„Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko,
i na putu grešničkom ne stoji,
i u društvu rugača ne sedi,
nego je volja njegova u Zakonu Gospodnjem,
i o Zakonu Njegovom razmišlja dan i noć!“
(Psalam 1:1–2)

Psalam 1 predstavlja uvod u čitav Psaltir i postavlja jasnu razliku između dva puta: puta pravednika i puta bezbožnika. Ovde ne nalazimo samo moralni poziv, već i bogoslovsku viziju života koji je ukorenjen u Božiju reč.

U svetlu anglikanske teologije, koja teži ravnoteži između Svetog pisma, predanja i razuma (poznato kao „anglikanski trougao“), ovaj psalam nas poziva na duhovnu disciplinu i kontemplativni život – život u kome je Božija reč izvor unutrašnje obnove.

Pravednik nije samo onaj koji se kloni zla, već onaj koji nalazi radost u Zakonu Gospodnjem, tj. u Božijoj volji, i koji u njoj neprestano prebiva. U anglikanskoj pobožnosti to se najjasnije vidi u praksi svakodnevne molitve, kroz jutarnju i večernju službu, gde Psalmi zauzimaju centralno mesto.

„Biće kao drvo posađeno kraj potoka voda,
koje rađa rod svoj u svoje vreme,
i list njegov ne vene;
i u svemu što radi napreduje.“ (Psalam 1:3)

Ovaj stih je duboko usklađen sa anglikanskim poimanjem života u milosti, gde plodnost dolazi ne iz čovekove sopstvene snage, već iz trajne povezanosti sa Bogom. Kao što liturgija hrani zajednicu, tako i reč Božija hrani pojedinca. Pravednik je duboko ukorenjen u Božiju realnost, kao stablo koje stalno dobija život iz izvora koji ne presušuje.

Suprotno tome, bezbožnici su kao pleva koju vetar raznosi – život odvojen od Boga, nestalan, prazan i lak. To nije samo moralna slabost, već egzistencijalno udaljavanje od Istine.

Anglikanska teologija nas poziva da prepoznamo da je duhovni život život u odnosu sa Bogom – ne samo u znanju, već u zajedništvu, u liturgiji, u pokajanju i u svakodnevnoj posvećenosti. Psalam 1 nas poziva da biramo put života: hod sa Hristom, koji je ispunjenje Zakona i izvor svake pravednosti.

Molitva

Gospode,
Ti koji si nas pozvao na put života,
pomozi nam da ne idemo putem zla,
niti da stojimo sa onima koji te odbacuju,
niti da sedimo u društvu onih koji se rugaju dobru.

Utkaj u naša srca ljubav prema Tvojoj reči,
da razmišljamo o njoj danju i noću,
kao drvo zasađeno kraj vode milosti Tvoje.

Očisti nas od gordosti i prazne samouverenosti,
i podari nam plodove Duha:
ljubav, pravdu, poniznost i mir.

Kroz Hrista, našeg Gospoda i Pastira,
koji s Tobom i Duhom Svetim živi i caruje,
jedan Bog, sada i uvek.
Amin.