„Ako počnete da ljudima ulivate nadu da postoji svetlija budućnost, da dolazi novo sutra, tada ljudi koji su juče bili teroristi postaju sutrašnji izabrani zvaničnici i postaju deo sistema.“ (J.S.Spong)
Postoji snaga koja menja svet više nego kazna, više nego osuda, više nego strah. To je nada.
Nada ne opravdava prošlost, ali otvara vrata budućnosti. U društvima koja su razorena mržnjom i nasiljem, ona nije naivna emocija — ona je početak pomirenja. Kada ljudima damo razlog da veruju da ih čeka nešto bolje, oni menjaju svoje ponašanje. Oni prestaju da se bore protiv sistema i počinju da ga grade. Tada neprijatelji postaju saradnici. Tada ljudi koji su juče rušili — danas postaju oni koji popravljaju.
U svakom čoveku, pa i u onome koga nazivamo neprijateljem, postoji mogućnost za promenu. Čak i najtvrđe srce može omekšati kada vidi smisao, kada mu se pruži prilika da pripada, da doprinosi.
To ne znači da zaboravljamo nepravde, da brišemo rane. To znači da verujemo u dublju istinu: da je čovek stvoren na sliku Božiju i da čak i oni koji su zalutali mogu pronaći put kući.
Pismo nas podseća:
„Ma koliko da su vaši gresi crveni kao skerlet, postaće beli kao sneg.“
(Isaija 1,18)
Bog veruje u preobražaj. I ako Bog veruje, ko smo mi da se tome opiremo?
Zato, sledeći put kad naiđemo na osobu koju ne razumemo, ili čije ponašanje odbacujemo, postavimo sebi jedno pitanje: Da li sam sposoban da mu ponudim viziju boljeg sutra? Da li mogu da budem onaj ko daje nadu, umesto da oduzima?
Jer možda, baš tada, neko od juče — postane neko nov.
+Petar