Molitva: Svemogući i večni Bože, uvećaj u nama veru, nadu i milosrđe; i da bismo zadobili ono što si obećao, učini da volimo zapovesti Tvoje; kroz Isusa Hrista, Gospoda našeg. Amin.
Poslanica: Galatima 5,16-24.
Evanđelje: Luka 17,11-19.
Rečeno nam je u Evanđelju da se od deset gubavaca koje je Hristos iscelio samo jedan vratio i zahvalio. Reči koje je Isus izgovorio jesu poruka za sve. Ta poruka govori o poniznosti, samoispitivanju. Mi smo spremniji da se molimo nego da zahvaljujemo; da molimo za ono što nemamo, a ne zahvaljujemo za ono što imamo. Gunđanje, žalbe, nezadovoljstvo, obiluju svuda oko nas. Velika nezahvalnost hrišćana je sramota našeg vremena. To je jasan dokaz da nema poniznosti u našem životu.
Treba da se molimo svakodnevno za duha zahvalnosti. To je duh kojeg Bog voli i u kome uživa. David i Pavle su bili veoma zahvalni ljudi. To je duh kojim su obeleženi najveći sveti ljudi u svim razdobljima crkve. Ovaj duh je ukus neba. Anđeli i pravednici uvek blagosiljaju Boga. To je duh koji je izvor sreće na zemlji. Ako bismo morali da budemo u nečemu pažljivi onda treba da obavestimo Boga ne samo o našim molitvama i zahtevima nego i o našoj zahvalnosti (Filipljanima 4,6).
Pre svega molimo se za jaču svest o našoj vlastitoj grešnosti, krivici i nedostojnosti. U tome se nalazi tajna duha zahvalnosti. Čovek koji svakodnevno oseća da je dužnih Božijoj milosti, i svakodnevno se opominje da ne zaslužuje ništa osim Pakla, to je čovek koga će Bog stalno blagosiljati i hvaliti. Zahvalnost je cveće koje nikada neće cvetati kako treba osim ako ne bude ukorenjeno duboko u poniznosti.
Amin.