OTKRIĆU jedno važno otkriće – otkriće koje vam može pomoći da ostvarite uspeh ko god da ste i šta god da je vaš cilj u životu. Nije obdarenost genijalnošću to što donosi uspeh. Nije u pitanju sreća, uticaj ili bogatstvo. Ono pravo na ćemu je izgrađena većina velikih bogatstava – ono što pomaže muškarcima i ženama da se uzdignu do slave i visoke pozicije u svetu – lako se opisuje: to je jednostavno navika da se sve započeto završi, najpre da se naući šta započeti, a šta ne.

Sastavite inventar o sebi za protekle dve godine, recimo, i šta otkrivate? Šanse su oko pedeset prema jedan da ćete otkriti da ste imali mnogo ideja, započeli mnoge planove, a li ste završili nekoliko ili nijedan od njih.

U lekciji iz primenjene psihologije naći ćete onu koja objašnjava važnost koncentracije, a zatim jednostavne, nedvosmislene informacije o tome kao da tačno naućite da se koncentrišete. Dobro ćete postupiti ako potražite tu konkretnu lekciju i iznova je proučite. Proučite je imajući neku novu ideju na umu – ideju o tome kako da privedete kraju sve čega se latite. Kad ste dovoljno porasli da pamtite, čuli ste da se kaže kako ‘odugovlačenje krade vreme.’  Ali, pošto vam je to zvučalo kao propovedanje, niste obraćali paznju. Ta tvrdnja je bukvalno tačna.

Ne možete uspeti ni u jednom poduhvatu, bilo da je veliki ili mali, važan ili ne, ako samo mislite na ono što želite da postignete, a zatim sednete i čekate da se stvar materijalizuje bez strpljivog, mukotrpnog napora. Skoro svaki posao koji se izdvaja od prosečnog rukovođenja sličnim preduzećima predstavlja koncentraciju na odeđeni plan ili ideju kod koje je bilo malo ili nimalo variranja.

Lanci brze hrane, na primer, izgrađuju se prema konkretnom planu po principu koncentracije – sam plan je jednostavan i lako se primenjuje na druge linije poslovanja. Poslovanje u automobilskoj industriji nije ništa drugo nego koncentracija na jednostavan plan, odnosno na davanje odgovarajućeg automobila sa dobrom kilometražom za što manje novca potrošača, na ime količine.

Velike firme koje se bave maloprodajom putem poštanske narudžbine predstavljaju okosnicu najvećih trgovačkih preduzeća na svetu. Izgrađene su na jednostavnom planu koji podrazumeva da se kupcu da dobar automobil po nižoj ceni zbog količine, kao i na politici zadovoljnih kupaca ili povraćaj novca.

Postoje ii drugi primeri velikog prodajnog uspeha koji su izgrađeni po istomo principu – usvajanjem konkretnog plana, a zatim njegovim pridržavanjem do kraja. Međutim, svakom velikom uspehu na koji možemo ukazati kao na rezultat ovog principa, možemo naći hiljadu promašaja ili nešto slično, gde takav plan nije usvojen.

Osoba koja je proglašena genijem obično nije, kao nam je Edison tako često govorio, ni nalin tome – ta osoba je samo vredan radnik, koji pronalazi razuman plan i pridržava ga se. Uspeh retko dolazi, ako ikada i dođe, u kompletu ili preko noći. Vredno postignuće obično predstavlja dugo i strpljivo služenje.

Setite se čvrstog hrasta. Ne izrasta za jednu, dve ili čak tri godine. Potrebno je dvadeset ili više godina da se razvije stablo hrasta pristojne veličine. Postoji drveće koje će za nekoliko godina narasti veoma veliko, ali njihova stabla su mekana i porozna i kratkog su veka.

Osoba koja se odluči da bude kuvar ove godine, onda se predomisli i pokuša u finansijskim vodama sledeće godina, a zatim se ponov prebaci na životno osiguranje treće godine, ima više izgleda da ne uspe na sva tri, dok bi držeći se jednog od ovih, za tri godine, možda ostvarila pozamašan uspeh.

Skoro svaka osoba ima dovoljno inteligencije da stvori ideje, ali problem sa većinom je da se ideje nikada ne pretoče u delo. Najfinija lokomotiva na Zemlji ne vredi ni pare, niti će povući ijedan kilogram težine, sve dok se skladištena enertija u parnoj kupoli ne pokrene odvrtanjem sigurnosnog ventila.

Imate energiju u toj vašoj glavi – svako normalno ljudsko biće ima – ali je ne oslobađate uz pomoć venitla za akciju. Ne primenjujete je po prinicpu koncentracije n azadatke, koji bi vas, ako ih završite, postavili na spisak onih koji se smatraju uspešnima. Koliko mogu da utvrdim, glavni prigovor na alkohol je nepsorna činjenica da ima veoma čvstu tendenciju da ljudski um učini ‘glupim’ i neaktivnim. Ovo je dovoljno za njegovu osodu, jer sve što usporava delovanje osobe ili oslobađanje sposobnosti kroz naviku koncentirasanja uma na zadatak dok se ne završi, štetno je po osobu.

Obično će ljudi osloboditi tok akcije koja je pohranjena u njihovim glavama u vezi sa zadatkom koji s oduševljenjem obavljaju. To je razlog u vezi sa zadatkom koji s oduševljenjem obavljaju. To je razlog zašto ljudi treba da se bave poslom koji najviše vole. Postoji način da privolite taj vaš divni um da se odrekne svoje energije i pretoči je u akciju u vidu koncentracije na neki koristan rad. Nastavite da tragate dok ne pronađete najbolji mogući način oslobađanja ove energije. Pronađite posao kroz koji možete osloboditi ovu energiju najlakše i najdraže i bićete prilično blizu posla u kojem bi trebalo da pronađete uspeh.

Želim da vam iskreno kažem da u ljudima koji sebe smatraju ‘genijima’ nema ništa što vi i ja i svi drugi ‘obični’ ljudi ne poseduju. Oni su baš kao i mi, nemaju više pameti – ponekad je imaju manje – ali ono što su imali, što i iv i ja, takođe, imamo, ali ne koristimo uvek, jeste sposobnost da pokrenu akciju koja je skladištena u njihovim glavama i zadrže njen fokus na zadatak, bio on veliki ili mali, sve dok se ne završi.

Ne očekujte da postanete veši u koncentraciji kada pokušate prvi put. Naučite da se koncentrišete na sitnice koje obavljate – oštrenje olovke, omotavanje paketa, kucanje poruke tako dalje. Naćin da se postigne savršenstvo u ovoj divnoj umetnosti dovršavanja svega što započnete jeste da stvorite naviku da radite tako u vezi sa svakim zadatkom koji obavljate, bez obzira na to koliko mali bio. Iznenada, ovo postaje redovna navika i radite automatski, bez napora. Od kakvog značaja će to biti za vas? Kakvo nepotrebno glupo pitanje. ali, slušajte, odgovoriću: to će predstavljati razliku između neuspeha i uspeha.