Luka 15:1–10 (priče o izgubljenoj ovci i izgubljenom novčiću)

 

Draga braćo i sestre,

danas nam je Gospod dao jedno od najdirljivijih poglavlja u celom Jevanđelju – Luka 15. U njemu čujemo tri parabole: o izgubljenoj ovci, o izgubljenom novčiću i o izgubljenom sinu. Danas ćemo se zadržati na prve dve – o pastiru koji ostavlja devedeset i devet ovaca da bi potražio jednu izgubljenu, i o ženi koja prevrće celu kuću da bi pronašla jedan izgubljeni novčić.

 

Na prvi pogled ove priče su jednostavne, skoro dečje. Ali kada ih čujemo srcem, one nam otkrivaju nešto duboko o Bogu – o Njegovoj prirodi, Njegovom srcu i o tome kako On vidi svakoga od nas.

 

1. Isus je govorio grešnicima

Pogledajmo kontekst: Luka nam kaže da su se carinici i grešnici približavali Isusu da Ga slušaju, a fariseji su gunđali i govorili: „Ovaj prima grešnike i jede s njima!“ (stih 2)

 

Isus nije samo govorio grešnicima – On je jeo s njima. A u starom bliskoistočnom kontekstu, zajednički obrok nije bio samo obrok, već znak prihvatanja, ljubavi, prijateljstva.

 

Zato fariseji reaguju – jer je njihova predstava o Bogu bila drugačija: Bog voli pravedne, nagrađuje dobre, kažnjava zle. U njihovim očima, Bog ne trči za izgubljenima – izgubljeni su sami krivi.

 

Ali Isus preokreće tu sliku. On ne pokazuje Boga koji sedi visoko i čeka da se mi vratimo. On pokazuje Boga koji traži. Boga koji ide za nama, koji ostavlja sigurnost da bi pronašao jedno izgubljeno srce.

 

2. Bog koji traži

U prvoj priči, pastir ostavlja devedeset i devet ovaca da bi našao jednu. Neko bi rekao – to je loša ekonomija! Zašto rizikovati zbog jedne? Zar nije važnije sačuvati ono što već imaš?

 

Ali u Božjoj matematici, jedno je beskrajno vredno. U Božjim očima, niko nije bezvredan. Ne postoji “previše izgubljen” ili “nedostojan traženja”.

 

Bog ne traži samo ljude koji su skoro pronađeni. On traži i one koji su duboko zalutali. Bog nije ravnodušan. On ne stoji po strani. On traži. I ne odustaje.

 

U drugoj priči, žena pali svetiljku, mete kuću i pažljivo traži dok ne nađe jedan jedini novčić. Ponovo, neko bi rekao – pa to je samo jedan dinar! Ali žena slavi kad ga nađe, jer zna njegovu vrednost.

 

I Bog zna tvoju vrednost. Možda si se i ti nekad izgubio. Možda danas osećaš da si u mraku. Da si pao, zaboravljen, da više ne vrediš.

 

Ali ti nisi samo broj. Nisi samo jedan među mnogima. U Božjim očima, ti si neponovljiv. I On te traži – ne da te kazni, nego da te podigne i donese kući.

 

3. Nebo se raduje jednom grešniku

U obe priče završetak je isti: radost. Pastir nalazi ovcu, stavlja je na ramena i zove prijatelje: „Radujte se sa mnom!“ Žena nalazi novčić i zove susede: „Radujte se sa mnom!“

 

Isus kaže: „Tako, kažem vam, biće veća radost na nebu zbog jednog grešnika koji se pokaje nego zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.“ (stih 7)

 

Zamislite: ceo nebeski svet slavi zbog jednog pokajanja. Nebo se ne raduje bogatstvu, uspehu, slavi, već – pokajanju. Vraćanju.

 

Pokajanje ne znači samo priznanje grešaka, već otvaranje srca Bogu koji nas traži. To je odgovor ljubavi na ljubav.

 

4. Kakav je tvoj odnos prema izgubljenima?

Ove priče nas ne pozivaju samo da poverujemo da smo mi voljeni. One nas pozivaju da i mi volimo kao naš Pastir.

 

Da li i ti tražiš izgubljene? Ili ih osuđuješ, kao fariseji? Da li si spreman da ostaviš svoju sigurnost da bi došao do onih koje drugi zaboravljaju?

 

Anglikanski teolog Majkl Ramezi je rekao: „Istinska svetost nije u tome da bežimo od grešnika, već da ih volimo do svetosti.“ To je poziv Isusovog evanđelja.

 

Zaključak:

Bog ne miruje dok te ne pronađe. On te traži – ne da ti sudi, već da te podigne, očisti, zagrli.

A kada te pronađe, neće ti prigovarati. Staviće te na ramena. Reći će: “Radujte se sa mnom.”

Tako izgleda srce Božije.

 

Završna molitva –

Bože, pastiru duša naših,

zahvaljujemo Ti što ne odustaješ od nas,

što nas tražiš kada zalutamo,

što nas ne meriš po našim greškama, već po svojoj ljubavi.

 

Daj da i mi budemo Tvoje ruke u svetu –

da tražimo izgubljene,

da ljubimo odbačene,

da nikada ne prezremo one koje Ti smatraš dragocenima.

 

Vodi nas ka Tebi,

da se radujemo u Tvome domu,

sa svima koje si pronašao i priveo kući.

 

U ime Isusa Hrista,

našeg Dobrog Pastira.

Amin.