(Marko 10:35–45)

Draga braćo u sestre u Hristu

Današnji evanđeoski odlomak vodi nas u samo srce onoga što znači biti Hristov sledbenik. Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, dolaze Isusu sa smelim zahtevom: „Učini nam da sedimo jedan s desne, a drugi s leve strane Tvoje u slavi Tvojoj.“ Oni žele počasti i istaknuta mesta. I nama je ta želja poznata – u svima nama postoji težnja da budemo priznati, da imamo uticaj, da nas drugi vide i poštuju. Ali Isus menja ugao gledanja: „Ko hoće da bude prvi među vama, neka bude svima sluga. Jer ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da dâ život svoj u otkup za mnoge.“

Ovim rečima Hristos otkriva osnovno pravilo Božijeg Carstva: veličina se meri služenjem, a ne vlašću. U svetu je uobičajeno da moćni gospodare nad drugima. U Carstvu Božijem moćni se saginju da peru noge braći i sestrama.

1. Đakonska služba kao ogledalo Hristovog služenja

Upravo je đakonska služba najčistiji izraz ovog Hristovog poziva. „Đakon“ na grčkom znači „služitelj“ ili „onaj koji služi za stolom“. Prvi đakoni u Djelima apostolskim nisu bili birani da bi imali titule, nego da bi rasteretili apostole i verno služili potrebama zajednice – posebno siromašnima i udovicama. Njihov zadatak bio je da ljubav postane opipljiva i vidljiva.

Đakon je, dakle, znak podsećanja svima nama da Crkva nije piramida u kojoj se ide ka vrhu moći, nego porodica u kojoj oni koji imaju službu stoje na dnu i nose zajednicu svojom vernošću i ljubavlju. Đakon je prvi pozvan da pokaže da „Hristova moć leži u poniznosti“.

2. Sluga svih – a ne „mali sveštenik“

Đakonska služba nije stepenica ka nekoj višoj službi. To nije „pripravništvo“ za sveštenstvo, nego poziv sam po sebi. Đakon je ikona Hrista Sluge, onaj koji stoji na raskrsnici liturgije i života. Na bogosluženju on pomaže pri oltaru, ali i u svetu iznosi oltar na ulice – služi siromašnima, bolesnima, onima na marginama.

Ovaj poziv zahteva srce otvoreno za ljude, uho koje čuje nevolju, ruke spremne da podignu. Đakon je često most između Crkve i sveta, između onih koji dolaze u hram i onih koji su daleko.

3. Poziv za sve – duh đakonije u srcu Crkve

Ali ne zaboravimo: đakonski duh nije rezervisan samo za one koji su rukopoloženi. Svi smo, po krštenju, pozvani da služimo jedni drugima. Kad Isus kaže: „Ko hoće da bude prvi, neka bude svima sluga“, on ne govori samo Jakovu i Jovanu, nego svakom učeniku. Svako od nas, bilo da smo laici, sveštenici ili đakoni, pozvan je na ovaj stil života – stil poniznosti, velikodušnosti, služenja.

Đakonska služba nas uči da Hristos nije došao da nas učini važnima, nego svetima; ne da nam dâ položaje, nego da nas uvuče u dinamiku ljubavi koja se predaje.

4. Zaključak i poziv

Braćo i sestre, danas, dok razmišljamo o rečima iz Markovog evanđelja, zapitajmo se: da li naš život odražava duh služenja? Da li u našem srcu ima mesta za one koji su poslednji, najmanji, nevidljivi? Đakon je znak i poziv da Crkva ne zaboravi svoju misiju – da služi.

Molimo Gospoda da onima koji su pozvani u đakonsku službu dâ snagu, poniznost i radost služenja. A svima nama da udahne isti taj duh, da bismo, po uzoru na Njega koji je „došao da služi“, postali zajednica koja uistinu ljubi i služi.

„Ko hoće da bude prvi, neka bude svima sluga“ – neka to bude ne samo parola, nego način života.

Amin.