Luka 19:1–10
Uvod:
Zamislimo čoveka koji ima sve – novac, uticaj, kuću, ali nema mir. To je Zakej. On je bio glavni carinik, bogat, ali i omražen u društvu. Ipak, nešto u njegovom srcu ga je teralo da vidi Isusa. I to mu je promenilo život.
Danas želim da govorimo o tri stvari koje vidimo u ovom susretu Zakeja i Isusa: potraga, poziv i preobražaj.
1. Potraga: Gladno srce se penje na drvo (st. 1–4)
“I tražaše da vidi Isusa ko je…” (st. 3)
Zakej je znao da ne pripada narodu kojem je uzimao porez. Bio je izolovan, bogat, ali usamljen. No, u njegovom srcu je postojala glad za nečim višim. Ta glad ga tera da potrči i popne se na drvo – ne mareći za dostojanstvo, status, podsmeh ljudi.
To je početak svakog duhovnog buđenja – unutrašnja glad. Zakej traži, iako još ne zna da je zapravo on pronađen.
2. Poziv: Isus zna tvoje ime (st. 5–7)
“Zakeju, siđi brzo, jer mi danas treba da budem u tvojoj kući.” (st. 5)
Ovo je čudesno: Isus ne samo da vidi Zakeja, već ga zove po imenu. Nema osude, nema odbacivanja – samo ljubav koja inicira susret. Isus ne kaže: “Spusti se da ti govorim o tvojim grehovima”, već: “Želim biti s tobom.”
Zakej je bio tražen i poznat pre nego što je to shvatio. Tako je i sa nama. U našoj potrazi za Bogom otkrivamo da je Bog već krenuo u potragu za nama.
3. Preobražaj: Susret rađa novi život (st. 8–10)
“Gospode, evo pola imanja dajem siromasima…” (st. 8)
Zakejev odgovor nije iz dužnosti, nego iz preobraženog srca. Ne zato što mora, nego zato što je njegovo srce dotaknuto. Isus ne traži reforme – On traži srce. A kad ga dobije, život se menja.
Zakej ne samo da daje novac – on vraća četiri puta više onima koje je oštetio. To je znak pravog pokajanja: ne reči, nego plodovi.
“Jer je Sin Čovečji došao da traži i spase ono što je izgubljeno” (st. 10)
Ova priča nije samo o Zakeju. Ona je o svakom od nas.
Možda se i ti osećaš izgubljeno, izopšteno, kao da te ljudi gledaju sa prezirom.
Možda znaš da ti duša gladuje, ali ne znaš kako da joj daš hranu.
Isus i danas prolazi kroz naše gradove, sela, domove, srca… I zove te:
„Siđi brzo, danas želim da budem u tvojoj kući.“
Ne čekaj. Penji se na „drvo“ ako treba – idi ka Njemu. Jer On te već vidi. I zove te – po imenu.
Amin.