Draga braćo i sestre,
Često kada čujemo reči „prikupljanje sredstava“, prvo što nam padne na pamet je novac. Međutim, kao hrišćani, pozvani smo da dublje posmatramo sve aspekte života, pa tako i davanje. Anri Nuven, u svojoj knjizi The Spirituality of Fundraising, otkriva da prikupljanje sredstava nije prvenstveno ekonomski čin, već duhovni.
Prikupljanje sredstava je poziv — ali ne samo za novac. To je poziv da ljudi postanu deo misije. Kada nekome priđemo sa molbom da daruje za delo Božje, mi mu u stvari nudimo priliku da učestvuje u nečem svetom. To nije prosjačenje, već svedočenje.
Nuven kaže da prikupljanje sredstava započinje u srcu. Pre nego što zamolimo druge, mi moramo biti uvereni u vrednost onoga što činimo. Moramo verovati da Crkva, kao telo Hristovo, ima misiju koja zaslužuje našu posvećenost — i duševnu i materijalnu.
Ovo je i prilika da preispitamo svoje srce. Da li dajemo iz dužnosti ili iz ljubavi? Da li naš novac služi Bogu, ili mi služimo novcu? Prikupljanje sredstava je duhovni čin jer nas poziva da budemo slobodni od vezanosti za materijalno i otvoreni za saradnju sa Božjim delom u svetu.
Zato, kada pozivamo druge da daruju za potrebe Crkve — bilo da je u pitanju izgradnja, obnova, dobrotvorna akcija ili misionarski rad — mi ih pozivamo da budu deo zajedničke vere, nade i ljubavi. To je molitva u delu. I kada dajemo, mi ne gubimo — mi postajemo deo Božjeg plana.
Hvala vam i neka nas Gospod ukrepi da dajemo sa radošću, jer „dragog davaoca Bog voli“ (2. Kor. 9,7).