TEOLOŠKO PREDAVANjE: Član 22 – Čistilište, oproštaji, likovi svetih i relikvije

TEOLOŠKO PREDAVANjE: Član 22 – Čistilište, oproštaji, likovi svetih i relikvije

Uvod: Šta je „22. član“ i zašto je značajan?

22. član „Trideset devet članova vere“ izričito odbacuje:

• katoličku doktrinu o čistilištu,
• indulgencije (oproštaj greha),
• zazivanje svetih, kao i
• obrednu ulogu ikona i relikvija.
  Navodi da su to izmišljotine „romske“ doktrine, bez biblijske osnove i suprotne Božijoj reči.

Ovaj član je bio reakcija na zloupotrebe srednjovekovnog katolicizma, naročito trgovinu oproštajima i narativna eksploatacija čistilišta.

Tekst člana 22

„The Romish Doctrine concerning Purgatory, Pardons, Worshipping and Adoration, as well of Images as of Reliques, and also Invocation of Saints, is a fond thing, vainly invented… rather repugnant to the Word of God.“

Ovaj tekst je jasno formulisana kritika ne samo doktrina, već i ritualne prakse koje su reformatori smatrali suvišnim ili štetnim.

Katolička perspektiva

A. Čistilište

• Katolička Crkva uči da postoji stanje privremenog očišćenja posle smrti, za duše spasene u veri, ali još ne potpuno očišćene (KKC 1030–1032).
• Ne smatra se „trećim mestom“, već šansom za puno sjedinjenje sa Bogom — očišćenje vremenitih posledica greha.

B. Oproštaji (indulgencije)

• Oslobađanje od vremenih kazni za grehe koji su oprošćeni ispovešću.
• Utemljeno u doktrini zajednice svetih i Crkvene nadležnosti da vezuje i razrešava greh.

V. Zazivanje svetih i relikvije

• Svetitelji se poštuju kao uzori i zahvalnica Bogu.
• Relikvije se poštuju kao znak Božje prisutnosti, a zazivanje svetih je molitva verujućih, ne direktna zamena za Boga.

Pravoslavna perspektiva

• Pravoslavlje ne priznaje čistilište kao specifičnu instituciju, ali priprema duša kroz mitarstva i posthumnu molitvu.
• Ikone i relikvije služe kao sredstva milosti i učestvovanja u svetosti, ali ne i objekti štovanja.
• Zazivanje svetih smatra se prihvatljivim kao molitvena podrška, ne kao zamena za Hrista.

Anglikanska pozicija kroz vekove

A. Istorijski kontekst

• Između 16. i 17. veka, reformatori su smatrali da su doktrina o čistilištu i indulgencijama instrumentalizovane i zloupotrebljene.

• član je bio deo šire reforme crkvene vlasti i insistiranja na autoritetu Pisma.

B. Tumačenja člana

• Ne zabranjuje molitvu za pokojne, već odbacuje „romski“ sistem čistilišta i oproštaja.
• Mnogi anglikanci priznaju teološke razlike, ali ne nužno i totalno ukidanje ideje duhovne očišćenosti nakon smrti.
• Postoje viđenja da član isključuje samo određeni katolički model purgatorijuma, ne i druge eskatološke mogućnosti.

Savremeni anglikanski teolozi

N. T. Rajt

• U Surprised by Hope koristi apostolsku teologiju: ne prihvata tradicionalni purgatorijum, već sugeriše da sadašnji život funkcioniše kao “čišćenje” — patnje i transformacija sada su priprema za život u slavi.
• Rajt smatra da je purgatorijum mit refleksije patnje u sadašnjosti, a ne realna buduća lokacija.

Rouen Vilijams

• Iako ne komentariše direktno član 22, promoviše ikonologiju kao teofaniju, u skladu sa pravoslavnim pogledom.
• Podržava prisustvo svetih u liturgiji kao deo Crkvene zajednice, ali izbegava katoličke formulacije ritualnog zazivanja.

Dejvid Vilijam Braun

• Nudi modernu, nekaznenu teoriju purgatorijuma: duhovna transformacija koja je proces čićenja i oblikovanja, a ne bol i kazna.

Praktike u zajednicama

• Anglo-katolička struja vrši obnovu molitve za mrtve, simboličke počasti svetima, relikvija i liturgijskog sećanja, bez formalnog prihvatanja rimokatoličkog modela.

VII. Uporedna analiza

Element	Anglikanski član 22	Pravoslavlje	Katolički nauka
Čistilište	Odbacuje kao „romski mit“	Malo formalno, ali otvoreno za duhovno čićenje	Postoji kao stanje očišćenja posle smrti
Oproštaji / indulgencije	Odbacuje praksu i doktrinu	Ne postoji	Leži u teologiji zajednice svetih i autoritetu Crkve
Zazivanje svetih	Zabranjeno kao zamena za Božiju molitvu	Podržano kao molitvena praksa	Dozvoljeno kao intercesija kroz svetitelje
Relikvije i ikone	Odbacuje idolopoklonstvo	Kao prozor duhovne stvarnosti	Poštuje ih kao manifestaciju svetosti

Zaključak: Kritika i prilika za ekumenski razgovor

1. član je nastao u kontekstu borbe protiv dogmatske korupcije i ritualnog idolopoklonstva. Ipak, savremene teološke refleksije unutar anglikanstva ukazuju da:

• Ne mora isključiti ideju posthumne duhovne transformacije,
• Zazivanje svetih može biti reinterpretirano kao molitvena pomoć, ne kao zamena,
• Relikvije i ikone se mogu koristiti u liturgijskom i pobožnom životu, bez idolopoklonstva.

Teolozi poput Rajta, Vilijamsa i Brauna otvaraju vrata novom govoru o svetosti, zajedništvu živih i mrtvih, i o eskatologiji koja poštuje Pismo, ali ne zatvara prostor za bogatstvo predanja. U tom smislu — 22. član može postati temelj ekumenskog dijaloga, ne samo izraz starog konflikta.

Liturgijski primeri

Anglikanski običaji

• U visoko-crkvenim (anglo-katoličkim) zajednicama često se vrše službe za pokoj duše (Requiem Mass) i molitve za umrle, mada se one ne oslanjaju na formalno učenje o čistilištu.
• U molitvenom životu, čitaju se i tekstovi koji pozivaju na sećanje svetih i molbe za njihovu molitvenu podršku, ali uvek sa naglaskom da se samo Hristu obraćaju kao Spasitelju.

Pravoslavna Liturgija

• Pravoslavna crkva obilato koristi molitve za pokoj duša u svom bogosluženju (zaupokojena liturgija, parastos).
• Ikone i relikvije se čuvaju kao svetinja, a vernici im pristupaju sa dubokim poštovanjem i molitvom, koja je posrednička u odnosu na Božiju blagodat.

Katolička Liturgija

• Misa za pokojne je standardni deo bogosluženja. Indulgencije su javno dozvoljene kao sredstvo duhovne koristi, u skladu sa Katoličkim učenjem.
• Zazivanje svetih je izraženo u brojnim molitvama i akatistima, a poštovanje relikvija ima svoj poseban obredni značaj.

Patristički citati

Sveti Avgustin (354–430)

„Molimo se za pokojne, jer tako pokazujemo ljubav prema telu Hristovom… i u nadi da će im molitve živih pomoći.“ (De Civitate Dei, XXII, 30)

Sveti Jovan Zlatousti (347–407)

„Neka vernici ne sumnjaju u mogućnost molitve za one koji su prešli u drugi svet. To je delo ljubavi, ne zabluda.“ (Homiliae in epistolam ad Thessalonicenses)

Sveti Grigorije Niski (335–395)

„Zazivanje svetih nije idolopoklonstvo, već prizivanje onoga ko je živ u Hristu kao zastupnika i prijatelja.“ (De Spiritu Sancto)

Ekumenski dokumenti i savremeni dijalog

Održan je Sveti i Veliki Sabora Pravoslavne Crkve (2016)

• Sabor ističe važnost molitve za pokojne, ali upozorava na zloupotrebe i idolopoklonstvo u vezi sa relikvijama i obredima. Podržava istinsko zajedništvo živih i umrlih u Hristu.

Dokument Vatikana II — Lumen Gentium (1964)

• Naglašava zajednicu svetaca, prizivanje njihove pomoći, i učešće u svetosti Crkve, ali na osnovu jedinstva u Hristu.

Ekumenski dijalog između Anglikanske i Katoličke Crkve

• U dokumentu Anglican–Roman Catholic International Commission (ARCIC), priznaje se složenost učenja o čistilištu i molitvi za mrtve, a preporučuje da se dijalog vodi oko pojmova koji nisu samo bukvalni već i duhovni i teološki.

Zaključna misao

Teme poput čistilišta, oproštaja i zazivanja svetih otkrivaju duboke slojeve teologije o životu, smrti i večnosti. Dok 22. član Anglikanskog verovanja odražava istorijski otpor prema zloupotrebama, savremeni teolozi i crkve se sve više približavaju razumevanju koje poštuje i Pismo i Predanje.

Time ova tema postaje platforma za dublji ekumenski dijalog, u kojem se zajednički traga za istinom o životu posle smrti, o svetosti i o punoći zajednice u Hristu — živih i pokojnih.