Svesni smo da čitanje ovog materijala zahteva određeno vreme, i veoma smo zahvalni što ste odlučili da ga posvetite kako biste se bolje upoznali sa našim stavovima i radom.

Ohrabrujemo vas da nas kontaktirate ukoliko imate bilo kakva pitanja, potrebu za pojašnjenjima ili želite dodatne informacije.

Radujemo se mogućnosti da zajedno radimo na realizaciji principa i vrednosti koje poštujemo i kojima se vodimo u našem delovanju.

Neka vas Gospod blagoslovi i čuva na svim vašim putevima.

Zašto smo izabrali ime „Episkopalna anglikanska zajednica“

U procesu samoopredeljenja i oblikovanja našeg crkvenog identiteta, pažljivo smo razmatrali kako će naše ime odražavati suštinu naše vere, porekla i misije. Iako ime Episkopalna slobodna crkva ima duboku istorijsku vrednost i snažnu vezu sa naslovom Free Protestant Episcopal Church of England iz 1897. godine, odlučili smo se za naziv Episkopalna anglikanska zajednica iz nekoliko važnih razloga:

  1. Širina i uključivost pojma „zajednica“
    Reč „zajednica“ (umesto „crkva“) bolje izražava našu viziju otvorene, umrežene i negovane duhovne porodice koja se sastoji od različitih lokalnih zajednica, službi i pojedinaca – a ne nužno jedne centralizovane institucije. Taj pojam odražava i našu organizacionu strukturu, koja je sinodalna i savetodavna, a ne hijerarhijska.

  2. Isticanje anglikanskog identiteta
    Dodavanjem termina „anglikanska“, želeli smo da jasno stavimo do znanja da se naš identitet temelji na bogatoj duhovnoj, liturgijskoj i teološkoj tradiciji anglikanizma. Iako smo „slobodni“ u smislu organizacione nezavisnosti, nismo „odvojeni“ od anglikanskog nasleđa, već ga verno i aktivno živimo.

  3. Izbegavanje potencijalnih nesporazuma
    Izraz „slobodna crkva“ u nekim kontekstima može asocirati na protestantske grupacije koje ne poštuju apostolsku sukcesiju, liturgijsku tradiciju ili sakramentalni život – što nije slučaj sa nama. Naše sveštenstvo je u apostolskoj sukcesiji, naše bogosluženje je tradicionalno, a naša vera utemeljena na katoličanskom i anglikanskom predanju.

  4. Otvorenost za savremeni kontekst
    Ime Episkopalna anglikanska zajednica deluje jasno, relevantno i razumljivo savremenim vernicima koji traže autentičnu, inkluzivnu i duhovno ukorenjenu zajednicu. Ono komunicira stabilnost, dostojanstvo i misionarsku otvorenost – vrednosti koje duboko živimo.

Uz puno poštovanje prema našem istorijskom nasleđu, verujemo da novo ime bolje oslikava ko smo danas i kuda idemo. Ono nas ne odvaja od naše prošlosti – već nas povezuje sa budućnošću koju u Hristu gradimo.

Saopštenje o nazivu zajednice

Sa dubokim poštovanjem prema veri, tardiciji i duhovnom nasleđu koje nosimo, sa radošću obaveštavamo verni narod zašto smo odlučili da naziv naše zajednice bude Episkopalna anglikanska zajednica

Ovaj naziv nije odabran slučajno, već sa molitvom, razmišljanjem i u svetlu hrišćanske odgovornosti. Svaka reč u ovom imenu nosi duboko značenje:

  • Episkopalna, jer se oslanjamo na apostolsko nasleđe naše Crkve i njeno episkopsko uređenje, u kojem pastiri naroda – episkopi – služe kao čuvari vere, jedinstva i zajedništva.
  • Anglikanska, jer smo deo široke duhovne porodice Anglikanske tradicije, koja spaja bogoslužbeno dostojanstvo, svetopisamsku vernost i otvorenost prema svetu. To je tradicija u kojoj se vera izražava kroz liturgiju, razboritost i duboko ukorenjenu hrišćansku etiku.
  • Zajednica, jer verujemo da nas Gospod poziva ne da budemo pojedinci u veri, već da budemo jedno telo u Hristu – narod okupljen u ljubavi, uzajamnoj podršci i posvećenosti službi Bogu i bližnjima.

Naziv Episkopalna anglikanska zajednica odražava identitet, našu veru i našu nadu. To je ime koje nosi odgovornost, ali i radost pripadanja Crkvi koja želi da svedoči Evanđelje Hrista u duhu istine, slobode i saosećanja.

Zahvalni smo Bogu za ovu novu etapu našeg zajedničkog putovanja i pozivamo sve vernike da nastavimo hod u jedinstvu, molitvi i ljubavi.

Neka Gospod blagoslovi našu Zajednicu i vodi nas u sve dane.

 

ŠTA ZNAČI BITI ANGLIKANAC /  EPISKOPALAC?

Biti Anglikanac/Episkopalac znači:

  • Biti deo Hristove crkve – bez isključivanja ili izolacije od drugih hrišćanskih zajednica. Pripadnost Hristovom telu znači povezanost sa svim hrišćanima širom sveta, u duhu jedinstva i ljubavi, uprkos razlikama u obredima i tradicijama.

  • Učestvovati u životu Božjeg naroda – sa svim radostima i tugama koje ova zajednica nosi. Ovo je poziv da budemo aktivno uključeni u život Crkve, podržavajući jedni druge i deleći teret života u Hristovoj ljubavi i milosti.

  • Pripadati zajednici u kojoj se sve osobe poštuju – uz uvažavanje njihove individualnosti i prepoznavanje svih darova koje oni donose. Crkva je mesto gde svaki pojedinac ima vrednost i gde se njegov doprinos smatra važnim u izgradnji Božje zajednice.

  • Pridržavati se teoloških učenja zasnovanih na Svetom Pismu i tradiciji – ali uz upotrebu inteligencije i razuma pri razumevanju tih učenja. Anglikanci veruju da je razum i ispitivanje važan deo vere, jer nam pomaže da dublje razumemo Božju volju i istinu koja se otkriva kroz Pismo i vekovnu crkvenu tradiciju.

  • Pokazati spremnost da se proslavi jedinstvo u različitosti – bez nastojanja da se potisnu različite perspektive, ali u isto vreme da se slavi onaj temeljni, nepromenljivi element koji nas ujedinjuje: Hristova ljubav i njegovo spasenje.

  • Shvatiti Sveto Pismo ozbiljno, ali ne verovati da se svaki tekst mora tumačiti bukvalno. Sveto Pismo je živa Reč Božja koja nas vodi, ali njeno tumačenje treba biti prilagođeno vremenu, kontekstu i dubokom razumevanju Božjeg plana za čovečanstvo.

  • Više vrednovati imanje slobode u Hristu od nametnutog jednoumlja. Vera u Hrista je oslobađajuća i omogućava nam da budemo istinski slobodni – slobodni da razmatramo, istražujemo i rastemo u veri, bez straha od prinude ili uskog razmatranja.

  • Osetiti predanost i poštovanje prema sakramentima, ali bez pokušaja da se definiše svaka tačka koja se odnosi na ove tajne. Sakramenti su duboka i mistična iskustva, koja nas povezuju sa Bogom i jedni sa drugima, i oni su ključni za naš duhovni život.

  • Smatrati svedočenje za Hrista dužnošću i privilegijom svih krštenih ljudi. Krštenje nas poziva da budemo aktivni učesnici u Božjoj misiji na zemlji, svedočeći Hristovu ljubav i istinu kroz naša dela i reči.

  • Imati jaka moralna načela, koja su u skladu sa Božjim zapovestima, ali izbegavati moralizam koji se fokusira na ponašanje kao uslov spasenja. Spasenje nije rezultat ljudskih dela, već Božje milosti i Hristovog dela na krstu.

  • Učestvovati u apostolskom nasleđu, verovati u Hristovo evanđelje koje se prenosi iz generacije u generaciju, kroz svete sveštenike, ljude i crkvene sabore. Apostolska nasleđa nas povezuju sa prvim hrišćanima i sa samim Hristom.

  • Biti deo stare i svete istorije, koja se obnavlja svaki dan. Crkva nije samo istorijska institucija; ona je živa i dinamična zajednica koja nastavlja svoje svedočenje i misiju na svetu.

  • Verovati da crkva pripada svima nama i da svako ima privilegiju da je podrži u skladu sa svojim mogućnostima. Crkva nije elitistička ustanova, već zajednica koja uključuje sve vernike, koji doprinose svom molitvom, radom i resursima.

  • Učestvovati u administraciji i upravljanju crkvom u skladu sa utvrđenim poretkom. Crkva, kao organizovana zajednica, zahteva odgovorno i posvećeno upravljanje kako bi se održala njena misija i služba Božja.

  • Pripadati međunarodnoj, interkulturalnoj i međurasnoj porodici koja svedoči evanđelje u celom svetu, kao što je Isus Hristos zapovedio. Mi smo deo globalne mreže vernika koji se bore za mir, pravdu i ljubav u svetu, bez obzira na geografske, kulturne ili rasne razlike.

Biti Anglikanac/Episkopalac znači biti aktivan član ove žive i dinamične zajednice, koja živi iz dana u dan kroz svoju veru, svoje tradicije i svoje posvećenje Hristu.

Misija Crkve je misija Hrista:

  • Propovedanje Dobre vesti o Carstvu Božijem, u
  • Učenje, krštavanje i upućivanje novih vernika.
  • Odgovor na ljudske potrebe kroz službu ispunjenu ljubavlju.
  • Traženje transformacije nepravednih društvenih struktura.
  • Nastojanje da se sačuva integritet tvorevine i podrži obnovu života na Zemlji.

Sa blagodarnošću priznajemo da su „Pet znakova misije“ (kao što su ih razvili Anglikanski konsultativni savet između 1984. i 1990. godine) dobili široku prihvaćenost među anglikancima i pružili parohijama i dijecezama širom sveta „spisak“ koji pomaže u proveru aktivnosti misije.

 

EPISKOPALNA ANGLIKANSKA ZAJEDNICA

Episkopalna anglikanska zajednica u Beogradu, od svog osnivanja, prolazila je kroz različite faze u svom duhovnom putovanju. Formalno, bila je pod jurisdikcijom Reformisane episkopalne crkve SAD-a od 2011. do 2019. godine, kada je, od januara 2019. godine, prešla u okrilje  Free Protestant Episcopal Church of England – The Episcopal Free Church.

Nekada je brojnost članova crkve često bila shvatana kao merilo duhovnog uspeha, ali mi verujemo da je istinska mera duhovnog života nešto mnogo dublje i suštinskije. Bog samostalno i suvereno određuje brojnost svoje zajednice, a broj članova ne može biti jedino uporište u proceni duhovnog rasta.

Iako naša zajednica, u poređenju sa nekim drugim, nije velika, uočljiva je i duboka duhovna živost koja nas karakteriše. To je znak istinske vere i posvećenosti Hristu koja je prisutna ne samo među našim vernicima, već i među našim prijateljima koji nas podržavaju na ovom putu. Uvereni smo da nas je Bog blagoslovio ovim darom – darom snažne, verne zajednice, koja svakog dana iznova pokazuje svoju odanost Hristu i Njegovoj poruci.

Episkopalna anglikanska zajednica pripada The Free Protestant Episcopal Church of England – Worldwide Communion, čime učestvuje u bogatom apostolskom nasleđu i liturgijskom kontinuitetu anlikanske tradicije. Zajednica takođe održava episkopalno zajedništvo sa episkopima iz Communion of Episcopal Evangelical Churches, naglašavajući vernost evanđeoskoj misiji unutar episkopalnog okvira. U duhu hrišćanskog jedinstva negujemo ekumenske odnose sa The Open Episcopal Church of UK kao i prijateljsku saradnju sa Engleskom crkvom (Church of England) na lokalnom nivou.  U punom smo zajedništvu sa Anglikanskom crkvom Kariba i Nove Granade (Anglican Church of the Caribbean and New Granada).

***

EPISCOPAL ANGLICAN COMMUNITY

The Episcopal Anglican Community in Belgrade, since its founding, has gone through various phases in its spiritual journey. Formally, it was under the jurisdiction of the Reformed Episcopal Church of the USA from 2011 to 2019, when, starting January 2019, it joined the Free Protestant Episcopal Church of England – The Episcopal Free Church.

At times, the number of church members was often seen as a measure of spiritual success, but we believe that the true measure of spiritual life is something much deeper and more essential. God independently and sovereignly determines the size of His community, and the number of members cannot be the sole basis for assessing spiritual growth.

Although our community, compared to some others, is not large, a noticeable and profound spiritual vitality characterizes us. This is a sign of true faith and dedication to Christ that is present not only among our believers but also among our friends who support us on this path. We are confident that God has blessed us with this gift — the gift of a strong, faithful community that every day demonstrates its loyalty to Christ and His message anew.

The Episcopal Anglican Community belongs to The Free Protestant Episcopal Church of England – Worldwide Communion, thus participating in the rich apostolic heritage and liturgical continuity of the Anglican tradition. The community also maintains episcopal communion with bishops from the Communion of Episcopal Evangelical Churches, emphasizing faithfulness to the evangelical mission within an episcopal framework. In the spirit of Christian unity, we nurture ecumenical relations with The Open Episcopal Church of the UK as well as friendly cooperation with the Church of England at the local level. We are in full communion with the Anglican Church of the Caribbean and New Granada.

***

The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion 

-The Episcopal Free Church-

Episkopalna slobodna crkva, poznata i pod svojim istorijskim imenom Free Protestant Episcopal Church of England (organizovana 1897. godine), predstavlja potpuno nezavisnu hrišćansku denominaciju u okviru anglikanske tradicije. Njena nezavisnost nije rezultat “otcepljenja” od bilo koje druge anglikanske jurisdikcije, niti je u sukobu sa drugim anglikanskim zajednicama. Naprotiv, ponosimo se svojom potpunom i apsolutnom autonomijom, i kao takvi ne tražimo ni odobrenje ni potvrdu našeg legitimiteta od bilo koje druge crkve.

Kao denominacija, strogo se držimo istorijskih katoličanskih verovanja, ali ih tumačimo i poučavamo na način koji ih čini razumljivim i pristupačnim savremenom verniku. Naše sveštenstvo zadržava istorijsku apostolsku sukcesiju, što znači da smo u kontinuitetu sa crkvenim nasleđem koje se prenosi kroz vekove. Iako pojedine linije našeg duhovnog nasleđa vode poreklo iz starokatoličkih i nezavisnih katoličanskih izvora, mi ostajemo nedvosmisleno i nepokolebljivo anglikanski u svojim verovanjima i liturgijskoj praksi.

Naš primarni poziv je da propovedamo radosnu vest o Bogu u Hristu svima, a posebno onima koji su bili marginalizovani ili zanemareni od strane većih i formalnijih crkava. Naše jevanđelje je inkluzivno i otvoreno za sve – bez obzira na poreklo, društveni status ili životnu prošlost.

Kao denominacija, mi smo sinteza tradicije i progresivizma. Ne vidimo ova dva pravca kao suprotstavljena, već kao komplementarna – oba neophodna za održavanje žive i relevantne crkve. Naše bogosluženje je zasnovano na Knjizi zajedničke molitve iz 1662. godine, kao i na odobrenim dopunama koje obogaćuju naš liturgijski život. Ova knjiga predstavlja ne samo sidro u vremenu izazova, već i most ka duhovnim korenima anglikanske vere.

The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion  (čiji je Episkopalna angliganska zajednica sastavni deo) jedna je od najstarijih postojećih anglikanskih alternativnih zajednica, nastala u duhu jedinstva različitih tradicija: od anglokatolika (High Church), preko evanđeoskog (Low Church), latitudinskog (Broad Church) pristupa, pa sve do harizmatičnih i liberalnih struja. Pravno je priznata od strane engleskih sudova 1917. godine, kada je jedan od njenih sveštenika bio oslobođen od vojne službe zbog svešteničkog poziva – što svedoči o njenoj institucionalnoj stabilnosti i javnom priznanju.

Danas, The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion  predstavlja globalnu konfederaciju slobodnih anglikanskih crkava koje žive duh anglikanskog jedinstva i pomirenja. Ona je:

  • Konfederacija nezavisnih i autokefalnih denominacija, koje svoj identitet grade kroz autonomiju, a ipak deluju u harmoniji, u duhu zajedničke vere i prakse.

Istovremeno, ona nije:

  • Površan ili privremen izraz slobode, niti pokušaj izgradnje novog zakonskog ili institucionalnog okvira unutar anglikanizma. Ne nastojimo da stvaramo paralelni sistem, već da svedočimo anglikansku veru kroz različitost.

Naš model crkve objedinjuje elemente katoličanstva i protestantizma na način koji ostaje veran tradicionalnom značenju ovih termina, ali i otvoren za izazove savremenog doba.

POZICIJA PO PITANjU INKLUZIVITETA

U Ustavu The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion inkluzivnost se ističe kao jedan od ključnih principa. Ali šta zaista znači biti inkluzivan? U osnovi, inkluzivno društvo je ono koje prihvata ljude različitih društvenih klasa, vera, rasnih i etničkih grupa, kao i ljude sa različitim ličnim osobinama, bez ikakve diskriminacije ili isključenja. Takvo društvo omogućava svima da se razvijaju, i to ne samo kao pojedinci, već i kao deo šire zajednice. U inkluzivnom društvu, svi imamo mesto, i to sa svim svojim razlikama, sposobnostima, znanjem i neznanjem. Razlike ne predstavljaju prepreku, već bogastvo koje obogaćuje zajednicu.

Međutim, imajući u vidu kompleksnu prirodu socijalnih i političkih razlika širom sveta, važno je napomenuti da The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion  duboko poštuje različite društvene, pravne i političke realnosti zemalja u kojima je uspostavljena. U nekim slučajevima, naša principijelna pozicija po pitanju inkluzivnosti može izgledati kao da nije u saglasnosti sa lokalnim zakonodavnim okvirima ili društvenim uslovima, ali to nije naš cilj. Mi ne želimo da naša otvorenost i inkluzivnost budu shvaćene kao nerazumevanje ili ignorisanje specifičnih društvenih konteksta koji mogu uticati na naše sveštenstvo i vernike.

Umesto toga, The Free Protestant Episcopal Church – Worldwide Communion nastoji da se kreće u okviru pravila i zakona svake zemlje, poštujući i razumejući potrebu za lokalnim prilagođavanjem i osetljivošću na društvene i političke stvarnosti. Naš cilj nije da izazivamo konflikte, već da promovišemo duh prihvatanja, poštovanja i ljubavi koji nam omogućava da živimo u skladu sa svojim vrednostima, istovremeno poštujući različitosti koje nas okružuju.

Unutar naše zajednice, inkluzivnost se ne odnosi samo na prihvatanje ljudi različitih verovanja, već i na duboko poštovanje ljudskih prava, ljudske dostojanstvenosti i jednakosti. Naši principi inkluzivnosti podrazumevaju da svi, bez obzira na njihove razlike, mogu naći svoje mesto u zajednici koja ne sudi, već prihvata i podržava.

ZAŠTITA RANjIVIH OSOBA

NAŠE OBEĆANjE PREMA VAMA

Mi ćemo:

  • Saslušati vas

  • Postupiti prema vama sa dostojanstvom, poštovanjem i osetljivošću

  • Preduzeti odgovarajuće mere kada to bude potrebno

Šta treba da uradite ako sumnjate ili ste bili svedoci zlostavljanja neke osobe

URADITE:

  • Ostanite mirni i pažljivo ih slušajte

  • Ozbiljno shvatite ono što vam govore

  • Ponudite podršku kako biste pomogli da se spreči dalje zlostavljanje

  • Budite svesni da će biti potrebni medicinski ili drugi dokazi, te čuvajte dokaze na sigurnom mestu

  • Napravite pisani zapis o tome šta vam je rečeno

  • Kontaktirajte socijalne službe ili policiju, kao i vašeg episkopa

NEMOJTE URADITI:

  • Nemojte da vršite pritisak na osobu da vam da više detalja (to će kasnije biti uzeto)

  • Nemojte pretpostaviti da je neko drugi već svestan situacije i da će preduzeti mere

  • Nemojte kontaktirati osobu koja se sumnjiči za zlostavljanje

  • Nemojte obećavati da ćete čuvati tajnu

  • Nemojte se plašiti da kontaktirate socijalne službe ili policiju radi razgovora o ovom pitanju

Šta predstavlja zlostavljanje?

Zlostavljanje može imati različite oblike i obuhvatiti:

  • Fizičko zlostavljanje

  • Emocionalno zlostavljanje

  • Seksualno zlostavljanje

  • Zapostavljanje ili lišavanje

  • Prinudna izolacija/zatvaranje

  • Senzorsko lišavanje (Ovaj pojam se odnosi na stanje u kojem je osobi ograničen ili potpuno onemogućen pristup jednom ili više čula, kao što su vid, sluh, dodir, miris ili ukus. Ovakvo lišavanje može imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, jer čula igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom funkcionisanju i opažanju sveta oko nas)

  • Finansijsko/materijalno zlostavljanje

  • Diskriminacija

SAMOPOVREDE MOGU BITI ZNAK DA SE ZLOSTAVLjANjE DEŠAVA (na primer, ako neka osoba oseća uznemirenost ili bol)

Ko može zlostavljati?

Zlostavljač može biti bilo ko, ali često je to neko ko je poznat osobi koja je žrtva.

Gde se zlostavljanje dešava?

Zlostavljanje se može desiti bilo gde: u kući, u staračkom domu, bolnici, dnevnom centru, crkvi ili na javnim mestima.

Šta podrazumevamo pod zlostavljanjem?

Zlostavljanje je kada neko učini nešto drugoj osobi što oštećuje njen kvalitet života ili je dovodi u opasnost od štete. Zlostavljanje može biti krivično delo ako predstavlja prestup protiv druge osobe. Može se desiti jednom ili više puta. Može biti namerano ili izazvano neznanjem. Ponekad se zove i nasilje ili maltretiranje.

Ako ste doživeli neki vid zlostavljanja, važno je da znate da niste sami i da postoje koraci koje možete preduzeti kako biste se zaštitili i potražili pomoć. Evo nekih koraka koje možete razmotriti:

  1. Potražite sigurnost: Prvo i najvažnije, pobegnite iz situacije ako ste u neposrednoj opasnosti. Ako je potrebno, odmah pozovite hitnu pomoć (telefonski broj za hitne situacije je 112 u Srbiji) ili se sklonite na sigurno mesto.

  2. Sačuvajte dokaze: Ako je moguće, pokušajte da sačuvate bilo kakve dokaze zlostavljanja (npr. fotografije, poruke, emailove ili zapise o događajima). Ovi dokazi mogu biti korisni ako odlučite da prijavite zlostavljanje ili ako bude potrebna pomoć od nadležnih organa.

  3. Ne krivite sebe: Zlostavljanje nije vaša krivica. Nemojte se osećati kao da ste odgovorni za ono što vam se desilo. Važno je da se setite da ste žrtva i da vam je potrebna podrška.

  4. Razgovarajte sa nekim kome verujete: Ovo može biti prijatelj, član porodice, psiholog ili neko iz vaše verske ili zajedničke grupe. Razgovor sa drugom osobom može vam pomoći da procesuirate emocije i da saznate šta sledeće treba da uradite.

  5. Kontaktirajte stručnu pomoć: Psiholozi, savetnici i terapeuti su obučeni da vam pomognu da se nosite sa posledicama zlostavljanja. Mnoge organizacije nude besplatne savetodavne usluge za žrtve zlostavljanja. Takođe, ukoliko osećate potrebu, možete se obratiti i specijalizovanim grupama za pomoć žrtvama.

  6. Prijavite zlostavljanje: Ako ste u mogućnosti, prijavite zlostavljanje nadležnim organima kao što su policija, socijalne službe ili bilo koja organizacija koja pruža zaštitu žrtvama zlostavljanja. Vaše pravo je da budete zaštićeni i da dobijete pravnu i socijalnu podršku.

  7. Potražite pravnu pomoć: Ako zlostavljanje uključuje pravne aspekte (npr. fizičko, seksualno ili finansijsko zlostavljanje), pravni savetnik može vam pomoći da razumete svoja prava i opcije za dalje postupanje.

  8. Potražite podršku od drugih žrtava: Ponekad je korisno razgovarati sa ljudima koji su prošli kroz slična iskustva. Postoje grupe za podršku žrtvama zlostavljanja koje vam mogu pomoći da se osećate manje usamljeno i da vam pruže korisne savete.

  9. Ne oklevajte da zatražite pomoć: Važno je da se setite da imate pravo na bezbednost, podršku i oporavak. Ne oklevajte da zatražite pomoć ako se osećate ugroženo.

Uz podršku, pravne i psihološke pomoći, možete započeti proces ozdravljenja i ponovo uspostaviti kontrolu nad svojim životom. Nikada nemojte zaboraviti da ste dostojni ljubavi, poštovanja i bezbednosti.

POZIV

Prijava za službe u Crkvi

Službe za sveštenike i laike su otvorene i za muškarce i za žene. Svaka provincija će imati svoje kriterijume prijema zasnovane na Ustavu Crkve, a pojedinačni episkopi će savetovati o izboru i pripremi kandidata.

U matičnoj provinciji Istočne Evrope, osnovni zahtev je da kandidat ima završen univerzitetski stepen u bilo kojoj oblasti. Ovo je dokaz akademskih sposobnosti kandidata i njegove sposobnosti za dalje studije.

U zemljama gde je dostupnost naprednog obrazovanja i učenja ograničena, odluke o pogodnosti kandidata za službu mogu biti donete na lokalnom nivou.

Episkopi i njihovi savetnici će utvrditi najbolji način da postupe u svakom pojedinačnom slučaju. Potencijalni kandidati za sveštenstvo treba da budu kršteni i potvrđeni u crkvi koja pripada Apostolskoj sukcesiji.

KODEKS PONAŠANjA

Predgovor:

Kako bi se održala vera u našu doktrinu i kanone, upravni organ (Savet Arhiepiskopa) usvojio je kodeks ponašanja kojeg se očekuje da se pridržavaju svi članovi Episkopalne anglikanske zajednice (EAZ) i njeno sveštenstvo, kako bi se održali odgovarajući standardi ponašanja. Po imenovanju, prijemu ili nastavku članstva, svi članovi EAZ su dužni da potvrde svoje prihvatanje i posvećenost Kodeksu ponašanja EAZ.

Kodeks ponašanja:

(1) Odgovornosti članova sveštenstva EAZ

  • Članovi su dužni da se pridržavaju Kanona Episkopalne anglikanske zajednice (EAZ).

  • Treba da se trude da ne nanose štetu (fizičku, mentalnu ili duhovnu) drugim ljudima.

  • Treba da nastoje da inspirišu i uzdignu druge na pozitivan način (kao u javnom životu, tako i u odnosu sa kolegama).

  • Članovi imaju obavezu da razumeju odgovornosti koje se od njih zahtevaju u okviru njihovog individualnog čina u telu EAZ.

  • Članovi EAZ imaju dužnost da osiguraju da sve njihove odluke, postupci i ponašanje, bilo u javnom ili privatnom životu, budu u najboljem interesu EAZ.

  • Treba da rade kao sluge Božje u zajednici i unutar EAZ.

  • Članovi EAZ imaju odgovornost da pokazuju poštovanje i dostojanstvo prema drugima, prihvatajući i vrednujući različitosti i ponašajući se na nediskriminatorni način u svim situacijama.

  • Treba da se pridržavaju dobrih radnih principa, uključujući:

    • Poverenje i tajnost među kolegama; biti pošteni i otvoreni; postupati s integritetom i poštovanjem prema svima.

    • Dobra komunikacija među članovima, uključujući deljenje informacija (osim kada je tajnost specifično zatražena od kolege ili člana javnosti).

    • Članovi EAZ treba da slušaju stavove drugih (kao javnosti, tako i kolega).

    • Članovi treba da imaju slobodu da izražavaju svoje ideje i kreativnost i da mogu da diskutuju o njima, kao i da budu otvoreni za ideje drugih.

    • Treba da teže preuzimanju odgovornosti i ostvarivanju ciljeva.

    • Treba da prate svetske novosti i razvoj, posebno kada to treba da se ukaže u službi.

    • Treba da traže savet i pomoć od Arhiepiskopa i/ili Episkopa u situacijama kada osećaju da su preopterećeni ili da im je potreban dodatni predlog,  savet, predlog, doprinos ili uticaj od drugih.

    • Tajnost će biti poštovana u situacijama gde je pojedinec zatražio istu. Međutim, takva tajnost neće biti primenjena u slučajevima zločina ili zlostavljanja dece i odraslih.

    • Treba da usvoje otvoren stil učenja, uvek tražeći način da se poboljšaju i rastu.

    • Saradnja s kolegama u diskusijama i projektima, gde je to prikladno, i rad sa drugima na konstruktivan način kako bi se postigli ciljevi i zadaci.

    • Treba da osiguraju da članovi EAZ i sveštenstvo budu svesni da će biti odgovorni pred zakonom za postupke koji su kriminalni i da će biti podložni civilnim i običnim zakonima u Srbiji ili zemlji u kojoj se nalaze.

    • Kada svešteniku bude oduzeta licenca ili bude suspendovan ili disciplinovan, Savet Arhiepiskopa EAZ može obavestiti druge institucije i zvanične organe kako bi zaštitili javnost. Takvi sveštenici će i dalje dobijati podršku i savete od EAZ.

    • Sveštenici moraju proći odgovarajuću obuku o zaštiti i dokazati da su prošli obuku Savetu Arhiepiskopa.

(2) Korporativne odgovornosti EAZ

  1. Pridržavati se Kanona EAZ.

  2. Osigurati da EAZ ispunjava relevantne propise/zakone koji se odnose na volontere, jednakost, ljudska prava, zdravlje i bezbednost, zaštitu podataka i zakonodavstvo o slobodi informacija.

Kodeks ponašanja EAZ

  1. Bez sebičnosti: Držite se javnog interesa pri donošenju odluka. Ne treba da donosite odluke koje vam donose ličnu korist, bilo finansijsku ili drugu materijalnu korist za vas, vašu porodicu ili prijatelje.

  2. Integritet: Ne stavljajte sebe pod bilo kakvu finansijsku ili drugu obavezu koja bi mogla uticati na vaše zvanične dužnosti.

  3. Objektivnost: Pri izvršavanju javnih poslova, uključujući imenovanje javnih funkcionera, dodelu ugovora ili preporuke za nagrade ili beneficije, treba da se odlučuje na osnovu zasluga.

  4. Odgovornost: Javni funkcioneri su odgovorni za svoje odluke i postupke pred javnost i moraju biti podložni svim odgovarajućim ispitivanjima u skladu sa svojim funkcijama.

  5. Otvorenost: Javni funkcioneri treba da budu što otvoreniji u vezi sa svim odlukama i postupcima koje donose, objašnjavajući razloge za svoje odluke i ograničavajući informacije samo kada to širi javni interes zahteva.

  6. Čestitost: Javni funkcioneri imaju obavezu da otkriju sve svoje lične interese koji se odnose na njihove javne dužnosti i da preduzmu korake za rešavanje bilo kakvih konflikata na način koji štiti javni interes.

  7. Liderstvo: Javni funkcioneri treba da promovišu i podržavaju ova načela liderstvom i primerom.

POSLE SVEGA, KO SMO MI?

Crkva koja veruje u Bibliju kao Božiju Reč. Nastojimo da dođemo do ljudi, učimo ih i opremimo ih da služe Isusu, kroz propovedanje Evanđelja.

Kao mala crkva u Beogradu, stremimo da budemo sve efektivniji za našeg Gospoda Isusa u našoj zajednici i okruženju. Ključna područja koja želimo da razvijamo uz pomoć Gospoda su:

  1. Zahvalnost Bogu

Želimo da rastemo u našem svakodnevnom odnosu sa Bogom, kroz lični i životni odnos sa Gospodom Isusom Hristom. U svim aspektima našeg života, naš cilj je da proslavimo Boga kroz život koji svedoči o Njemu.

  1. Svetopisamsko učenje

Verujemo da je Sveto pismo Božija reč za ljudski rod. Kroz Pismo slušamo Boga koji nam govori. Naš cilj je da učinimo Njegovu eč poznatom u svim našim aktivnostima i da dovedemo ljude do dubljeg i istinskog razumevanja Božije reči.

  1. Porodica

Kao crkva, prepoznajemo da svi koji se pridruže našoj zajednici i koji imaju odnos sa Isusom Hristom, postaju deo Božije porodice. Stremimo da obuhvatimo sve uzraste kao duhovnu porodicu i trudimo se da razvijemo sve aspekte života naše crkve koji će obuhvatiti ljude svih uzrasta.

  1. Evanđelje

Naš duboki cilj je da ljudi dođu do otkrivenja da je Isus Hristos Bog Sin i jedini Spasitelj za ljudski rod. Stremimo da učinimo Isusa poznatim kroz deljenje ove poruke, sa molitvom da mnogi pokaju svoju nezavisnost od Boga i ravnodušnost prema Njemu, te da stavljaju svoju veru u Isusa (Jovan 3,16. 36).

  1. Podrška

Kada osoba poveruje u Isusa Hrista, naš cilj je da je uputimo i pomognemo joj u duhovnom rastu kroz Biblijsko izučavanje i ličnu podršku i prijateljstvo.

  1. Obučavanje

Hrišćani su spaseni da služe (Efescima 2,8-10). Naš cilj je da opremimo naše ljude da služe Isusu koristeći svoje darove i sposobnosti. Samo kroz pravilno razumevanje Svetog pisma hrišćani su spremni za službu (2. Timoteju 3,16.17).

Nekoliko stvari koje nas opisuju

  1. Mi smo zajednica vere – sa dubokim ubeđenjem verujemo da nam je Isus dao Crkvu i pozvao nas, kao vernike, da budemo deo Njegove Crkve. Prema Svetom pismu, ne možemo biti ono što smo pozvani da budemo kao pojedinci ako ne učestvujemo u životu naše crkvene zajednice. Zajednički život u Crkvi je osnova našeg duhovnog rasta i ispunjenja.

  2. Verujemo da čista, neiskvarena, samopožrtvovana ljubav pokriva bezbroj grehova – Božija blagodat koja nam je ponuđena kroz žrtvenu ljubav Isusa, putem prisustva Svetog Duha, znači da je božanska ljubav bliža nama nego što će naši gresi ikada biti. Sve što treba da uradimo je da se protegnemo ka Njoj i zatražimo je.

  3. Molimo se Bogu jer želimo da Mu ponudimo nešto – naš prvi i najvažniji zadatak u ovom životu ne nalazi se u karijeri koju smo izabrali, u našim hobijima ili čak u našim porodicama; on se nalazi u tome kako odgovorimo na Božiji dar spasenja. Naš najvažniji posao je obožavanje koje nudimo Bogu. Tek tada naši porodični život, karijera i slobodno vreme dobijaju pravi smisao i zasluženu pažnju.

  4. Mi smo nekonformisti – kada nas svet podstiče da odustanemo od naše jedinstvene misije u Hristu, mi ljubazno objašnjavamo da smo našli nešto što nikada nećemo napustiti.

  5. Mi smo hrišćani na anglikanski način – nismo anglikanci zbog nekakvog posebnog ili jedinstvenog sistema verovanja. Anglikanci jednostavno veruju da je Biblija Reč Božija i potvrđuju tu veru kroz Apostolsko i Nikejsko veroispovedanje – i to je sve.

  6. Koristimo Knjigu zajedničke molitve kao vodič u obožavanju – KZM nam omogućava da molimo Božiju Reč kao obožavanje. Skoro 85% KZM-a je ili direktan citat iz Svetog pisma ili parafraza istog, dok ostatak ukazuje na biblijske koncepte. Zbog toga ne moramo iznova stvarati način na koji obožavamo Boga, već se oslanjamo na molitve i obrede koji nas vode u dublji odnos sa Njim.

HVALA VAM NA IZDVOJENOM VREMENU.