„Ako ostanete u meni i reči moje ostanu u vama, ištite šta god hoćete, i biće vam.“ (Jovan 15,7)

Draga braćo i sestre u Hristu,

u današnjem odlomku iz Evanđelja čujemo poziv našeg Gospoda da ostanemo u Njemu, kao što loza ostaje povezana sa čokotom. U tom odnosu prebivanja krije se ne samo snaga našeg duhovnog života, već i ključ za uslišene molitve.

1. Ostajanje u Hristu

„Ako ostanete u meni…“ – Gospod nas poziva da naš život bude ukorenjen u Njegovoj prisutnosti. To prebivanje nije puko intelektualno slaganje sa verom, već trajno zajedništvo. Ostajati u Hristu znači hraniti se Njegovim telom i krvlju u svetoj Euharistiji, oblikovati misao i srce Njegovom rečju i dopuštati Duhu Svetom da nas preobražava.

2. Reč koja prebiva

„…i reči moje ostanu u vama…“ – Hristova reč je živa i delotvorna. Kada ona obitava u nama, mi više ne molimo iz sebičnih želja, već iz srca oblikovanog Božjom voljom. Naše molitve postaju usklađene sa srcem Očevim.

3. Obećanje uslišene molitve

„Ištite šta god hoćete i biće vam.“ Obećanje Isusovo nije magična formula za ispunjenje naših htenja, nego sigurnost da Bog čuje i odgovara kada je naša molitva ukorenjena u Njegovoj ljubavi. Kada ostajemo u Hristu, naše želje postaju Njegove želje – i tada u molitvi nalazimo istinsku snagu i mir.

Zaključak

Braćo i sestre, svet u kojem živimo pun je nesigurnosti, straha i sumnje. Ali Isus nas uverava: ako ostanemo u Njemu i Njegova reč ostane u nama, naš život će donositi plodove ljubavi, vere i nade.

Zato danas ponesimo sa sobom ovu poruku: ostanimo povezani sa Hristom – kroz molitvu, kroz reč, kroz sakramente. Tada će i naše molitve postati dela, naše nade će se pretvarati u sigurnost, a naše slabosti u snagu.

Jer sâm Gospod obećava: „Ištite šta god hoćete i biće vam.“

Neka ovo obećanje bude naša uteha i naš podstrek, kako bismo živeli kao narod ukorenjen u Hristu, donoseći plod koji traje. Amin.