Molitva: Usrdno Te molimo, svemogući Bože, pogledaj na iskrene želje Svojih pokornih slugu i posegni desnicom slave Svoje i odbrani nas od neprijatelja naših; kroz Isusa Hrista, Gospoda našeg. Amin.

Evanđelje po Luki 11,14-20

‘I isterivao je jednog demona koji je bio nem.  A kad je demon izašao, progovori nemi čovek i zadivi se narod. Ali neki od njih rekoše: on isteruje demone pomoću Veelzevula, demonskog vladara.  Drugi su ga pak kušali i tražili od njega znak s neba. A on je znao njihove misli i reče im: opusteće svako carstvo koje se razdelilo protiv samoga sebe, i kuća pada na kuću. I ako se satana razdelio protiv samoga sebe, kako će se održati njegovo carstvo? Jer vi kažete da isterujem demone pomoću Veelzevula. Ako pak ja pomoću Veelzevula izgonim demone, čijom pomoću ih vaši sinovi izgone? Zato će vam oni biti sudije. Ali ako ja Božijim prstom izbacujem demone, onda je došlo do vas carstvo Božije.’

Veliki apostol Pavle je napisao predivnu molitvu: ‘Izbavimo se od besputnih i zlih ljudi, jer nemaju vere.’ (2.Solunjanima 3,2)  Poruka je jasna: treba da nastojimo da budemo poštenog i iskrenog duha u procenjivanju ludi i procenjivanju vere.  Treba da budemo spremni da predamo stara i ustaljena mišljenja u onom trenutku kada neko može da nam pokaže ‘bolji put’.

Pošteno i dobro srce je veliko bogatstvo (Luka 8,15).  Duh predrasud je prava mora za dušu.  Ona zahvata čovekov mentalni pogled, čini da on na sve gleda kroz jednu neprirodnu boju.  Treba da se molimo da se oslobodimo ovakvog duha.  Isus u navedenom odlomku Evanđelja uči hrišćane jednoj pouci koju svi uzrasti u crkvi sporo uče: LUDOST ZBOG BESPOTREBNIH PODELA.

Određenih verskih podela će uvek biti, sve dok nastupaju lažne nauke, i sve dok im se ljudi priklanjaju.  Kakvu zajednicu imaju svetlo i tama?  Kako dvoje mogu da idu zajedno ako se ne slažu? Kakvog jedinstva može biti tamo gde nema jedinstva u Duhu? Takvih podela će uvek biti.

Međutim, postoje podele potpuno drugačije vrste, zbog kojih treba da se pokajemo.  Na primer, podele među ljudima koji se inače slažu oko glavnih tačaka (podele u vezi sa stvarima koje nisu važne za spasenje) podle u vezi sa ceremonijama i formom, u vezi sa crkvenim uređenjem o kojima Pismo ništa ne govori.  Podele ove vrste treba izbegavati i obeshrabrivati kod svih predanih hrišćana.  Sama prisutnost ovih podela predstavlja dokaz čovekovog grešnog stanja i iskvarenosti njegovog uma i volje.  One unose sablazan u veru, i slabost u crkvu.

Koji je najbolji lek protiv ovakvih bespotrebnih podela? Ponizni duh, spremnost da se učine ustupci i prosvetljenost u poznavanju Svetog pisma.  Moramo da se naučimo da pravimo razliku među stvarima koje su bitne za veru, i onima koje su nebitne – stvarima koje su potrebne za spasenje i stvarima koje nisu potrebne – stvarima koje su od prevashodne važnosti i onima kojie su od sporednog značaja.  U vezi s najvažnijim stvarima vere treba da budemo nesavitljivi.  S druge strane, možda ćemo se sagnuti kao vrba: ‘Svima sam bio sve – da svakako neke spasem.’ (1.Korinćanima 9,22)  Povući crtu između dve toliko osetljive stvari zahteva veliku mudrost.  Ali, takva mudrost je na raspolaganju ako zatražimo: ‘Ako nekome od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima prosto daje i ne kori, i daće mu se.’ (Jakov 1,5)

KADA HRIŠĆANI ISTRAJAVAJU NA BESPOTREBNIM PODELAMA, POKAZUJU DA SU NERAZUMNIJI OD SAMOGA SATANE.

Neka nam se svima Bog smiluje i sve nas pouči današnjim Evanđeljem.

U Ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

Amin.