David je imao mnogo zbog čega da tuguje. Roditelji, po našem ljudskom poimanju, ne bi trebalo da nadžive svoju decu. Smrt prvorođenog sina Vitsavejinog, ubistvo jednog sina od strane drugog, i gubitak Avesaloma zbog njegove neposlušnosti i gordosti – bilo je to previše za jedno srce. Naravno da je plakao kada je Avesalom poginuo u boju. Ali Davidova želja da zaštiti Avesalomov život, a potom i njegova otvorena žalost zbog sinovljeve smrti, postala je izvesna prepreka između njega i njegovih vojnika.

Mudrost koju je David pokazao u vreme bolesti i smrti Vitsavejinog prvorođenca bila je znak narodu da mu je stalo do svih. Nasuprot tome, njegov odgovor na tragediju Avesalomovog života izazvao je suprotan utisak. Kao najbliži savetnik i vojskovođa, Joav ga je zbog toga i opomenuo – i to s pravom.

I u naše vreme vidimo kako se nepromišljene ubeđenosti odigravaju u životima verskih vođa. Fariseji, ziloti i sadukeji imali su svoje predstave o Mesiji, a Isus se nije uklapao u njihova očekivanja. Svi su mislili da je njihov stav „prema Pismu“, ali su bili slepi za sopstvene predrasude. Njihove pristrasnosti čuju se svaki put kada neka grupa postavi pitanje koje nam danas zvuči kao „glupo“. Ne zaboravimo, mi danas imamo dve hiljade godina bogoslovlja, tumačenja proročanstava i nasledno razumevanje Hristovog božanstva, kao i slobodu da Ga tražimo i slavimo. Da smo bili u Judeji u to vreme, sa onim nivoom znanja koji su oni imali, da li bismo mi bili drugačiji?

Učeni smo da ne dajemo nepromišljene zavete – da se ne obavezujemo na neki posao ili ulogu a da ne sagledamo moguće posledice. U mom sadašnjem periodu života, osećam da ovu lekciju moram učiti svakog dana. Ali ovaj pojam ide mnogo dublje od samog obećanja da ćemo nešto ostvariti. On zadire u pitanje našeg srca. Stopa razvoda, a i šire – sveprisutnost slomljenih odnosa, govori o nepromišljenosti našeg rasuđivanja. Pratimo svoja srca onda kada bi trebalo da sledimo razum. Ali ponekad sledimo samo razum, a da ne dopustimo Duhu koji prebiva u našim novim srcima da nas vodi.

Suština je: ne treba da verujemo ni sebi, ni svojim srcima, ni svojim mislima bez razmatranja kuda nas njihovo obnavljanje usmerava – ka Gospodu (Adonaju). „Neka vaše ‘da’ bude ‘da’, a vaše ‘ne’ – ‘ne’“ najjednostavnije izražava šta znači slediti Hrista. A ako je poziv da ljubiš Gospoda Boga svoga svim srcem, svom snagom, svom dušom i svim umom, i da to pokažeš delima ljubavi prema bližnjem kao prema sebi, onda je jedini oslobađajući odgovor – „da“.