Draga braćo i sestre,

Često se postavlja pitanje zašto ljudi koji tragaju za Bogom, koji su duhovno osetljiviji, češće doživljavaju nemir, tugu, pa čak i anksioznost. Zar ne bi trebalo da upravo oni budu mirniji, jer se oslanjaju na Stvoritelja? Međutim, pogledajmo to racionalno i teološki.

1. Osetljivost nije slabost nego dar

U Svetom Pismu vidimo proroke, psalmiste, apostole – sve ljude velikih duhovnih iskustava. Gotovo svi prolaze kroz periode duboke tuge, borbe i vapaja Bogu. David u psalmima kaže: „Suza mi je hleb dan i noć…“; Jeremija je poznat kao „prorok suza“. Isus sam „zaplače nad Jerusalimom“ i oseća bol tuđe patnje. Dakle, duhovna budnost ne znači izolaciju od bola, nego upravo veću empatiju.

2. Racionalna dimenzija – percepcija stvarnosti

Što je čovek osetljiviji i otvoreniji, to realnije vidi nedostatke i patnju u svetu. To ga može uznemiriti jer se razlika između Božijeg ideala i naše svakodnevice jasno oseća. To nije znak bolesti, nego znak budnosti. Hrišćanski teolozi su to zvali „bol zbog greha sveta“ – ne apatija, nego saosećajna bol koja nas gura ka akciji i molitvi.

3. Duhovna osetljivost i Hristov primer

Isus Hristos je nosio bol ljudi oko sebe, ali nije postao zarobljenik te boli. On ju je preobražavao u ljubav i služenje. Tu je lekcija za nas: pozvani smo da osećamo, ali i da donosimo nadu, da nađemo ravnotežu između saosećanja i poverenja u Božiju obnovu.

—Motivacioni deo – kako živeti s otvorenim očima i mirnim srcem

Braćo i sestre,

Ako vam je srce ranjivo i duša vam lako upija bol sveta, to je znak da ste živi i da u vama prebiva ljubav. Ali Bog vas ne ostavlja same u tome. On nas poziva da svoju tugu prelivamo u molitvu, svoju zabrinutost u dela milosrđa, a svoju ranjivost u snagu za podizanje drugih.

Ne dozvolite da vas vaša osetljivost slomi; neka ona postane kanal kroz koji Božja milost ulazi u svet. Učite se zahvalnosti, odmoru i zajedništvu – jer samo duša koja se odmara u Bogu može nositi teret sveta.

I zato, dok stojimo pred izazovima, recimo zajedno:

„Gospode, hvala Ti na daru srca koje oseća. Nauči me da u Tvojoj snazi budem svetlo i uteha, a ne žrtva tame.“

Tada će i anksioznost i tuga postati seme iz kog raste saosećanje, a saosećanje – dela ljubavi. A to je već početak preobraženog sveta.