O nama

Svesni smo da čitanje ovog materijala zahteva određeno vreme, i veoma smo zahvalni što ste odlučili da ga posvetite kako biste se bolje upoznali sa našim stavovima i radom.

Ohrabrujemo vas da nas kontaktirate ukoliko imate bilo kakva pitanja, potrebu za pojašnjenjima ili želite dodatne informacije.

Radujemo se mogućnosti da zajedno radimo na realizaciji principa i vrednosti koje poštujemo i kojima se vodimo u našem delovanju.

Neka vas Gospod blagoslovi i čuva na svim vašim putevima.

Ko smo mi

Hrišćanska crkva

Hrišćani su sledbenici Isusa Hrista. Verujemo u svedočanstvo apostola o Njegovom životu i delu: u Njegovo rođenje od Presvete Djeve Marije, u službu poučavanja, isceljenja i oslobađanja ljudi od demonskih sila, u Njegovu smrt na krstu, telesno Vaskrsenje i Vaznesenje na Nebo.

Verujemo i u značenje tih događaja onako kako su ga apostoli razumeli i prenosili: da je Hristova smrt žrtva za naše grehe; da Njegovo Vaskrsenje i Vaznesenje stoje kao obećanje Njegovog ponovnog dolaska i našeg večnog života sa Njim; i da Sveti Duh prepoznaje i obeležava Njegov narod, svedočeći o stalno prisutnoj ruci Božijoj u Crkvi, koja nas vodi i usmerava.

Sledimo trostruki obrazac služenja uspostavljen u ranoj Crkvi: episkopi koji vode i nadgledaju, prezviteri koji poučavaju i služe, i đakoni koji se staraju o potrebama naroda Božijeg.

Anglikansko nasleđe

Anglikanstvo je izraz hrišćanskog pravoverja oblikovan u kulturnom prostoru današnjih Britanskih ostrva. U sebi nosi apostolske korene, keltsko nasleđe, uticaje svetih otaca, iskustvo srednjovekovne Crkve, protestantsku reformaciju, veslijanski evangelički preporod, Oksfordski pokret i savremeni harizmatski pokret.

Svoje anglikansko nasleđe ne merimo samo od vremena Tomasa Kranmera, već ga pratimo unazad do vernika iz drugog veka koji su doneli Jevanđelje u keltske zemlje. Anglikanstvo se ne određuje isključivo vezom sa „Crkvom Engleske“, već vernošću hrišćanskom nasleđu i zajedništvom sa vernim anglikancima širom sveta.

Utemeljeni na Svetom pismu

Sveto pismo prihvatamo kao najviši autoritet u pitanjima vere i života. Tumačimo ga u svetlu dvomilenijumske crkvene tradicije i osvećene razumnosti.

Obogaćeni smo uvidima koje je Sveti Duh darovao prethodnim naraštajima hrišćana i otvoreni smo za ono što On čini i u naše vreme. Držimo se Jevanđelja koje nije ni razvodnjeno niti uprljano.

Mi smo Crkva koja stoji čvrsto — duboko ukorenjena, drevna i živa.

Mesto gde pripadaš — mesto gde rasteš

Bilo da tražiš zajednicu, da si bio napušten ili si jednostavno radoznao — ovo je mesto gde su tvoja pitanja dobrodošla i gde je tvoja priča važna.

Zašto smo izabrali ime „Episkopalna anglikanska zajednica“

U procesu samoopredeljenja i oblikovanja našeg crkvenog identiteta, pažljivo smo razmatrali kako će naše ime odražavati suštinu naše vere, porekla i misije. Iako ime Episkopalna slobodna crkva ima duboku istorijsku vrednost i snažnu vezu sa naslovom Free Protestant Episcopal Church of England iz 1897. godine, odlučili smo se za naziv Episkopalna anglikanska zajednica iz nekoliko važnih razloga:

1. Širina i uključivost pojma „zajednica“
   Reč „zajednica“ (umesto „crkva“) bolje izražava našu viziju otvorene, umrežene i negovane duhovne porodice koja se sastoji od različitih lokalnih zajednica, službi i pojedinaca – a ne nužno jedne centralizovane institucije. Taj pojam odražava i našu organizacionu strukturu, koja je sinodalna i savetodavna, a ne hijerarhijska.

2. Isticanje anglikanskog identiteta
   Dodavanjem termina „anglikanska“, želeli smo da jasno stavimo do znanja da se naš identitet temelji na bogatoj duhovnoj, liturgijskoj i teološkoj tradiciji anglikanizma. Iako smo „slobodni“ u smislu organizacione nezavisnosti, nismo „odvojeni“ od anglikanskog nasleđa, već ga verno i aktivno živimo.

3. Izbegavanje potencijalnih nesporazuma
   Izraz „slobodna crkva“ u nekim kontekstima može asocirati na protestantske grupacije koje ne poštuju apostolsku sukcesiju, liturgijsku tradiciju ili sakramentalni život – što nije slučaj sa nama. Naše sveštenstvo je u apostolskoj sukcesiji, naše bogosluženje je tradicionalno, a naša vera utemeljena na katoličanskom i anglikanskom predanju.

4. Otvorenost za savremeni kontekst
   Ime Episkopalna anglikanska zajednica deluje jasno, relevantno i razumljivo savremenim vernicima koji traže autentičnu, inkluzivnu i duhovno ukorenjenu zajednicu. Ono komunicira stabilnost, dostojanstvo i misionarsku otvorenost – vrednosti koje duboko živimo.

Uz puno poštovanje prema našem istorijskom nasleđu, verujemo da novo ime bolje oslikava ko smo danas i kuda idemo. Ono nas ne odvaja od naše prošlosti – već nas povezuje sa budućnošću koju u Hristu gradimo.

Saopštenje o nazivu zajednice

Sa dubokim poštovanjem prema veri, tardiciji i duhovnom nasleđu koje nosimo, sa radošću obaveštavamo verni narod zašto smo odlučili da naziv naše zajednice bude Episkopalna anglikanska zajednica

Ovaj naziv nije odabran slučajno, već sa molitvom, razmišljanjem i u svetlu hrišćanske odgovornosti. Svaka reč u ovom imenu nosi duboko značenje:

• Episkopalna, jer se oslanjamo na apostolsko nasleđe naše Crkve i njeno episkopsko uređenje, u kojem pastiri naroda – episkopi – služe kao čuvari vere, jedinstva i zajedništva.
• Anglikanska, jer smo deo široke duhovne porodice Anglikanske tradicije, koja spaja bogoslužbeno dostojanstvo, svetopisamsku vernost i otvorenost prema svetu. To je tradicija u kojoj se vera izražava kroz liturgiju, razboritost i duboko ukorenjenu hrišćansku etiku.
• Zajednica, jer verujemo da nas Gospod poziva ne da budemo pojedinci u veri, već da budemo jedno telo u Hristu – narod okupljen u ljubavi, uzajamnoj podršci i posvećenosti službi Bogu i bližnjima.

Naziv Episkopalna anglikanska zajednica odražava identitet, našu veru i našu nadu. To je ime koje nosi odgovornost, ali i radost pripadanja Crkvi koja želi da svedoči Evanđelje Hrista u duhu istine, slobode i saosećanja.

Zahvalni smo Bogu za ovu novu etapu našeg zajedničkog putovanja i pozivamo sve vernike da nastavimo hod u jedinstvu, molitvi i ljubavi.

Neka Gospod blagoslovi našu Zajednicu i vodi nas u sve dane.

 

ŠTA ZNAČI BITI ANGLIKANAC /  EPISKOPALAC?

Biti Anglikanac/Episkopalac znači:

• Biti deo Hristove crkve – bez isključivanja ili izolacije od drugih hrišćanskih zajednica. Pripadnost Hristovom telu znači povezanost sa svim hrišćanima širom sveta, u duhu jedinstva i ljubavi, uprkos razlikama u obredima i tradicijama.

• Učestvovati u životu Božjeg naroda – sa svim radostima i tugama koje ova zajednica nosi. Ovo je poziv da budemo aktivno uključeni u život Crkve, podržavajući jedni druge i deleći teret života u Hristovoj ljubavi i milosti.

• Pripadati zajednici u kojoj se sve osobe poštuju – uz uvažavanje njihove individualnosti i prepoznavanje svih darova koje oni donose. Crkva je mesto gde svaki pojedinac ima vrednost i gde se njegov doprinos smatra važnim u izgradnji Božje zajednice.

• Pridržavati se teoloških učenja zasnovanih na Svetom Pismu i tradiciji – ali uz upotrebu inteligencije i razuma pri razumevanju tih učenja. Anglikanci veruju da je razum i ispitivanje važan deo vere, jer nam pomaže da dublje razumemo Božju volju i istinu koja se otkriva kroz Pismo i vekovnu crkvenu tradiciju.

• Pokazati spremnost da se proslavi jedinstvo u različitosti – bez nastojanja da se potisnu različite perspektive, ali u isto vreme da se slavi onaj temeljni, nepromenljivi element koji nas ujedinjuje: Hristova ljubav i njegovo spasenje.

• Shvatiti Sveto Pismo ozbiljno, ali ne verovati da se svaki tekst mora tumačiti bukvalno. Sveto Pismo je živa Reč Božja koja nas vodi, ali njeno tumačenje treba biti prilagođeno vremenu, kontekstu i dubokom razumevanju Božjeg plana za čovečanstvo.

• Više vrednovati imanje slobode u Hristu od nametnutog jednoumlja. Vera u Hrista je oslobađajuća i omogućava nam da budemo istinski slobodni – slobodni da razmatramo, istražujemo i rastemo u veri, bez straha od prinude ili uskog razmatranja.

• Osetiti predanost i poštovanje prema sakramentima, ali bez pokušaja da se definiše svaka tačka koja se odnosi na ove tajne. Sakramenti su duboka i mistična iskustva, koja nas povezuju sa Bogom i jedni sa drugima, i oni su ključni za naš duhovni život.

• Smatrati svedočenje za Hrista dužnošću i privilegijom svih krštenih ljudi. Krštenje nas poziva da budemo aktivni učesnici u Božjoj misiji na zemlji, svedočeći Hristovu ljubav i istinu kroz naša dela i reči.

• Imati jaka moralna načela, koja su u skladu sa Božjim zapovestima, ali izbegavati moralizam koji se fokusira na ponašanje kao uslov spasenja. Spasenje nije rezultat ljudskih dela, već Božje milosti i Hristovog dela na krstu.

• Učestvovati u apostolskom nasleđu, verovati u Hristovo evanđelje koje se prenosi iz generacije u generaciju, kroz svete sveštenike, ljude i crkvene sabore. Apostolska nasleđa nas povezuju sa prvim hrišćanima i sa samim Hristom.

• Biti deo stare i svete istorije, koja se obnavlja svaki dan. Crkva nije samo istorijska institucija; ona je živa i dinamična zajednica koja nastavlja svoje svedočenje i misiju na svetu.

• Verovati da crkva pripada svima nama i da svako ima privilegiju da je podrži u skladu sa svojim mogućnostima. Crkva nije elitistička ustanova, već zajednica koja uključuje sve vernike, koji doprinose svom molitvom, radom i resursima.

• Učestvovati u administraciji i upravljanju crkvom u skladu sa utvrđenim poretkom. Crkva, kao organizovana zajednica, zahteva odgovorno i posvećeno upravljanje kako bi se održala njena misija i služba Božja.

• Pripadati međunarodnoj, interkulturalnoj i međurasnoj porodici koja svedoči evanđelje u celom svetu, kao što je Isus Hristos zapovedio. Mi smo deo globalne mreže vernika koji se bore za mir, pravdu i ljubav u svetu, bez obzira na geografske, kulturne ili rasne razlike.

Biti Anglikanac/Episkopalac znači biti aktivan član ove žive i dinamične zajednice, koja živi iz dana u dan kroz svoju veru, svoje tradicije i svoje posvećenje Hristu.

Misija Crkve je misija Hrista:

• Propovedanje Dobre vesti o Carstvu Božijem, u
• Učenje, krštavanje i upućivanje novih vernika.
• Odgovor na ljudske potrebe kroz službu ispunjenu ljubavlju.
• Traženje transformacije nepravednih društvenih struktura.
• Nastojanje da se sačuva integritet tvorevine i podrži obnovu života na Zemlji.

Sa blagodarnošću priznajemo da su „Pet znakova misije“ (kao što su ih razvili Anglikanski konsultativni savet između 1984. i 1990. godine) dobili široku prihvaćenost među anglikancima i pružili parohijama i dijecezama širom sveta „spisak“ koji pomaže u proveru aktivnosti misije.

Da li je Episkopalna anglikanska zajednica liberalna?

Odgovor na ovo pitanje u velikoj meri zavisi od toga šta se pod pojmom „liberalna“ podrazumeva.

Ako se misli na teološki liberalizam — odnosno na relativizovanje ili preispitivanje osnovnih dogmi hrišćanstva, autoriteta Svetog Pisma, odluka Vaseljenskih sabora i klasičnih ispovedanja vere — onda se Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji ne predstavlja kao liberalna. Naprotiv, ona sebe jasno opisuje kao tradicionalnu, liturgijsku i evanđelsku zajednicu, što ukazuje na opredeljenje za kontinuitet vere i bogoslužbenog života istorijske Crkve.

U svom verskom samorazumevanju naglašava ukorenjenost u učenju istorijske Crkve i oslanjanje na postulate hrišćanske vere i odluke svih Vaseljenskih sabora. Takav stav podrazumeva prihvatanje sabornog autoriteta i vernost klasičnoj hrišćanskoj dogmatici — uključujući nikejsko ispovedanje vere, hristologiju i svetotajinski život Crkve.

Kada se u anglikanskom kontekstu koristi izraz „verujemo duboko, mislimo slobodno, služimo s ljubavlju“, naglasak na slobodnom mišljenju ne označava odbacivanje temelja vere, već prostor za bogoslovsko promišljanje, razgovor i različite naglaske unutar granica predanjskog hrišćanstva. To je sloboda od krutosti, a ne sloboda od istine.

Činjenica da se razmatra i objašnjava pojam „teološkog liberalizma“ pokazuje svest o tome da se ta etiketa često koristi pojednostavljeno ili polemički. Umesto samoproglašenja, prisutan je pokušaj razjašnjenja i razgraničenja.

S druge strane, u javnom govoru pojam „liberalno“ ponekad se odnosi na društveno-etička pitanja. Bez jasnih i nedvosmislenih zvaničnih stavova o pojedinačnim temama, nije ni odgovorno ni precizno unapred donositi zaključke.

Stoga je tačnije reći da se Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji predstavlja kao zajednica koja stoji u kontinuitetu sa istorijskom i sabornom verom Crkve, negujući liturgijsko i tradicionalno nasleđe, uz izvesnu širinu unutar tog okvira — širinu koja ne poništava temelje, već nastoji da ih živi u savremenom kontekstu.

Drugim rečima, nije reč o teološkom liberalizmu, već o nastojanju da se drevna vera izrazi jasno, odgovorno i razumljivo današnjem čoveku, bez odricanja od njenih suštinskih uporišta.

Da li je Episkopalna anglikanska zajednica teološki progresivna?

Da li je Episkopalna anglikanska zajednica anglokatolička ili više protestantska?

Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji pripada anglikanskom spektru, koji sam po sebi obuhvata različite bogoslovske i liturgijske naglaske. U anglikanstvu se obično razlikuju dva osnovna toka:

1. Anglokatolički (High Church / Anglo-Catholic) – ovaj pravac naglašava kontinuitet sa istorijskom katoličkom Crkvom: liturgijsku strogoću, značaj Svetih Tajni, sakralnost bogosluženja, apostolski red i saborni autoritet. Anglokatolici vide anglikanstvo kao „katoličnu Crkvu na engleskom tlu“, verujući u duhovnu i liturgijsku kontinuitetnost sa predanjem.

2. Protestantski / Evanđelski (Low Church / Evangelical) – ovaj pravac naglašava ličnu veru, propoved Jevanđelja, Bibliju kao centralni izvor učenja i pastirsku jednostavnost u bogosluženju. Protestantski anglikanci stavljaju manji akcenat na liturgijsku složenost i apostolski red u smislu rituala.

Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji svoje samorazumevanje opisuje kao: tradicionalna, liturgijska i evanđelska. To ukazuje na „broad church“ ili široki spektar anglikanskog osećaja, koji kombinuje elemenate anglokatoličkog i evanđelskog nasleđa.

• S jedne strane, trijada tradicionalna – liturgijska – ukorenjena u Vaseljenskim saborima pokazuje povezanost sa anglokatoličkom orijentacijom: poštuje apostolski red, liturgijsku disciplinu i kontinuitet Crkve.

• S druge strane, nastavak evanđelskog naglaska, sloboda u učenju i propovedanju Jevanđelja, ukazuju na elemenate protestantske tradicije.

Dakle, ova zajednica nije isključivo anglokatolička, niti isključivo protestantska. Ona pripada anglikanskom spektru koji nastoji da živi u kontinuitetu sa istorijskom Crkvom, ali istovremeno prihvata različite bogoslovske naglaske unutar jedne zajednice. Ova kombinacija je tipičan „broad church“ pristup, uobičajen u anglikanstvu: tradicija i liturgija se ne isključuju, ali postoji prostor za raznolikost bogoslovskih naglasaka.

Ukratko: Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji je širok spektar („broad“), sa snažnim tradicionalnim i liturgijskim korenima (anglokatolički elementi), ali istovremeno otvorena za evanđelske, protestantske naglaske u propovedi i pastirskom životu.

Da li Episkopalna anglikanska zajednica ima ispravnu apostolsku sukcesiju i zašto je to važno?

Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji se oslanja na tradiciju koja poštuje apostolski red i nastoji da bude u kontinuitetu sa istorijskom Crkvom. Apostolska sukcesija podrazumeva neprekinutu liniju rukopolaganja episkopa, koja seže od apostola do današnjih episkopa. Ona nije samo formalnost, već izraz vernosti predanju, kontinuiteta bogoslovskog učenja i pravog vršenja Svetih Tajni, naročito Svete Tajne miropomazanja i sveštenstva.

U anglikanstvu, apostolska sukcesija je sačuvana u mnogim episkopalnim zajednicama kroz vekove, ali nije uvek formalno priznavanje od strane Rimokatoličke ili Pravoslavne Crkve. Za anglikance, suština je u vrsti i kontinuitetu rukopoloženog služenja, koji obezbeđuje da su Svete Tajne valjano vršene i da se učenje Crkve prenosi u redovima episkopa i sveštenika.

Pozicija Episkopalne anglikanske zajednice o apostolskoj sukcesiji:

• Zajednica veruje da je apostolski red važan jer obezbeđuje kontinuitet sa Hristovim apostolima i Svetom Crkvom.

• Ne radi se samo o formalnom dokumentu ili priznanju, već o duhovnom i liturgijskom kontinuitetu, koji čuva tajnu i silu Svetih Tajni.

• Apostolska sukcesija predstavlja garant da je bogosluženje ispravno, verovanje verno, a pastirska služba u skladu sa predanjem Crkve.

Ukratko: Episkopalna anglikanska zajednica nastoji da bude u apostolskom redu, poštujući tradiciju i kontinuitet Crkve. Za nju je apostolska sukcesija znak vernosti Hristovom Otkrivenju, valjanosti Svetih Tajni i liturgijske i bogoslovske ispravnosti.

Da li žene mogu vršiti službe u sveštenstvu u Episkopalnoj anglikanskoj zajednici?

Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji priznaje i omogućava ženama da budu rukopoložene i vrše svešteničke i episkopske službe u okviru zajednice. Ovo prati tradiciju mnogih anglikanskih crkava u svetu koje su tokom poslednjih decenija uvele žene u sveštenstvo i episkopat.

• Ženska rukopoloženost nije novina u anglikanskom svetu, već deo bogoslovske i pastirske odluke da se darovi i pozivi svakog čoveka prihvataju bez obzira na pol.

• Žene mogu vršiti sve svešteničke službe, uključujući propoved, služenje Svetih Tajni i pastirsko rukovodstvo zajednicom.

• Postupak rukopoloženja i kanonski red ostaju isti kao i za muške kandidate; razlika je samo u polu, a ne u bogoslovskoj ili liturgijskoj valjanosti službe.

Zašto je ovo važno:

• To pokazuje stremljenje zajednice da darove i pozive svakog vernika prihvati kao Božiji dar, u skladu sa učenjem o dostojanstvu svakog čoveka.

• Ženska služba u sveštenstvu ne menja tradiciju apostolske sukcesije niti liturgijsku ispravnost, jer anglikanska tradicija smatra da rukopoloženje valja ukoliko se vrši u redovnoj apostolskoj liniji.

• Istovremeno, to odražava pragmatičan i savremen pristup pastirskom životu i službi zajednici, uz održavanje vernosti učenju i liturgijskom redu.

Ukratko: ženama je dozvoljeno da budu sveštenice i episkopi u Episkopalnoj anglikanskoj zajednici, i njihova služba je potpuno ravnopravna i valjana u okviru liturgijske i bogoslovske tradicije anglikanstva.

Da bi neko bio anglikanac, ili zajednica anglikanska – da li mora biti deo GAFCON-a ili Anglican Communion-a?

Ne, članstvo u GAFCON-u ili formalnoj Anglican Communion nije uslov za to da neko bude anglikanac ili da zajednica bude priznata kao anglikanska u širem smislu. Postoje različiti nivoi identifikacije sa anglikanstvom:

1. Anglican Communion

• To je globalna zajednica nacionalnih i regionalnih crkava koje priznaju Arhiepiskopa Kenterberijskog kao „prvog među jednakima“.

• Članstvo podrazumeva kanonsku jurisdikciju i formalne strukturne veze sa centralnim autoritetom u Londonu.

• Članstvo u Anglican Communion-a daje kanonsko i diplomatsko priznanje, ali nije apsolutno uslov da neko bude anglikanska zajednica.

2. GAFCON

• GAFCON (Global Anglican Future Conference) je međunarodno udruženje konzervativnih anglikanskih episkopa i zajednica koje naglašavaju vernost tradiciji.

• Članstvo u GAFCON-u označava teološku orijentaciju — uglavnom konzervativnu i tradicionalnu — ali nije nužno za anglikanski identitet.

• Jedna zajednica može biti anglikanska i bez članstva u GAFCON-u, jer GAFCON nije globalna kanonska struktura, već savez radi podrške.

3. Anglikanske zajednice van formalne Communion

• Da, postoje anglikanske zajednice koje nisu formalno u Anglican Communion-u.

• One slede učenje anglikanske tradicije, liturgiju, apostolski red i predanje, ali nisu formalno povezane sa Kenterberijem ili drugim nacionalnim crkvama.

• Takve zajednice se ponekad nazivaju „independent Anglican“ ili „continuing Anglican“ crkvama.

• One mogu imati ispravnu apostolsku sukcesiju, valjane svete tajne i anglikanski liturgijski život, ali formalno nisu u globalnoj Communion.

Zaključak

• Članstvo u Anglican Communion-u ili GAFCON-u nije uslov za to da neko bude anglikanac ili zajednica anglikanska.

• Anglikanstvo se pre svega meri verovanjem, liturgijom, apostolskim redom i duhom anglikanske tradicije, a ne formalnim priznanjem.

• Zato postoje „nezavisne“ anglikanske zajednice koje slede istu duhovnu i bogoslovsku liniju, ali deluju van formalne kanonske mreže.

Da li je EAZ deo Anglican Communion-a?

Ne, Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji nije formalno deo Anglican Communion-a. To znači da nema kanonsku jurisdikciju preko Arhiepiskopa Kenterberijskog ili nacionalnih crkava koje čine Communion.

Međutim, to ne znači da zajednica nije anglikana. Formalna pripadnost Anglican Communion-a nije jedini kriterijum anglikanskog identiteta.

Šta EAZ čini anglikanskom?

Identifikacija kao anglikanska zajednica zasniva se na:

• Učenju i ispovedanju vere – vernost Istorijskoj Crkvi, Vaseljenskim saborima i anglikanskom predanju.

• Liturgiji i bogosluženju – korišćenje anglikanskih obrednika, naglasak na Svetim Tajnama i apostolskom redu.

• Apostolskoj sukcesiji – neprekinutoj liniji episkopskog rukopoloženja.

• Duhu „broad church“ – kombinaciji tradicionalnog i evanđelskog naglaska, što je tipično za anglikanski spektar.

Dakle, anglikanski identitet EAZ-a ne zavisi od formalne jurisdikcije, već od verovanja, liturgijskog života i duhovne vernosti anglikanstvu.

Veza sa Free Protestant Episcopal Church of England

EAZ ima istorijske i duhovne veze sa Free Protestant Episcopal Church of England (FPECofE).

• FPECofE je nezavisna anglikanska zajednica nastala u okviru anglikanskog nasleđa, ali nije deo formalnog Anglican Communion-a.

• Ona sledi isti anglikanski obredni i apostolski red, ali kao „continuing“ ili „free“ crkva funkcioniše van centralizovane kanonske mreže.

• Zbog toga, zajednice kao što je EAZ mogu se rukopoložiti i održavati liturgijski i bogoslovski anglikanski identitet u saradnji sa FPECofE.

Da li je FPECofE anglikanska?

Da, FPECofE je anglikanska zajednica u smislu:

• sledi anglikansko predanje,

• vrši svete tajne po anglikanskom obredu,

• ima apostolski red i liturgijsku vernost.

Međutim, ona nije formalno priznata u Anglican Communion-u, pa pripada kategoriji „independent“ ili „continuing“ anglikanskih crkava.

Zaključak

• EAZ nije formalno deo Anglican Communion-a, ali to ne umanjuje njen anglikanski identitet.

• Njen anglikanski identitet počiva na verovanju, liturgijskom životu, apostolskoj sukcesiji i predanju anglikanske Crkve.

• Veza sa Free Protestant Episcopal Church of England joj omogućava da održava anglikansku apostolsku liniju i obredni red.

• FPECofE je nezavisna, ali anglikanska crkva — deo „continuing“ anglikanskog pokreta, što je uobičajeno za anglikanske dijasporne zajednice van formalne Communion mreže.

EPISKOPALNA ANGLIKANSKA ZAJEDNICA

Episkopalna anglikanska zajednica u Beogradu, od svog osnivanja, prolazila je kroz različite faze u svom duhovnom putovanju. Formalno, bila je pod jurisdikcijom Reformisane episkopalne crkve SAD-a od 2011. do 2019. godine, kada je, od januara 2019. godine, prešla u okrilje  Free Protestant Episcopal Church of England – The Episcopal Free Church.

Nekada je brojnost članova crkve često bila shvatana kao merilo duhovnog uspeha, ali mi verujemo da je istinska mera duhovnog života nešto mnogo dublje i suštinskije. Bog samostalno i suvereno određuje brojnost svoje zajednice, a broj članova ne može biti jedino uporište u proceni duhovnog rasta.

Iako naša zajednica, u poređenju sa nekim drugim, nije velika, uočljiva je i duboka duhovna živost koja nas karakteriše. To je znak istinske vere i posvećenosti Hristu koja je prisutna ne samo među našim vernicima, već i među našim prijateljima koji nas podržavaju na ovom putu. Uvereni smo da nas je Bog blagoslovio ovim darom – darom snažne, verne zajednice, koja svakog dana iznova pokazuje svoju odanost Hristu i Njegovoj poruci.

Episkopalna anglikanska zajednica pripada The Free Protestant Episcopal Church of England – Worldwide Communion, čime učestvuje u bogatom apostolskom nasleđu i liturgijskom kontinuitetu anlikanske tradicije. Zajednica takođe održava episkopalno zajedništvo sa episkopima iz Communion of Episcopal Evangelical Churches, naglašavajući vernost evanđeoskoj misiji unutar episkopalnog okvira. U duhu hrišćanskog jedinstva negujemo ekumenske odnose sa The Open Episcopal Church of UK kao i prijateljsku saradnju sa Engleskom crkvom (Church of England) na lokalnom nivou.  U punom smo zajedništvu sa Anglikanskom crkvom Kariba i Nove Granade (Anglican Church of the Caribbean and New Granada).

EPISCOPAL ANGLICAN COMMUNITY

The Episcopal Anglican Community in Belgrade, since its founding, has gone through various phases in its spiritual journey. Formally, it was under the jurisdiction of the Reformed Episcopal Church of the USA from 2011 to 2019, when, starting January 2019, it joined the Free Protestant Episcopal Church of England – The Episcopal Free Church.

At times, the number of church members was often seen as a measure of spiritual success, but we believe that the true measure of spiritual life is something much deeper and more essential. God independently and sovereignly determines the size of His community, and the number of members cannot be the sole basis for assessing spiritual growth.

Although our community, compared to some others, is not large, a noticeable and profound spiritual vitality characterizes us. This is a sign of true faith and dedication to Christ that is present not only among our believers but also among our friends who support us on this path. We are confident that God has blessed us with this gift — the gift of a strong, faithful community that every day demonstrates its loyalty to Christ and His message anew.

The Episcopal Anglican Community belongs to The Free Protestant Episcopal Church of England – Worldwide Communion, thus participating in the rich apostolic heritage and liturgical continuity of the Anglican tradition. The community also maintains episcopal communion with bishops from the Communion of Episcopal Evangelical Churches, emphasizing faithfulness to the evangelical mission within an episcopal framework. In the spirit of Christian unity, we nurture ecumenical relations with The Open Episcopal Church of the UK as well as friendly cooperation with the Church of England at the local level. We are in full communion with the Anglican Church of the Caribbean and New Granada.

The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion 

-The Episcopal Free Church-

The Free Protestant Episcopal Church of England (osnovana 1897. godine), predstavlja potpuno nezavisnu hrišćansku denominaciju u okviru anglikanske tradicije. Njena samostalnost nije nastala kao posledica otcepljenja, niti je u suprotnosti sa drugim anglikanskim jurisdikcijama. Kao autonomna crkva, svoj identitet i legitimitet zasniva na sopstvenom istorijskom i kanonskom kontinuitetu, bez potrebe za spoljnim potvrdama.

Kao denominacija, dosledno ispovedamo istorijsku katoličansku veru, tumačeći je i poučavajući na način razumljiv savremenom čoveku. Naše sveštenstvo čuva apostolsku sukcesiju, ostajući u kontinuitetu sa vekovnim crkvenim predanjem. Iako pojedine linije našeg nasleđa vode poreklo iz starokatoličkih i nezavisnih katoličkih izvora, u svom učenju, duhovnosti i liturgijskoj praksi ostajemo jasno i nedvosmisleno anglikanski.

Temelj našeg bogosluženja je Book of Common Prayer iz 1662. godine, uz odobrene dopune koje obogaćuju liturgijski život. Ova knjiga za nas nije samo istorijski dokument, već živo duhovno nasleđe — oslonac u vremenima izazova i most ka izvorima anglikanske vere.

Naše poslanje je propoved Jevanđelja Hristovog svima, a naročito onima koji su se našli na marginama većih i formalnijih crkava. Verujemo u inkluzivnost koja proizlazi iz same suštine hrišćanske poruke — bez obzira na poreklo, društveni položaj ili životno iskustvo.

Kao crkva, nastojimo da povežemo tradiciju i odgovornost prema savremenom svetu. Ne posmatramo tradicionalno i progresivno kao suprotstavljene pojmove, već kao dinamičnu ravnotežu neophodnu za očuvanje žive i relevantne zajednice vere.

The Free Protestant Episcopal Church of England – Worldwide Communion, čiji je Episkopalna anglikanska zajednica sastavni deo, predstavlja jednu od najstarijih anglikanskih alternativnih zajednica. Nastala je u duhu širine anglikanske tradicije, objedinjujući različite izraze crkvenog života — od anglokatoličkog, preko evanđeoskog i širokog (Broad Church), do harizmatičnog i liberalnog pristupa. Njen institucionalni kontinuitet potvrđen je i pravnim priznanjem u Engleskoj 1917. godine.

Danas ona deluje kao globalna konfederacija slobodnih i autokefalnih anglikanskih crkava, koje svoj identitet grade na autonomiji, ali istovremeno žive u zajedništvu vere, bogosluženja i misije.

Ona nije privremeni ili površni izraz crkvene nezavisnosti, niti pokušaj stvaranja paralelne institucionalne strukture unutar anglikanizma. Naprotiv, njen cilj je da svedoči anglikansku veru kroz raznolikost, pomirenje i slobodu savesti.

Naš model crkve spaja katoličko i protestantsko nasleđe, ostajući veran njihovom izvornom značenju, ali istovremeno otvoren za izazove i pitanja savremenog doba.

POZICIJA PO PITANjU INKLUZIVITETA

The Free Protestant Episcopal Church of England – Worldwide Communion inkluzivnost ističe kao jedan od ključnih principa. Ali šta zaista znači biti inkluzivan? U osnovi, inkluzivno društvo je ono koje prihvata ljude različitih društvenih klasa, vera, rasnih i etničkih grupa, kao i ljude sa različitim ličnim osobinama, bez ikakve diskriminacije ili isključenja. Takvo društvo omogućava svima da se razvijaju, i to ne samo kao pojedinci, već i kao deo šire zajednice. U inkluzivnom društvu, svi imamo mesto, i to sa svim svojim razlikama, sposobnostima, znanjem i neznanjem. Razlike ne predstavljaju prepreku, već bogastvo koje obogaćuje zajednicu.

Imajući u vidu složenost društvenih i političkih prilika širom sveta, The Free Protestant Episcopal Church of England – Worldwide Communion poštuje pravne, kulturne i institucionalne okvire svake zemlje u kojoj deluje.

Iako se naša principijelna posvećenost inkluzivnosti ponekad može činiti kao izazov u određenim kontekstima, ona nije izraz nepoštovanja lokalnih zakona ili društvenih realnosti. Naprotiv, nastojimo da svoju otvorenost živimo odgovorno i razborito, vodeći računa o konkretnim okolnostima koje oblikuju život i službu našeg sveštenstva i vernika.

The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion nastoji da se kreće u okviru pravila i zakona svake zemlje, poštujući i razumejući potrebu za lokalnim prilagođavanjem i osetljivošću na društvene i političke stvarnosti. Naš cilj nije da izazivamo konflikte, već da promovišemo duh prihvatanja, poštovanja i ljubavi koji nam omogućava da živimo u skladu sa svojim vrednostima, istovremeno poštujući različitosti koje nas okružuju.

Unutar naše zajednice, inkluzivnost se ne odnosi samo na prihvatanje ljudi različitih verovanja, već i na duboko poštovanje ljudskih prava, ljudske dostojanstvenosti i jednakosti. Naši principi inkluzivnosti podrazumevaju da svi, bez obzira na njihove razlike, mogu naći svoje mesto u zajednici koja ne sudi, već prihvata i podržava.

ZAŠTITA RANjIVIH OSOBA

NAŠE OBEĆANjE PREMA VAMA

Mi ćemo:

• Saslušati vas

• Postupiti prema vama sa dostojanstvom, poštovanjem i osetljivošću

• Preduzeti odgovarajuće mere kada to bude potrebno

Šta treba da uradite ako sumnjate ili ste bili svedoci zlostavljanja neke osobe

URADITE:

• Ostanite mirni i pažljivo ih slušajte

• Ozbiljno shvatite ono što vam govore

• Ponudite podršku kako biste pomogli da se spreči dalje zlostavljanje

• Budite svesni da će biti potrebni medicinski ili drugi dokazi, te čuvajte dokaze na sigurnom mestu

• Napravite pisani zapis o tome šta vam je rečeno

• Kontaktirajte socijalne službe ili policiju, kao i vašeg episkopa

NEMOJTE URADITI:

• Nemojte da vršite pritisak na osobu da vam da više detalja (to će kasnije biti uzeto)

• Nemojte pretpostaviti da je neko drugi već svestan situacije i da će preduzeti mere

• Nemojte kontaktirati osobu koja se sumnjiči za zlostavljanje

• Nemojte obećavati da ćete čuvati tajnu

• Nemojte se plašiti da kontaktirate socijalne službe ili policiju radi razgovora o ovom pitanju

Šta predstavlja zlostavljanje?

Zlostavljanje može imati različite oblike i obuhvatiti:

• Fizičko zlostavljanje

• Emocionalno zlostavljanje

• Seksualno zlostavljanje

• Zapostavljanje ili lišavanje

• Prinudna izolacija/zatvaranje

• Senzorsko lišavanje (Ovaj pojam se odnosi na stanje u kojem je osobi ograničen ili potpuno onemogućen pristup jednom ili više čula, kao što su vid, sluh, dodir, miris ili ukus. Ovakvo lišavanje može imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, jer čula igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom funkcionisanju i opažanju sveta oko nas)

• Finansijsko/materijalno zlostavljanje

• Diskriminacija

SAMOPOVREDE MOGU BITI ZNAK DA SE ZLOSTAVLjANjE DEŠAVA (na primer, ako neka osoba oseća uznemirenost ili bol)

Ko može zlostavljati?

Zlostavljač može biti bilo ko, ali često je to neko ko je poznat osobi koja je žrtva.

Gde se zlostavljanje dešava?

Zlostavljanje se može desiti bilo gde: u kući, u staračkom domu, bolnici, dnevnom centru, crkvi ili na javnim mestima.

Šta podrazumevamo pod zlostavljanjem?

Zlostavljanje je kada neko učini nešto drugoj osobi što oštećuje njen kvalitet života ili je dovodi u opasnost od štete. Zlostavljanje može biti krivično delo ako predstavlja prestup protiv druge osobe. Može se desiti jednom ili više puta. Može biti namerano ili izazvano neznanjem. Ponekad se zove i nasilje ili maltretiranje.

Ako ste doživeli neki vid zlostavljanja, važno je da znate da niste sami i da postoje koraci koje možete preduzeti kako biste se zaštitili i potražili pomoć. Evo nekih koraka koje možete razmotriti:

1. Potražite sigurnost: Prvo i najvažnije, pobegnite iz situacije ako ste u neposrednoj opasnosti. Ako je potrebno, odmah pozovite hitnu pomoć (telefonski broj za hitne situacije je 112 u Srbiji) ili se sklonite na sigurno mesto.

2. Sačuvajte dokaze: Ako je moguće, pokušajte da sačuvate bilo kakve dokaze zlostavljanja (npr. fotografije, poruke, emailove ili zapise o događajima). Ovi dokazi mogu biti korisni ako odlučite da prijavite zlostavljanje ili ako bude potrebna pomoć od nadležnih organa.

3. Ne krivite sebe: Zlostavljanje nije vaša krivica. Nemojte se osećati kao da ste odgovorni za ono što vam se desilo. Važno je da se setite da ste žrtva i da vam je potrebna podrška.

4. Razgovarajte sa nekim kome verujete: Ovo može biti prijatelj, član porodice, psiholog ili neko iz vaše verske ili zajedničke grupe. Razgovor sa drugom osobom može vam pomoći da procesuirate emocije i da saznate šta sledeće treba da uradite.

5. Kontaktirajte stručnu pomoć: Psiholozi, savetnici i terapeuti su obučeni da vam pomognu da se nosite sa posledicama zlostavljanja. Mnoge organizacije nude besplatne savetodavne usluge za žrtve zlostavljanja. Takođe, ukoliko osećate potrebu, možete se obratiti i specijalizovanim grupama za pomoć žrtvama.

6. Prijavite zlostavljanje: Ako ste u mogućnosti, prijavite zlostavljanje nadležnim organima kao što su policija, socijalne službe ili bilo koja organizacija koja pruža zaštitu žrtvama zlostavljanja. Vaše pravo je da budete zaštićeni i da dobijete pravnu i socijalnu podršku.

7. Potražite pravnu pomoć: Ako zlostavljanje uključuje pravne aspekte (npr. fizičko, seksualno ili finansijsko zlostavljanje), pravni savetnik može vam pomoći da razumete svoja prava i opcije za dalje postupanje.

8. Potražite podršku od drugih žrtava: Ponekad je korisno razgovarati sa ljudima koji su prošli kroz slična iskustva. Postoje grupe za podršku žrtvama zlostavljanja koje vam mogu pomoći da se osećate manje usamljeno i da vam pruže korisne savete.

9. Ne oklevajte da zatražite pomoć: Važno je da se setite da imate pravo na bezbednost, podršku i oporavak. Ne oklevajte da zatražite pomoć ako se osećate ugroženo.

Uz podršku, pravne i psihološke pomoći, možete započeti proces ozdravljenja i ponovo uspostaviti kontrolu nad svojim životom. Nikada nemojte zaboraviti da ste dostojni ljubavi, poštovanja i bezbednosti.

Poziv na službu u Episkopalnoj anglikanskoj zajednici

Episkopalna anglikanska zajednica upućuje opšti poziv svima koji osećaju duhovni poziv na služenje – bilo u svešteničkom, bilo u laičkom pozivu. Službe su otvorene i za muškarce i za žene.

Kriterijumi za prijem utvrđuju se u skladu sa Ustavom Crkve i kanonskim poretkom, a o izboru, rasuđivanju poziva i pripremi kandidata odlučuje nadležni episkop u saradnji sa svojim savetnicima.

Osnovni preduslov za sveštenički put jeste da kandidat bude kršten i potvrđen (miropomazan) u crkvi koja stoji u apostolskoj sukcesiji. Obrazovanje, duhovna zrelost, sposobnost za dalje bogoslovsko usavršavanje i lični integritet uzimaju se u obzir prilikom procene spremnosti za službu.

Tamo gde su mogućnosti formalnog obrazovanja ograničene, pristup se prilagođava lokalnim okolnostima, uz očuvanje kanonskih i duhovnih standarda. Svaki slučaj razmatra se pojedinačno, sa pastirskom odgovornošću i rasuđivanjem.

Poziv na službu shvatamo kao zajedničko razlikovanje volje Božje – u duhu vernosti, poretka i misije Crkve.

 

KODEKS PONAŠANjA

EPISKOPALNA ANGLIKANSKA ZAJEDNICA (EAZ)

Predgovor

Radi očuvanja poverenja u našu doktrinu, kanone i misiju, upravno telo — Nadbiskupski savet — usvojilo je ovaj Kodeks ponašanja. Od svih članova i sveštenstva Episkopalne anglikanske zajednice (EAZ) očekuje se da se ovog Kodeksa dosledno pridržavaju, kako bi se održali visoki moralni, duhovni i profesionalni standardi ponašanja.

Po imenovanju, prijemu u članstvo ili nastavku školovanja, svi članovi EAZ-a dužni su da potvrde da prihvataju i da će se pridržavati Kodeksa ponašanja Episkopalne anglikanske zajednice.

---

I. Kodeks ponašanja

(i) Odgovornosti članova sveštenstva i članova EAZ-a

Članovi Episkopalne anglikanske zajednice obavezni su da:

• Poštuju i primenjuju Kanone Episkopalne anglikanske zajednice (EAZ).
• Nastoje da ni na koji način ne nanose štetu drugima — fizičku, mentalnu ili duhovnu.
• Inspirišu i ohrabruju druge pozitivnim primerom, kako u javnosti, tako i među kolegama.
• Budu u potpunosti upoznati sa odgovornostima koje proizilaze iz njihove pojedinačne službe u okviru EAZ-a.
• Osiguraju da sve njihove odluke, radnje i ponašanje — i javno i privatno — budu u najboljem interesu EAZ-a.
• Deluju kao Božje sluge u zajednici i unutar Episkopalne anglikanske zajednice.
• Pokazuju poštovanje i dostojanstvo prema svim ljudima, priznajući i vrednujući različitosti i ponašajući se nediskriminatorno u svakom trenutku.

Članovi su takođe dužni da poštuju i podržavaju dobre principe rada, uključujući:

• Poverenje i diskreciju među kolegama; iskrenost, otvorenost, integritet i međusobno poštovanje.
• Dobru i pravovremenu komunikaciju, uključujući razmenu informacija, osim u slučajevima kada je izričito zatražena diskrecija.
• Spremnost da saslušaju mišljenja drugih — kako kolega, tako i šire javnosti.
• Podsticanje razvoja ideja i kreativnosti, uz otvorenost za dijalog i prihvatanje ideja drugih.
• Preuzimanje odgovornosti i težnju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva.
• Kontinuirano informisanje o društvenim i svetskim dešavanjima relevantnim za njihovu službu i rad.
• Traženje saveta i pomoći od nadbiskupa i/ili biskupa u situacijama u kojima smatraju da nisu u mogućnosti da samostalno postupaju ili im je potrebna dodatna podrška.

Diskrecija će se poštovati u svim slučajevima u kojima je ona zatražena, osim u situacijama koje uključuju kriminalno ponašanje ili zlostavljanje dece, kada diskrecija ne može biti primenjena.

Članovi su dužni da:

• Usvajaju otvoren i posvećen pristup daljem učenju, stalnom unapređenju i duhovnom rastu.
• Sarađuju sa kolegama u diskusijama i zajedničkim projektima, kao i da konstruktivno rade sa drugima radi postizanja zajedničkih ciljeva.
• Budu svesni da za krivična dela odgovaraju u skladu sa zakonom i da podležu građanskim i državnim zakonima Republike Srbije, odnosno zakonima države u kojoj se nalaze.

U slučaju da je svešteniku oduzeta licenca, izrečena suspenzija ili disciplinska mera, Nadbiskupski savet EAZ-a može obavestiti druge nadležne institucije i tela radi zaštite trećih lica. Istovremeno, takvim licima će i dalje biti pružana pastoralna podrška i savetovanje.

Sveštenstvo je u obavezi da prođe odgovarajuću obuku iz oblasti zaštite i da dokaz o završenoj obuci dostavi Nadbiskupskom savetu.

---

(ii) Korporativne odgovornosti Episkopalne anglikanske zajednice

Episkopalna anglikanska zajednica je dužna da:

1. Postupa u skladu sa svojim Kanonima.
2. Osigura usklađenost sa svim relevantnim zakonima i propisima koji se odnose na volonterski rad, ravnopravnost, ljudska prava, zdravlje i bezbednost, zaštitu podataka i slobodu pristupa informacijama.

---

II. Osnovni principi Kodeksa ponašanja EAZ-a

1. Nesebičnost – Nosioci javnih i crkvenih funkcija dužni su da donose odluke isključivo u javnom interesu i ne smeju ih koristiti radi lične, porodične ili prijateljske koristi.
2. Integritet – Nosioci funkcija ne smeju se stavljati u finansijske ili druge obaveze prema pojedincima ili organizacijama koje bi mogle uticati na njihovu nepristrasnost u vršenju dužnosti.
3. Objektivnost – Pri donošenju odluka, uključujući imenovanja, dodelu ugovora ili preporuke za nagrade i beneficije, odluke moraju biti zasnovane na zaslugama i relevantnim kriterijumima.
4. Odgovornost – Nosioci funkcija odgovorni su javnosti za svoje odluke i postupke i dužni su da se podvrgnu odgovarajućem nadzoru.
5. Otvorenost – Potrebno je da budu što je moguće otvoreniji u pogledu svog rada i odluka, uz obavezu da obrazlože svoje postupke, osim kada je ograničenje informacija opravdano širim javnim interesom.
6. Iskrenost – Dužni su da prijave sve privatne interese koji mogu biti povezani sa njihovim javnim ili crkvenim dužnostima i da preduzmu korake za sprečavanje sukoba interesa.
7. Liderstvo – Obavezni su da ove principe promovišu i podržavaju ličnim primerom i odgovornim vođstvom.

 

POSLE SVEGA, KO SMO MI?

Crkva koja veruje u Bibliju kao Božiju Reč. Nastojimo da dođemo do ljudi, učimo ih i opremimo ih da služe Isusu, kroz propovedanje Evanđelja.

Kao mala crkva u Beogradu, stremimo da budemo sve efektivniji za našeg Gospoda Isusa u našoj zajednici i okruženju. Ključna područja koja želimo da razvijamo uz pomoć Gospoda su:

1. Zahvalnost Bogu

Želimo da rastemo u našem svakodnevnom odnosu sa Bogom, kroz lični i životni odnos sa Gospodom Isusom Hristom. U svim aspektima našeg života, naš cilj je da proslavimo Boga kroz život koji svedoči o Njemu.

2. Svetopisamsko učenje

Verujemo da je Sveto pismo Božija reč za ljudski rod. Kroz Pismo slušamo Boga koji nam govori. Naš cilj je da učinimo Njegovu eč poznatom u svim našim aktivnostima i da dovedemo ljude do dubljeg i istinskog razumevanja Božije reči.

3. Porodica

Kao crkva, prepoznajemo da svi koji se pridruže našoj zajednici i koji imaju odnos sa Isusom Hristom, postaju deo Božije porodice. Stremimo da obuhvatimo sve uzraste kao duhovnu porodicu i trudimo se da razvijemo sve aspekte života naše crkve koji će obuhvatiti ljude svih uzrasta.

4. Evanđelje

Naš duboki cilj je da ljudi dođu do otkrivenja da je Isus Hristos Bog Sin i jedini Spasitelj za ljudski rod. Stremimo da učinimo Isusa poznatim kroz deljenje ove poruke, sa molitvom da mnogi pokaju svoju nezavisnost od Boga i ravnodušnost prema Njemu, te da stavljaju svoju veru u Isusa (Jovan 3,16. 36).

5. Podrška

Kada osoba poveruje u Isusa Hrista, naš cilj je da je uputimo i pomognemo joj u duhovnom rastu kroz Biblijsko izučavanje i ličnu podršku i prijateljstvo.

6. Obučavanje

Hrišćani su spaseni da služe (Efescima 2,8-10). Naš cilj je da opremimo naše ljude da služe Isusu koristeći svoje darove i sposobnosti. Samo kroz pravilno razumevanje Svetog pisma hrišćani su spremni za službu (2. Timoteju 3,16.17).

Nekoliko stvari koje nas opisuju

1. Mi smo zajednica vere – sa dubokim ubeđenjem verujemo da nam je Isus dao Crkvu i pozvao nas, kao vernike, da budemo deo Njegove Crkve. Prema Svetom pismu, ne možemo biti ono što smo pozvani da budemo kao pojedinci ako ne učestvujemo u životu naše crkvene zajednice. Zajednički život u Crkvi je osnova našeg duhovnog rasta i ispunjenja.

2. Verujemo da čista, neiskvarena, samopožrtvovana ljubav pokriva bezbroj grehova – Božija blagodat koja nam je ponuđena kroz žrtvenu ljubav Isusa, putem prisustva Svetog Duha, znači da je božanska ljubav bliža nama nego što će naši gresi ikada biti. Sve što treba da uradimo je da se protegnemo ka Njoj i zatražimo je.

3. Molimo se Bogu jer želimo da Mu ponudimo nešto – naš prvi i najvažniji zadatak u ovom životu ne nalazi se u karijeri koju smo izabrali, u našim hobijima ili čak u našim porodicama; on se nalazi u tome kako odgovorimo na Božiji dar spasenja. Naš najvažniji posao je obožavanje koje nudimo Bogu. Tek tada naši porodični život, karijera i slobodno vreme dobijaju pravi smisao i zasluženu pažnju.

4. Mi smo nekonformisti – kada nas svet podstiče da odustanemo od naše jedinstvene misije u Hristu, mi ljubazno objašnjavamo da smo našli nešto što nikada nećemo napustiti.

5. Mi smo hrišćani na anglikanski način – nismo anglikanci zbog nekakvog posebnog ili jedinstvenog sistema verovanja. Anglikanci jednostavno veruju da je Biblija Reč Božija i potvrđuju tu veru kroz Apostolsko i Nikejsko veroispovedanje – i to je sve.

6. Koristimo Knjigu zajedničke molitve kao vodič u obožavanju – KZM nam omogućava da molimo Božiju Reč kao obožavanje. Skoro 85% KZM-a je ili direktan citat iz Svetog pisma ili parafraza istog, dok ostatak ukazuje na biblijske koncepte. Zbog toga ne moramo iznova stvarati način na koji obožavamo Boga, već se oslanjamo na molitve i obrede koji nas vode u dublji odnos sa Njim.

HVALA VAM NA IZDVOJENOM VREMENU.