Isus u Jovanu 3,14.15. predstavlja pojedinosti načina spasenja u razgovoru sa Nikodimom. Odabrao je starozavetnu ilustraciju spasenja: „Kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako mora biti podignut Sin Čovečiji, da svako ko veruje u njega ima život večni.“
U Brojevima 21 nalazimo potpuni zapis o zmiji u pustinji. Nakon što su napustili Egipat, a još uvek nisu ušli u Obećanu zemlju, Izraelci su tumarali naokolo. Bez prestanka su se žalili: mrmljali su zbog hrane, gunđali protiv Mojsija i jadikovali radi loših životnih uslova. Konačno, kada je Bogu dozlogrdilo, poslao je pošast u obliku stotina zmija otrovnica koje su preplavile tabor i grizle buntovne ljude. Kada su shvatili da umiru, pokajali su se. Prišli su Mojsiju i zamolili ga da posreduje za njih. Bog im je u svojem milosrđu oprostio, i uputio Mojsija da napravi stub s broznanom zmijom na vrhu. Trebao ga je podići u sredini tabora. Gospod je dao sledeće obećanje: „Ko god bude ujeden, ostaće na životu ako je pogleda.“ (Brojevi 21,8) Nije im prepisao neki obred ili pesmu. Isto tako, spasenje se ne dobija religijskim obredima. To je vredelo za Izrailjce u pustinji, vredelo je za Nikodema, a vredi i za nas danas.
Oni koji odbacuju činjenicu da je poslušnost Hristu sastavni deo spasonosne vere, zapravo tvrde da je vera samo prihvatanje činjenica evanđelja. Večni život je jedan pogled vere. Međutim, da li je to tako? Svakako da ne. Ovde se ne radi o veri u ponudu, nego o veri u Onoga koji je uzdignut. Pažljivo proučavanje Brojeva 21 otkriva nužnost pokajanja. Zapravo, Isus je ovu ilustraciju upotrebio upravo zato što je izazvala Nikodemovo farisejstvo. Nikodim je veoma dobro poznavao izveštaj o bronzanoj zmiji. Kao vođa jevrejskog naroda, nesumljivo se poistovetio sa Mojsijem. Međutim, Isus mu je hteo pokazati da se zapravo treba poistovetiti sa grešnim i buntovnim Izriljcima.
Nikodim je veoma dobro zano u kakvom su bespomoćnom stanju bili Izrailjci za koje je bronzana zmija bila podignuta. Bili su grešni, prkosni buntovnici protiv Boga. Bili su osuđeni, i umirali su. Mojsiju su pristupili potpuno posramljeni i krajnje pokajani, govoreći: „Sagrešili smo kad smo govorili protiv Gospoda i protiv tebe.“ (Brojevi 21,7). Sigurno su mnogi već bili bolesni i umirali, a pritom brzo gubili snagu. Nisu mogli brzopleto pogledati na stub, a potom nastaviti s buntovnim životom. Valja naglasiti kako Mojsije nije zabeležio nijedan naredni događaj pobune ove vrste koji bi doveo do njihove osude. Obratili su se Bogu u očaju i istinskom pokajanju. Isus je zahtevao da Nikodim učini isto.
Posredi je bio greh. Isus je pozvao ovog velikog učitelja zakona da prizna kako ga je ugrizla velika zmija, Satana, i da dođe Gospodu kako bi se spasao. Sam taj koncept bi bi odvratan jednom fariseju. Prodirao je u samu srž njegove samopravednosti. Gospod Nikodimu nije pružio nikakvu ilustraciju lakože verovanja, nego je, naprotiv, postavio bolan uslov za Nikodemovo spasenje: morao je priznati svoju grešnost i pokajati se. Morao je biti voljan ubrojati se među grešne, zmijama ugrižene, raskajane Izrailjce.
Ilustrcija bronzane zmije je ujedno oslikavala Isusovu smrt kao cenu spasenja. Kao što je Mojsije podigao tu zmiju, tako će i Sin Čovečiji biti podignut na stub: na krst raspeća. Reč mora u stihu 14 je važna: Hristos je morao umreti. „Bez prolivanja krvi nema oproštenja.“ (Jevrejima 9,22) Božiji žrtveni sistem zahtevao je krvnu pomirnicu, jer „je plata za greh smrt“ (Rimljanima 6,23). Neko mora umreti kako bi platio cenu greha.
Ta istina uvodi u, nesumljivo, najpoznatiju i najuzvišeniju izjavu u celome Svetom pismu: „Bog je tako ljubio svet da je dao svojega jedinorođenog Sina da ne pogine ni jedan koji u njega veruje, već da ima život večni.“ (Jovan 3,16) Šta znači verovati u Hrista? Znači više od prihvatanja i potvrđivanja itine o tome ko on jeste, Bog u ljudskom telu, i verovanja u ono što kaže. Sastavni deo prave vere je želja za poslušnošću. Ne postoji način na koji bismo tu istinu mogli ukloniti iz ovog odlomka. Isus ne dopušta „veru“ koja usnama potvrđuje istinu, a onda se svesno upušta u greh. Pogledajte stihove 20. i 21.: „Svako ko čini zlo mrzi svetlo i ne dolazi k svetlu, da se ne otkriju njegova dela. Onaj koji radi šta je pošteno dolazi k svetlu, da bi se očitovalo da su njegova dela učinjena u Bogu.“
Stih 36 ide čak i dalje, izjednačavajući neposlušnost s neverom: „Ko veruje u Sina, ima život većni; a ko ne veruje Sinu, neće videti života, nego gnjev Božji ostaje na njemu.“ Prema tome, ispit vere glasi: Stvara li ona poslušnost? Ako ne, onda se ne radi o spasonosnoj veri. Neposlušnost je nevera. Prava vera je poslušna.
U Jovanu 3,17 nalazimo još jedan ukor religijskog sistema koji je Nikodem predstavljao. Rarizeji su tražili Mesiju koji će uništiti neznabošce i uspostaviti utopiju za Jevreje. Međutim, Isus je rekao: „Jer Bog nije poslao svojega Sina na svet da sudi svetu, nego da se svet spasi po njemu.“ One koji su mislili da Mesijim dolazak znači slavu za Izrailj i uništenje za sve druge čekalo je razočaranje. On nije došao da donese spasenje samo Izrailju, nego i celome svetu. To je stvarnost otkupljenja. Spasenje nije ponuđeno samo farizejima, ni samo Izrailju, nego svakome „koji u nega veruje“ (stih 16).
Isus je dao ovo predivno obećanje grešnicima: „Ko veruje u njega, tome se ne sudi.“ (stih 18). Tome je dao protivtežu u otrežnjavajućem upozorenju farisejima i svima ostalim koji odbacuju Hrista: „Ko ne veruje, već je osuđen, jer nije verovao u jedinorođenoga Sina Božijeg.“ Osuda nevernika nije ostavljena za budućnost. Ono što će se dovršiti u konačnoj osudi već je počelo. „U ovome se sastoji sud: Svetlo je došlo na svet, a ljudi su više voleli tamu nego Svetlo, jer su im dela bila zla.“ (stih 19) Budući da su mrzili i odbacili svetlo, oni koji su činili zlo predaju se večnoj tami.
Tako je Gospod predstavio svoje evanđelje. Primetite njegovu isključivost: Isus je jedini izvor spasenja. Oni koji ne veruju u njegovo ime su oseđeni, isključeni iz večnoga života. Bez obzira koliko su iskreni, koliko religiozni, koliko uronjeni u dobra dela, svi se moraju nanovo roditi. Nema obećanja života, samo zajamčena osuda za one koji se ne žele poistovetiti s grešnicima, umirućim Izrailjcima i u poslušnoj veri se okrenuti od greha onome koji je podignut kako oni ne bi morali podignuti.
Ukoliko želite dodatne informacije ili želite da vas neko poseti u proučava Sveto pismo sa vama u vašem domu, pišite na: rec.srb@gmail.com