Poslanica svetog Pavla Efescima, iz koje se lekcije uzimaju za danas, bila je zagonetka kritičarima Novog zaveta. Neki su tvrdili da to nije ni poslanica, da nije upućena Efescima, da je nije napisao sveti Pavle. Kažu da to zapravo nije poslanica, jer nedostaju reference na određene pojedince i određene situacije; nedostaju „lični dodiri“ koje pismo treba da ima. I kažu da to zapravo nije namenjeno Efescima. Iako naša poznata verzija sadrži izraz „svetima u Efesu“ (Efescima 1,1), ta fraza nedostaje u najstarijim i najboljim rukopisima, u kojoj je ime primaoca ostavljeno prazno. On je upućen jednostavno „svetima koji su (prazni) i vernima u Hristu Isusu“. Dakle, za razliku od drugih poslanica svetog Pavla, upućenih određenoj skupini ili određenoj osobi, čini se da je ovo bilo opšte pismo, koje je prijatelj svetog Pavla, Tihik, trebao da odnese različitim zajednicama. Nekikažu da to nije napisao sveti Pavle, jer se stil razlikuje od stila njegovih drugih poslanica, mada pretpostavljam da se moglo očekivati da će autor pisati prilično drugačije u pismu namenjenom opštoj cirkulaciji.
U svakom slučaju, ova opšta poslanica, za koju Efežani tvrde da je njihova vlastita, svakako je pavlovska u svojoj doktrini i zapravo je vrhunsko izlaganje njegovog učenja. Naglasak je na večnoj Božjoj nameri, misteriji skrivenoj od postanka sveta, sada otkrivenoj u otkupiteljskom delu Hrista, koji nas je – podjednako Jevreje i neznabošce – pozvao na „zajedništvo misterije“. (Efescima 3.9)
„Prosvećene oči vašeg srca – da znate kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva među svetima, “. (Efežanima 1,18) „Zato se sećajte da ste nekada vi, po telesnom poreklu mnogobošci, koji se od rukom učinjenog nazovi obrezanja na telu nazivate neobrezanje, u ono vreme bili bez Hrista, otuđeni od izrailjskog društva, bez udela u obećanim zavetima, nemajući nade, i bez Boga u svetu. A sada ste se u Hristu Isusu vi, koji ste nekada bili daleko, približili Hristovom krvlju. Jer on je naš mir, on je oba dela sastavio u jedno i svojim telom razrušio pregradni zid koji ih je rastavljao, neprijateljstvo, obesnažio zakon s njegovim zapovestima i odredbama, da stvarajući mir od te dvojice načini u sebi jednog novog čoveka, i da obojicu u jednom telu pomiri s Bogom – krstom, pošto je na njemu ubio neprijateljstvo. On je došao i kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu; jer njegovim posredstvom i jedni i drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu. Tako, dakle, niste više tuđinci i došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji. ” (Efescima 2.11-19)
„Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima ”.(Efežanima 6.12) Oni nisu konačni; nisu istina vašeg života. Ovi svetski principi i sile koje ste nekad smatrali bogovima – ti „glupi idoli“ – razotkriveni su; njihovo pretvaranje je razbijeno.
Stoga, kaže sveti Pavle u današnjoj poslanici, nemojte se vraćati u to staro otuđeno stanje duha i taj stari način života neobraćenih neznabožaca, koji žive u taštini – praznini, beznađu – svog uma, „Zamračenje razumevanja“, „bez nade i bez Boga u svetu“. (Efežanima 2.12) To staro neznanje, to staro stanje duha, rađa neku vrstu beznadežnog života. Budući da nisu znali za Božje namere i bez ikakve prave nade, oni su se nepromišljeno prepustili nasilnom iskorišćavanju nižih strasti, misleći da tamo nađu sreću ili barem zaborav.
Postoji direktna veza između beznađa i senzualnog nasilja, i nikakvi nagovori, zakoni ili standardi zajednice nas nikada ne mogu spasiti od te veze. Drugim rečima, nerazumno je za društvo očekivati tradicionalni „dobar, čist život“ svojih članova ako hrišćanska vera i nada na kojima je zasnovana ta moralna ispravnost budu potkopani neverom. Nejevreji žive, kako moraju, u savršenom skladu sa „sujetom svog uma“. „Ali niste tako naučili Hrista“, kaže sveti Pavle. Ako ste u Isusu naučili istinu, morate odbaciti stari način života, tu staru prirodu, koja se kvari sleđenjem „lažnih požuda“; i „obnoviti se u duhu svog uma“. Ne sme više postojati prazan um koji služi „nemim idolima“ sveta, već um ispunjen razumevanjem i nadom.
Na osnovu toga se mora promeniti karakter vašeg života.
„Tako da od sada“, kaže on, „više ne sme biti laži. Morate govoriti istinu jedni drugima, jer ste svi deo jedni drugih, članovi jednog tela ili jedne zajednice razumevanja i nade. Čak i ako ste ljuti, ne smete grešiti; nikada ne dozvolite da sunce zađe nad vašim gnevom, inače ćete đavolu dati uporište. Svako ko je bio lopov mora prestati sa krađom i raditi za opšte dobro. Čuvajte se od prljavih priča; neka vaša dela budu radije za međusobno izgrađivanje. Neka se uklone sva gorčina, i gnev, i bes, i galama, i zli tračevi, i sva zloba. Budite prijatelji jedni s drugima i ljubazni, opraštajte jedni drugima, jer vam je Bog, za ime Hrista, oprostio. ”
“Budite obnovljeni u duhu svog uma.” To je osnova svega. Shvatite nadu vašeg poziva i gajite to razumevanje i tu nadu. To je milost kojom vas Sveti Duh Božji pečati do dana iskupljenja. Bez te osnove, ostali saveti svetog Pavla, koliko god bili privlačni, ne bi bili ništa drugo do pobožne floskule i razmišljanje o željama. Tašt, prazan i beznadežan um neizbežno će se izražavati u taštinama, predaće se bezobzirno neposrednim svetovnim ciljevima i biće potčinjen svim silama i okolnostima, svim „nemim idolima“ ovog doba. Sujetna zajednica neće se spasiti nikakvim šemama, ma kako lukavim, niti bilo kojim zakonodavstvom, makoliko naizgled dobrim.
„Taština taština, kaže Propovednik; sve je taština. ” (Propovednik 1.2) Taština je svuda i uvek rađa sujetu. “Ali niste tako naučili Hrista.”
Velečasni Zoran Minić
Molitva dana
*
O Bože, koliko bez tebe
nismo u mogućnosti da Ti udovoljimo;
milostivo podari da Sveti Duh
u svemu upravlja našim srcima;
kroz Isusa Hrista, Tvoga Sina, našega Gospoda,
koji je živ i caruje s tobom,
u jedinstvu Duha Svetoga,
jedan Bog, sada i zauvek.
Amin.
Čitanja:
– Prva poslanica sv. apostola Pavla Efescima 4,17-32
– Sveto Jevanđelje po Mateju 9,1-8
0 Comments