„Voli grešnika, mrzi greh“? To nije iz Biblije.
Baš kao i „Bog pomaže onima koji pomažu sebi“, to je fraza koju često ponavljamo… ali Isus to nikad nije rekao.
I problem nije samo u tome što to nije Njegova reč—problem je što „mrzi greh“ prečesto stane na put „voli grešnika“.
Taj drugi deo daje nam izgovor da sudimo.
„Naravno da te volim, ali…“
I tu počinje voz osude, pun pravdanja i prebacivanja, dok zatvaramo oči pred jedinim grehom koji bi nas zaista trebao boleti—sopstvenim.
A budimo iskreni: neki ovu frazu stavljaju iznad onoga što je Isus ZAISTA rekao.
Na primer: „Ne sudite.“
Jer kada kažemo „voli grešnika, mrzi greh“, često zapravo poručujemo:
„Nisi dostojan ljubavi kao ja.“
„Tvoja milost ima uslov. Moja nema.“
„Moja ljubav ima sitna slova. Tvoja nije dovoljna.“
Ali evo istine:
Bog nas ne voli tako.
I ne traži od nas da mi tako volimo druge.
Isus je rekao:
„Ne sudite, da vam se ne sudi. Jer kako sudite, tako će vam biti suđeno.“ — Matej 7:1–2
Zamisli svet u kojem bi svaki Hristov učenik samo… voleo ljude.
Bez uslova.
Bez „ali“.
Bez skrivenih poruka i teoloških fusnota.
Bez kulturnih ratova u pakovanju ljubavi.
Zamisli kakva bi bila naša zemlja.
Naše crkve.
Naši profili na mrežama.
I što je najvažnije—koliko bi još ljudi bilo privedeno Njemu, ne rečima, nego primerom?
Jer kad jednog dana stanemo pred Boga, On nas verovatno neće pitati:
„Šta si mislio o gej paru iz kraja?“
„A šta sa onom imigrantskom porodicom?“
„I onim trans tinejdžerom koji je tražio svoje mesto?“
Vrlo verovatno će pitati samo jedno:
„Kako si ih voleo/volela?“
A „Mrzeo/la sam njihov greh!“
neće biti dovoljno dobar odgovor.
Tvoj pravi odgovor biće tvoj život. Tvoj hod sa Njim.
Ne tvoji statusi. Ne tvoji argumenti. Ne tvoji citati.
Isus je rekao:
„Po ovome će svi znati da ste moji učenici—ako imate ljubavi jedni za druge.“ — Jovan 13:35
Ako naša ljubav ne liči na Isusovu…
možda to i nije ljubav uopšte.