Čitanje: Psalam 96; Kološanima 3:16–17; Luka 1:46–55

Draga braćo i sestre u Hristu,

Danas se sabiramo u svetlosti Božijoj da proslavimo život i delo jednog tihog, ali moćnog sluge Gospodnjeg – oca Džona Mejsona Nila. Njegov dan se u našem kalendaru obeležava kao praznik ne samo njegove posvećenosti, već i lepote kojom je uneo bogoslovsku dubinu u crkvene himne, unoseći svetlost stare Crkve u savremenu molitvu.

Rođen u 19. veku u Engleskoj, Džon Mejson Nil bio je čovek duboke učenosti, ali i još dublje poniznosti. Bio je anglikanski sveštenik, ali i prevodilac, istoričar, pesnik i osnivač verske zajednice. No, ono po čemu ga najviše pamtimo jeste njegov doprinos bogosluženju – oživljavanje starih himni Istočne i Zapadne Crkve, i njihovo pretočenje u jezik i duh engleskog bogosluženja.

Kada pevamo himne kao što su “O Come, O Come, Emmanuel”, ili “Good Christian Men, Rejoice”, čujemo ne samo lepotu poezije, već i duboki zov večnosti. Nil nas podseća da je liturgija više od reči – ona je dah duše, pesma srca koje stremi Bogu.

Apostol Pavle nas podseća u poslanici Kološanima:
„Reč Hristova neka prebiva u vama bogato: u svakoj mudrosti učite i urazumljujte jedni druge, sa psalmima, i hvalospevima, i duhovnim pesmama, pevajući u srcima svojim Bogu u blagodarnosti.“ (Kol 3:16)

Upravo to je bilo srce Nilovog služenja – da Crkva ne izgubi svoju pesmu. Da ne zaboravimo da smo, i u radosti i u stradanju, pozvani da pevamo Gospodu. I da ta pesma nije samo za nas, već i za one koji dolaze posle nas.

Džon Mejson Nil je živeo u vremenu kada je Crkva u Engleskoj bila u previranju. Ali on nije odgovarao galamom – već tihim, postojanim radom, vraćajući ljude u tajnu obožavanja. Upirao je prstom ka Nebu, ne ka sebi. U tome se ogleda njegova svetost.

Njegova ljubav prema bogoslovlju Istoka, naročito svetim ocima i himnografima, podseća nas da Crkva nije od juče – ona je telo Hristovo, koje se hrani vekovnim svedočanstvom svetih. Nil je unosio tu dubinu u anglikansku liturgijsku tradiciju, ne rušeći, već gradeći – ne odbacujući, već primajući sa rasuđivanjem i ljubavlju.

Draga braćo i sestre, kada danas slavimo njegov praznik, mi ne slavimo samo čoveka, već i službu koja proslavlja Boga. Slavimo hrišćanina koji je znao da je himna – molitva u pokretu, teologija u poeziji, a ljubav u reči.

Molimo se, dakle, da i mi poput njega, budemo ljudi koji će svojim životom, svojim darovima, svojom rečju – bilo govorenom ili otpevanom – upućivati druge ka Spasitelju.

Neka naš život bude himna Bogu.

A sada, zajedno se pomolimo:

Bože slave i milosti,
koji si svome sluzi Džonu Mejsonu Nilu dao dar da oživi glasove svetih u himnama i molitvama,
daj i nama da, poput njega, ljubimo lepotu svetosti
i da svojim životom, pesmom i rečju proslavljamo Tebe.

Ispuni naše srce radošću Duha Svetoga,
da Te hvalimo u svim vremenima,
sa psalmima, hvalama i duhovnim pesmama,
kao što je to činio i tvoj verni sluga.

Kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda,
koji s Tobom i Duhom Svetim živi i vlada,
jedan Bog, sada i uvek. Amin.