Biti hrišćanin ne menja ono sa čime se suočavaš. Menja način na koji se suočavaš sa tim.
Život nam ne obećava put bez prepreka. Biti hrišćanin ne znači da će problemi nestati, da će bolovi zaobići naš dom, ili da će nas nepravde mimoići. Hristos nikada nije rekao da će sledbenici biti pošteđeni životnih iskušenja. Naprotiv, obećao je: „U svetu ćete imati žalost, ali ne bojte se – ja sam pobedio svet.“ (Jn 16,33)
Razlika je u tome kako hodimo kroz ta iskušenja. Vera nam ne uklanja bure, ali nam daje sidro. Ona nas ne čini neranjivim, ali nam otkriva smisao i snagu usred slabosti.
1. Vera menja perspektivu
Kada znamo da je Bog sa nama, nijedan krst nije težak kao što izgleda. Životne teškoće više nisu kraj puta, već prilika da se produbi naše poverenje u Onoga koji sve drži u svojoj ruci.
2. Snaga umesto straha
Biti hrišćanin znači imati izvor snage koji nije u nama samima. Duh Sveti nas krepi da oprostimo onda kada bismo radije osvetili, da istrajemo kada bismo najradije odustali i da se nadamo kada sve deluje izgubljeno.
3. Svedočanstvo u iskušenjima
Način na koji nosimo svoje terete postaje svedočanstvo za svet. Kada nas drugi vide da i u bolu imamo mir, u neizvesnosti nadu, u nepravdi blagost – tada postajemo živi dokaz da je Hristos u nama.
Poruka za život
Hrišćanin nije onaj kome je lakše, već onaj ko zna zašto nastavlja da korača. Umesto da pitamo „zašto ja?“, učimo da kažemo „Gospode, budi sa mnom u ovome“. Vera ne menja put, ali menja naše korake na njemu.
Živimo tako da u svakoj borbi, u svakom bolu, u svakom gubitku, ljudi mogu da vide da imamo nešto što svet ne može da oduzme – nadu u Boga koji pobeđuje sve.