Apostol Jakov dobro je to sažeo: „Jer kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva“ (Jak 2,26). Ako zaista veruješ u Isusa, i ti takođe želiš činiti ono što on od tebe traži: ljubiti Boga i bližnjega tako što ćeš slediti Božje zapovesti. Ako kažemo da verujemo u Boga, ali se ne trudimo da mu budemo poslušni, čemu onda naša vera? Izbor vere u Isusa mora biti vidljiv u tvom životu. Inače ne veruješ u istinu!
Više od dobra života?
Jedan mladić, koji je zaista želio verovati u ono što mu Isus govori, upitao je: „Učitelju, koje mi je dobro činiti da imam život večni?“ (Mt 19,16). Isus mu je odgovorio da se mora držati Deset zapovesti. Iznad svega mora ljubiti Boga i svoga bližnjega. Tako može, na neki način, sarađivati sa svim onim dobrim stvarima koje će mu Bog dati. Mladić je hteo da Isus pred njega stavi izazov, a Isus je to i učinio: zatražio je od mladića da se pouzda samo u Boga, bez sigurnosti imetka te da ga sledi kao jedan od njegovih učenika. No takav je tok događaja za mladića očito bio vrlo težak jer se potiho izgubio. Isus i pred nas stavlja izazov na isti način. Jesmo li spremni da ostavimo sve iza sebe da bismo sledili Isusa tako što ćemo živeti prema pozivu?
Šta bi Isus učinio?
Živeti kao hrišćani znači temeljiti ono što činimo i ono što ne činimo na svome odnosu s Isusom, samo sebe pitamo: „Šta bi Isus učinio u ovoj situaciji?“ To nam pitanje može pomoći da se odmaknemo na tren i sagledamo svoj život i nas same izvana. Biblija nam daje konkretne savete šta činiti u svakoj situaciji – tražiti Božju volju. Dok je Isus hodao zemljom, nije bilo ni interneta ni društvenih mreža. Ali Biblija nam još uvijek daje temeljna načela koja su nam potrebna kako bismo živeli dobrim hrošćanskim životom u naše moderno tehnološko doba. Bitno je da naš stav prema Bogu bude pun ljubavi prema Bogi i bližnjemu.
Ne mogu pomoći svakome kome je pomoć potrebna!
Kao hrišćani dužni smo da brinemo za svoje bližnje. Ne smeemo odbijati ljude koji trebaju našu pomoć. Isus nam nije dao dela milosrđa slučajno. Naravno, nemoguće je pomoći svakoj pojedinoj osobi, ali Bogu je više stalno do ljubavi koju dajemo nego do broja ljudi kojima pomažemo. Ne trebamo se brinuti zbog toga što nismo sposobni da učinimo sve ili pomognemo svima. Svako od nas treba da ispuni vlastiti poziv unutar Crkve kao celine. Prema tome, svako pridonosi veličanstvenoj strukturi svih qudi koji čine Isusovu Crkvu. Zajedno se svi posvećujemo njemu po našoj veri i našim delima.