isto tako je stvarna i ruka Otkupitelja koja nas podiže. Birajmo danas Njega. Hodajmo u svetlosti. I neka nas Njegova milost, koja je veća od svakog suda, vodi danas i u vekove vekova.

Amin.