Draga braćo i sestre,
Postoji jedan trenutak u životu svakog čoveka kada se mora zaustaviti i pitati:
Kuda idem? Kome sam poverovao? I šta me hrani iznutra?
Psalam 1 ne počinje zahtevima. Ne počinje osudom. On počinje blagoslovom.
„Blago čoveku…“ — to je reč blagoslova, reč koja nas podseća da je Bog zainteresovan za tvoje dobro, za tvoj napredak, za tvoju unutrašnju stabilnost. Bog te nije stvorio da lutaš kao pleva koju vetar raznosi. Stvorio te je da budeš drvo — stabilno, snažno, plodonosan život.
Psalmista nam kaže da postoje dva puta:
- Put pravednika – čovek koji sluša, koji se povezuje sa Božijom rečju, koji je ukorenjen.
- Put bezbožnika – život bez dubine, bez izvora, bez zajedništva sa Bogom.
Ovo nije samo moralna lekcija – ovo je poziv na život punoće.
Nije pitanje samo šta radiš – već ko postaješ.
„U Zakonu Gospodnjem je volja njegova, i o Zakonu Njegovom razmišlja dan i noć.“
Braćo i sestre, mi danas imamo mnogo izvora koji nam govore šta da mislimo, šta da osećamo, kako da živimo. Svet nam stalno nešto prodaje: strah, žurbu, uspeh bez mira, zadovoljstvo bez dubine. Ali Psalam kaže:
„Volja mu je u Zakonu Gospodnjem.“
Tu je snaga. Ne u broju obaveza koje završimo. Ne u broju ljudi koji nas pohvale. Snaga je u korenima. Snaga je u tome da svakog dana, makar nekoliko trenutaka, dozvolimo Božijoj reči da govori našem srcu. Ne da bismo „zarađivali“ Božiju ljubav — već zato što smo već voljeni, već pozvani, već prihvaćeni.
Ti možeš biti to drvo.
Možda si u životu do sada više ličio na plevac. Možda te je život bacao, ljudi izneverili, strahovi te umorili. Ali Bog nije završio s tobom.
„Biće kao drvo posađeno kraj potoka voda, koje rađa rod svoj u svoje vreme.“
Obrati pažnju: ne kaže da će uvek biti lako. Ne kaže da će sve ići po planu. Kaže:
„U svoje vreme.“
Bog ima vreme. I Bog ima korenje za tebe. I plod će doći.
Zato ne odustaj.
Ne prihvataj da je život samo puko preživljavanje.
Ti si stvoren za nešto više — da budeš u zajedništvu sa Bogom, da iz Njega crpiš snagu, i da budeš blagoslov drugima.
Ako te je život isušio, vrati se Izvoru.
Ako si se umorio, približi se Reči.
Ako si izgubio sebe – Bog nije izgubio tebe.
Završna molitva:
Gospode,
ti koji nas pozivaš na život,
podseti nas da nisi daleko.
Probudi u nama žeđ za Tvojom istinom.
Posadi nas kraj Tvojih voda.
Utkaj Tvoju reč u naše misli, u naša srca, u naše odluke.
Daj da ne budemo kao pleva koju vetar nosi,
već kao stablo koje stoji, koje cveta,
koje u Tebi pronalazi snagu i smisao.
Da svakog dana više ličimo na Tvog Sina,
u čijem imenu se i molimo —
Isusu Hristu, našem Gospodu. Amin.