Verujemo i ispovedamo

Verujemo i imamo poverenje u jednoga Boga — Oca i Sina i Svetoga Duha, Svetu i Životvornu Trojicu.

Ispovedanje Presvete Trojice jeste srce naše vere. Bog nije usamljenost, već zajednica ljubavi. Otac večno rađa Sina, Duh Sveti ishodi od Oca, i u toj tajni zajedništva otkriva se punoća božanskog života.

Verujemo da je Isus Hristos Sin Božiji, koji nam je otkrio Boga kao Oca i pokazao da nam je On blizak. Kroz Hrista upoznajemo lice Božije, a Duhom Svetim postajemo pričasnici te zajednice.

Tajna Trojice prevazilazi naše razumevanje. Ne traži se od nas da je u potpunosti objasnimo, već da joj sa poverenjem pristupimo. Vera nije odricanje od razuma, već njegovo prevazilaženje ljubavlju — način poznanja koji izvire iz odnosa. To je sigurnost da smo poznati i voljeni od Boga, i da smo pozvani da na tu ljubav odgovorimo.

Hrišćanska vera nije plod ljudske mašte. Tragovi Božijeg prisustva mogu se nazreti u tvorevini i istoriji. Ipak, verujemo ne samo zato što slutimo, već zato što se Bog sam otkrio.

Bog nam govori kroz Sveto Pismo i živo Predanje Crkve. Najpotpunije se otkrio u ličnosti Gospoda Isusa Hrista, ovaploćenog Sina Božijeg. A Duh Sveti neprestano deluje u srcima vernih, vodeći ih ka istini, osvećenju i zajednici sa Bogom.

Tako verujemo, tako se nadamo i tako živimo — u poverenju u Boga koji nas traži, poznaje i privodi sebi.

“Najvažnija odluka koju svaka osoba može ikada da donese je da postane učenik Isusa Hrista. To je najbolja stvar koju neko može da uradi. ” Arhiepiskop Justin Velbi

Naše ispovedanje vere

Naša vera počiva na ličnosti i učenju Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, koji nam je otkrio put ljubavi, istine i života.

Verujemo da je Bog po svojoj suštini Ljubav i da se svako istinsko bogopoznanje rađa iz zajednice sa Njim.

Sveto Pismo primamo sa dubokim poštovanjem kao nadahnuto svedočanstvo Božijeg otkrivenja, tumačeći ga u svetlosti Svetog Predanja, razuma i iskustva Crkve.

Verujemo da Bog, koji je Tvorac svega, deluje u istoriji i govori ljudima na različite načine, pozivajući sve narode ka istini i spasenju.

Uzdamo se u bezgranično milosrđe Božije i nadamo se da je Njegova ljubav jača od svakog greha i smrti.

Verujemo da je svaki čovek stvoren po liku Božijem i da njegovo dostojanstvo ne može biti poništeno, već je pozvano na isceljenje, rast i preobražaj u Hristu.

Istinsko bogosluženje ne iscrpljuje se u rečima, već se potvrđuje delima milosrđa, pravde i brige za bližnjeg.

Čuvamo drevnu veru Crkve, osluškujući sa trezvenošću i rasuđivanjem delovanje Svetoga Duha u svakom vremenu.

Verujemo da su razum, nauka i istorijsko iskustvo darovi Božiji, koji, pravilno shvaćeni, ne stoje nasuprot veri, već je produbljuju.

Svesni svoje ograničenosti pred Tajnom Božijom, trudimo se da živimo u poniznosti, spremni da učimo, rastemo i sve dublje ulazimo u zajednicu sa Bogom i jedni sa drugima.

U različitosti darova i ličnosti prepoznajemo bogatstvo Božijeg stvaranja, pozvani da u ljubavi gradimo jedinstvo, a ne podele.

Nazivajući sebe hrišćanima, verujemo da smo pozvani da:

  1. Sledimo put Gospoda Isusa Hrista, verujući da nas život po Njegovom Jevanđelju vodi ka duhovnom preobražaju, osvećenju i živom iskustvu zajednice sa Bogom i bližnjima.

  2. Ispovedamo da je u Hristu punoća Otkrivenja, a istovremeno sa poštovanjem prepoznajemo da Duh Božiji deluje šire od naših granica, podstičući svako istinsko traganje za istinom i dobrom.

  3. Težimo zajednici otvorenoj za sve koji iskreno traže Boga i smisao života —
    • kako one koji čvrsto stoje u veri, tako i one koji sumnjaju i tragaju;
    • i verujuće i one koji se dvoume;
    • žene i muškarce;
    • ljude različitih životnih iskustava, položaja i sposobnosti;
    nastojeći da u svakome prepoznamo lik Božiji i dostojanstvo koje iz njega proizilazi.

  4. Svedočimo da je način na koji se odnosimo jedni prema drugima najvidljiviji izraz naše vere, jer se ljubav prema Bogu potvrđuje ljubavlju prema bližnjem.

  5. Negujemo duh smirenog traganja i rasuđivanja, znajući da je vera živa i da nas poziva na stalno produbljivanje razumevanja, uz vernost predanju Crkve.

  6. Težimo miru, pravdi i pomirenju među ljudima, verujući da smo pozvani da budemo mirotvorci u svetu.

  7. Sa blagodarnošću čuvamo tvorevinu Božiju, starajući se o zemlji i svemu živom kao o daru poverenom našoj odgovornosti.

  8. Posvećujemo se putu doživotnog duhovnog rasta — u molitvi, učenju, saosećanju i delatnoj ljubavi koja se daruje bez računice.

O našem mestu i razumevanju Crkve

Verujemo da je Episkopalna zajednica u Srbiji ukorenjena u veri Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve, oslanjajući se na predanje istorijske Crkve i učenje Vaseljenskih sabora.

Istovremeno, nastojimo da tu veru izražavamo jezikom koji je razumljiv savremenom čoveku — verno predanju, ali živo i pristupačno u vremenu u kome služimo.

Crkvu ne posmatramo pre svega kao građevinu, instituciju ili izdvojenu grupu, već kao zajednicu ljudi sabranih u Hristu. Ona se projavljuje tamo gde se ljudi susreću u istini, ljubavi i zajedničkom traganju za Bogom.

Sam pojam „crkva“ označava sabranje — ljude koji se okupljaju da podele radost i bol, pitanja i nadu, veru i sumnju. To je prostor susreta u kojem svaka osoba ima dostojanstvo i poziv da učestvuje.

Tu smo da budemo deo tog sabranja — ne iznad drugih, već među drugima. Trudimo se da svakoga primimo sa poštovanjem, verujući da svaki čovek nosi darove koji mogu obogatiti zajednicu.

Ne smatramo da posedujemo sve odgovore, niti da smo jedini nosioci mudrosti. Sa smirenjem pristupamo dijalogu, svesni da Bog deluje u srcima ljudi na načine koji prevazilaze naše razumevanje.

Verujemo da svako ima mesto u razgovoru života. U međusobnom slušanju, služenju i saradnji, pozvani smo da i dajemo i primamo, rastući zajedno ka zrelijem, čovečnijem i bogolikojem razumevanju sveta i jedni drugih.

***

APOSTOLSKO VEROISPOVEDANjE

Verujem u Boga, Oca Svemogućeg,
Tvorca neba i zemlje,
I u Isusa Hrista, Sina Njegovog Jedinorođenog,
Gospoda našeg,
koji je začet od Svetoga Duha,
rođen od Device Marije,
stradao za vreme Pontija Pilata,
raspet, umro i bio pogreben,
koji je sišao u ad,
trećeg dana vaskrsao iz mrtvih,
vazneo se na nebesa,
i sedi sa desne strane Oca Svemogućega,
odakle će doći ponovo da sudi živima i mrtvima.
Verujem u Svetoga Duha,
u svetu sabornu (katoličansku) Crkvu,
zajednicu svetih,
u oproštenje greha,
vaskrsenje tela,
i život večni.
Amin.

NIKEJSKO – CARIGRADSKI SIMBOL VERE

 Verujemo u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog; rođenog, a ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i utelovio se od Duha Svetoga i Marije Deve, i postao čovek;
I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben;
I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu;
I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca;
I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja.
I u Duha Svetoga, Gospoda, Životvornoga, Koji od Oca (i Sina) ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedamo jedno Krštenje za oproštenje grehova.
Čekamo vaskrsenje mrtvih.
I život budućega veka.
Amin.

ATANASIJEVO VEROISPOVEDANjE

Atanasijevo veroispovedanje
1.Da bi ko bio spasen: pre svega, neophodno je da drži katoličansku veru.
2.Ko ne sačuva ovu veru celovitu i neiskvarenu, sigurno će propasti za večnost.
3.A katoličanska vera je ova: da obožavamo jednoga Boga u Trojici i Trojicu u Jedinstvu;
4.Ne mešajući Lica, niti pak deleći suštinu.
5.Jer jedno je lice Oca: drugo Sina: i drugo Svetoga Duha.
6.Ali Božanstvo Oca, Sina i Svetoga Duha je jedno: jednako u slavi i večnom veličanstvu.
7.Kao što je Otac: takav je i Sin: i takav je i Sveti Duh.
8.Otac nije stvoren: Sin nije stvoren: i Sveti Duh nije stvoren.
9.Otac je bezgraničan: Sin je bezgraničan: i Sveti Duh je bezgraničan.
10.Otac je večan: Sin je večan: i Sveti Duh je večan.
11.Pa ipak, nisu tri večna, već je jedan večan.
12.Kao što nisu ni tri nestvorena: niti tri bezgranična: već je jedan nestvoren i jedan bezgraničan.
13.Tako, kao što je Otac svemoćan: Sin je svemoćan: i Sveti Duh je svemoćan.
14.Pa ipak nisu tri svemoćna, već je jedan svemoćan.
15.Tako je Otac Bog: Sin je Bog: i Sveti Duh je Bog.
16.Pa ipak nisu tri Boga: već je jedan Bog.
17.Tako, kao što je Otac Gospod: Sin je Gospod: i Sveti Duh je Gospod.
18.Pa ipak nisu tri Gospoda: već je jedan Gospod.
19.Jer kao što nam nalaže hrišćanska istina: da priznajemo svako Lice po sebi kao Boga i Gospoda:
20.Tako nam katoličanska vera brani: da kažemo, tri su Boga, ili tri Gospoda.
21.Otac nije ni od čega načinjen: niti je stvoren, niti je rođen.
22.Sin je jedino od Oca: nije načinjen, niti je stvoren: već je rođen.
23.Sveti Duh je od Oca i od Sina: nije načinjen, niti je stvoren, niti je rođen: već proističe.
24.Tako je jedan Otac, a ne tri Oca: jedan Sin, a ne tri Sina: jedan Sveti Duh, a ne tri Sveta Duha.
25.I u ovoj Trojici, nijedan nije pre ili posle drugoga: nijedan nije veći ili manji od drugoga.
26.Već su sva tri Lica zajedno večna i jednaka.
27.Tako da u svim stvarima, kao što je već rečeno: treba obožavati Jedinstvo u Trojici i Trojicu u Jedinstvu.
28.Zato onaj koji bi bio spasen, mora ovako razumeti Trojicu.
29.Nadalje, neophodno je za večno spasenje: da takođe ispravno veruje u utelovljenje našega Gospoda Isusa Hrista.
30.Jer prava vera, u koju verujemo i koju ispovedamo jeste: da je naš Gospod Isus Hristos, Sin Božji, Bog i čovek.
31.Bog, po suštini Oca; rođen pre svih vekova: i čovek, po suštini majke, rođen u svetu.
32.Savršeni Bog: i savršeni čovek, rezumne duše i ljudskoga tela.
33.Jednak Ocu, po svome Božanstvu: i manji od Oca po svojoj ljudskosti.
34.Koji, iako je Bog i čovek; ipak nije dva, već jedan Hrostos.
35.Jedan; ne zato što se Božanska priroda preobratila u telo: već zato što je Bog preuzeo ljudsku prirodu na sebe.
36.Jedan, ne kroz mešanje suština: već kroz jedinstvo Osobe.
37.Jer kao što su razumna duša i telo jedan čovek: tako su Bog i čovek jedan Hristos;
38.Koji je patio radi našega spasenja: sišao u Had: i trećeg dana vaskrsao iz mrtvih.
39.On se vazneo na Nebesa, i sedi s desne strane Oca svemogućega.
40.Odakle će doći ponovo da sudi živima i mrtvima.
41.O čijem dolasku će svi ljudi ustati ponovo u svojim telima;
42.I odgovarati za svoja dela.
43.I oni koji su činili dobro otići će u život večni: a oni koji su činili zlo, u večni oganj.
44.Ovo je katoličanska vera: onaj koji ne veruje istinski u nju, ne može biti spasen.