Ne nameći svoje mišljenje nikome – pa makar bio u pravu
Jer što više pritiskaš, to više odskače
Uvod
Danas želim da govorim o jednoj duboko ljudskoj potrebi — potrebi da budemo u pravu. Da nas drugi čuje, razume, prihvati. Ali često zaboravljamo nešto važno: pravda bez mudrosti postaje nasilje, a istina bez slobode – teret.
U savremenom svetu gde svako ima platformu da govori, vrlo je lako upasti u zamku da svoje mišljenje pretvorimo u oružje, umesto u poziv na razumevanje.
Isus i sloboda izbora
Ako pogledamo Hrista, videćemo najveću istinu ikada izgovorenu — i najviše poštovanja prema slobodi drugog.
Nikada nije silio.
Nikada nije pritiskom menjao srce.
On kaže:
“Gle, stojim na vratima i kucam.” (Otkrivenje 3,20)
Kuca, ne provaljuje.
Poziva, ne nameće.
Čak i kad je znao da su ljudi u zabludi, dozvolio im je da sami prođu svoj put, sazru, padnu, vrate se.
Psihološki zakon: što više pritiskaš, to više odskače
I u psihologiji je poznato: sila rađa otpor.
Kada dete previše stegneš – pobeći će.
Kada prijatelja stalno uveravaš da greši – postaće defanzivan.
Kada partnera uveravaš da mora da se promeni – zatvoriće se.
Ponekad je ono što ljudi najviše trebaju — tiho prisustvo, a ne glasna ubeđenja.
Istina se sadi, ne gura
Zamislimo istinu kao seme. Ono se ne zabode čekićem u zemlju.
Seme se položi, pažljivo, u pravu dubinu. Zaliva se strpljenjem, sunčevom svetlošću, tišinom.
Kad krene da niče — tada ono samo svedoči.
Tako i naše mišljenje, naše vrednosti, pa i naša vera – ako su prave – neće trebati da budu gurane. Ljudi će ih poželeli da prime, kad dođe njihovo vreme.
Mudrost u govoru i tišini
Mi često mešamo želju da podelimo sa potrebom da ubedimo.
Ali ponekad prava mudrost kaže:
– “Ovo jeste moja istina, ali ti si slobodan da je ne primiš.”
– “Volim te više nego što volim to da budem u pravu.”
Bog nije dao istinu da bi smo drugima lomili volju, nego da bismo iznutra sijali.
I kada ljudi primete mir, nežnost, stabilnost u nama — tada pitaju:
“Šta je to u tebi?”
I tada je trenutak da govorimo.
Zaključak
Dakle, ne nameći – jer ono što se silom nudi, retko ostaje.
Ne pritiskaj – jer istina koja se gura postaje teret.
Svedoči – ali nežno.
Budi prisutan – ali ne napadan.
Seme reči ponekad klija posle godina — ali klija.
I na kraju: važnije je voleti čoveka nego biti u pravu.
Jer Hristos nas nije spasao time što je bio u pravu — već time što je bio Ljubav.