Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za ukoravanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti.
(2.Timoteju 3,16)
Danas, mnogi hrišćani ne veruju više da je Sveto pismo dovoljna knjiga smernica života i ponašanja crkve.
Da bismo se suprotstavili tom trendu, moramo razumeti šta je Bog objavio o krajnjoj dovoljnosti Svetoga pisma i dopustiti da to odredi našu filozofiju službe. Bilo šta manje od toga oduzima mesto koje Bog treba da ima kao suveren autoritet nad našim životima i službama.
Apostol Pavle naglašava potpunu dovoljnost Svetoga pisma u 2.Timoteju 3,16, pokazujući četiri načina na koje je Bog svedočio da je Njegova Reč sasvim dovoljna za svaku duhovnu potrebu.
1.Sveto pismo naučava istinu.
Sveto pismo je pre svega korisno za poučavanje. Grčka reč prevedena kao poruka (didaskalia) prvenstveno se odnosi na sadržaj poučavanja, a ne toliko na proces poučavanja. To znači da je Sveto pismo operativni priručnik božanske istine koja mora upravljati našim životima.
Svaki hrišćanin ima duhovni kapacitet da primi Sveto pismo i da na Njega reaguje. Nehrišćani nemaju tu sposobnost primanja svetopisamske istine: A zemaljski čovek ne prima što je od Božijeg Duha, jer je to za njega ludost, i ne može da sazna, zato što o tome treba na duhovan način rasuđivati. (1.Korinćanima 2,14) Za razliku od tog zemaljskog čoveka, hrišćanin ima um Hristov. (16.stih) Sveti Duh daje njemu, ili njoj sposobnost da shvate Božiju reč duhovnom pronicljivošću, mudrošću i razumevanjem. Svi hrišćani poseduju tu sposobnost: svaki u sebi ima Svetoga Duha kao redovnog Učitelja istine (1.Jovanova 2,27)
U praktičnom smislu, naša svetost je proporcionalna s našim znanjem Božije reči i poslušnošću koje to znanje rađa. Psalmist je rekao: U srcu svome čuvam reč tvoju, da ti ne zgrešim. Što je potpunije naše radno poznavanje Svetoga pisma, to ćemo biti manje podložni grehu i zabludi. Gospod nam govori u Osiji 4,6: Moj narod će izginuti jer nema znanja. Budući da su svi odbacili pravo znanje, nisu mogli da žive po Božijim zapovestima. Oni su namerno zanemarivali Božiju reč, ali i zanemarivanje i samozadovoljstvo imaju isti razorni učinak.
Prema tome, najbolji način izbegavanja ozbiljnih duhovnih problema jeste posvećivanje vernom, strpljivom i temeljnom proučavanju Svetoga pisma poslušnog srca, jer ćeš tada biti uspešan na svom putu i postupaćeš mudro. (Isus Navin 1,7.8)
2.Sveto pismo ukorava greh i zabludu.
Sveto pismo je takođe korisno za ukoravanje. Ono kori i sučeljava loše ponašanje i lažno učenje. Prema nadbiskupu Richardu Trenchu, ukoriti znači tako prekoriti, s takvim delotvornim rukovanjem pobedonosnom rukom istine, da se dovede osoba, ako ne uvek do priznanja, ono barem do osvedočenja njenog greha. (Richard Trench. Synonyms of the New Testament.Grand Rapids: Eerdmans, 1983,13) Sveto pismo tako deluje na nas kad ga proučavamo i osećamo njegovu silu koja osvedočava, ili na druge kad ih uputimo na njega.
U Svetom pismu vidimo dva ukora: ukor grešnog ponašanja i ukor zabludnog učenja. Pavle je ovako uputio Timoteja koji je pokušavao da očisti crkvu u Efezu: Propovedaj reč, prioni u vreme i nevreme, pokaraj, zapreti, opomeni sa svakom strpljivošću i poukom. (2.Timoteju 4,2) Osnovna namera koju je imao na umu bilo je ukoravanje grešnog ponašanja. Timotej je trebao propovedati i primeniti Sveto pismo kako bi se ljudi okrenuli od greha i hodali u svetosti, čak iako je trebalo doći vreme kad većina ljudi neće tolerisati takvo propovedanje (stih.3: Jer će doći vreme kada neće podnositi zdrave nauke, nego će shodno svojim prohtevima nakupiti sebi učitelje da im golicaju uši)
Jevrejima 4,12.13 nam takođe govore o ukoravanju grešnog ponašanja. Stih 12 predstavlja Božiju reč kao dvosekli ma; koji reže duboko u nečije biće kako bi razotkrio i osudio njegove najintimnije misli i motive. Trinaesti stih nam kaže: I nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve golo i otkriveno u očima onoga kome mi polažemo račun. Bog probija naša srca svojom Rečju i pred Njegovim očima smo potpuno goli.
Grčka reč koja se u ovom stihu prevodi kao ‘goli’ koristila se za zločince koji su vođeni na suđenje ili pogubljenje. Često bi vojnik držao bodež pod bradom zločinca kako bi ga prisilio da glavu digne visoko da bi svi mogli videti ko je on. Slično tome, Sveto pismo otkriva ko smo zapravo i prisiljava nas da se suočimo sa stvarnošću našeg greha.
Možda ste i vi nekada odlutali u duhovnu samodovoljnost i bili sasvim zaokupljeni u svom grehu, sve dok vam Božija reč nije zarezala duboko u srce i donela neodoljivo svedočanstvo. To je svetopisamska sila ukora i dragocen blagoslov.
Dobar način osiguranja protiv scenarija u kojem naše crkve postaju utočišta upornih grešnika jeste verno i tačno propovedanje reči. Hrišćani će biti osvedočeni u svoju grešnost, a većina nehrišćana će se ili pokajati ili otići. Malo je ljudi koji će sebi dopustiti izlaganje ukoru Božije reči nedelju za nedeljom ukoliko se ne žele posvećivati. Isus je rekao da zločinci mrze svetlo i ne izlaze iz njega kako se ne bi razotkrila njihova dela (Jovan 3,20). Ukoliko nekonfrontacijskim, praznim i plitkim propovedima iskazujemo dobrodošlicu i nudimo ugodnost nevernicima i zločincima, pružamo im lažnu sigurnost na temelju njihovog dolaženja, učestvovanja, religioznih osećaja i prihvatanja. To je prevara koja navlači prokletstvo.
Sveto pismo kao merilo kojim se moraju ispitivati sve tvrdnje posedovanja istine, takođe ukorava zabludno učenje. Apostol Jovan otkriva silu Reči kao istine kad kaže da vernici koji pobeđuju Zloga čine to zato što su jaki i jer je u njima reč Božija (1.Jovanova 2,14). Zlo, Satana, radi preko lažnih religija (2.Korinćanima 11,14), ali ne može ništa onima koji su snažni u Reči. Zbog toga kultovi nastoje diskreditovati, iskriviti ili zameniti Sveto pismo vlastitim pisanjima. Sveto pismo pokazuje pravo lice njihovih zabluda, oni moraju menjati njegovog značenje kako bi sebe opravdali. Međutim, oni koji diraju Sveto pismo čine to na svoju vlastitu propast. (2.Petrova 3,16)
Hrišćani koji imaju temeljno shvatanje biblijske istine nisu poput nerazumen dece, već poput mladića koji lako znaju da prepoznaju lažno učenje i koji mogu izbeći da budu nejaki koje ljulja i nosi svaki vetar nauke koja ljudskom prevarom i lukavstvom dovodi do zabludnog lukavstva. (Efescima 4,14)
3.Sveto pismo popravlja ponašanje.
Sveto pismo je korisno za popravljanje. Ono ne razotrkiva samo grešno ponašanje i zabludno učenje, nego ih i ispravlja. Grčka reč prevedena kao popravljanje (epanorthosis) doslovno znači učiniti ispravnim ili podići. Drugim rečima, Sveto pismo nas vraća u ispravno duhovno držanje.
Meni se to redovno događa, a verovatno i vama. Sveto pismo mi probode srce i donese osvedočenje, ali potom mi daje uputstva kako mogu ispraviti taj greh. Ne ostavlja me duhovno nasukanog. Kad dopustimo Božijoj reči da obilno stanuje u nama (Kološanima 3,16), ona će nas izgraditi (Dela 20,32) i preobraziti naše slabosti u snage.
Korektivna snaga Svetoga pisma ima pročišćujući, razbistrujući učinak. Isus je rekao: Vi sve već čisti zbog reči koju sam vam rekao. (Jovan 15,3) Nikakva ljudskim umom izmišljena metoda terapije i nikakav program koji su stručnjaci dosad smislili ne može imati taj pročišćujući učinak. No, svaki hrišćanin ga je iskusio. To je još jedan dokaz savršene dovoljnosti dobara koje nasleđujemo u Hristu.
4.Sveto pismo oprema u pravednosti.
Opremanje u pravednosti je još jedan proces kojim Božija reč transformiše naše razmišljanje i ponašanje
Grčka reč prevedena kao opremanje je padion, koja se na drugim mestima u Novom zavetu prevodi kao dete ili deca (primer: Matej 2,8; 14,21). Ovaj stih daje nam sliku Božije reči koja oprema vernike kao što bi roditelj ili učitelj vežbao dete. Od duhovnog ranog detinjstva do duhovne zrelosti, Sveto pismo osposobljava i edukuje vernike u pobožnom življenju.
Sveto pismo je hrišćaninova duhovna hrana. U 1.Timoteju 4,6, Pavle upućuje Timoteja da bude dobar služitelj Hrista Isusa, koji se hrani rečima vere i dobre nauke za kojom si pošao. U Mateju 4,4, Isus kaže: Neće čovek živeti o samom hlebu, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih. Petar je rekao da trebamo čeznuti za duhovnom hranom Reči jednako kao što beba čezne za majčinim mlekom (1.Petrova 2,2)
Jakov 1,21 nam govori: Zato odbacite svaku nečistotu i ostatak zloće, i s krotošću primite usađenu reč koja je kadra spasti vaše duše. To je naš deo. Moramo primiti Reč čistog srca i poniznog stava. Kad to činimo, ona nas neprestano obnavlja i preobražava naše razmišljanje, stavove, dela i reči: oprema nas u pravednost.
Redovno, skoncentrisano razmišljane i pažljivo proučavanje Božije reči su važni za duhovno zdravlje i pobedu. Čak i oni koji dobro poznaju Sveto pismo moraju se osvežiti njegovom silom i podsetiti se na njegove istine. Zbog toga Petar govori: Zato ću gledati da vas uvek na sve to podsećam, iako vi to znate i utvrđeni ste u ovoj istini. Ali smatram da je pravo, dok sam u ovoj senici svoga tela, da vas budim svojim opominjanjem, znajući da će ubrzo doći do skidanja ove moje senice, kao što mi je to obznanio Gospod naš Isus Hristos. A nastojaću da se vi i posle moje smrti svagda sećate ovoga. (2.Petrova 1,12-15)
Kada je Pavle napuštao Efes, zadužio je tamošnje starešine da ostanu verni jedinom izvoru duhovne snage i zdravlja: I sad vas predajem Bogu i njegovoj blagodatnoj reči, koja može da nazida i omogući nasledstvo među svima osvećenima. (Dela 20,32)
Petar i Pavle su jednako gledali na važnost stalnog podsećanja na ono što već znamo: Uostalom, braćo moja, radujte se u Gospodu. Meni nije dosadno da vam isto pišem, a vama je to na sigurnost. (Filipljanima 3,1) Moramo se sistematski obnavljati ne samo novim istinama, nego i starim istinama koje smo već naučili. Takva vrsta intenzivne usredsređenosti na Božiju reč će se pobrinuti da budemo savršeni, opremljeni, za svako delo ljubavi. (2.Timoteju 3,17)
U predgovoru jedne svoje propovedi, Čarls H. Sperdžen se obratio nekim duhovnicima svoga vremena ovom usporedbom:
U Neronovo doba u gradu Rimu bila je velika nestašica hrane, iako su se u Aleksandriji mogle kupiti obilne količine žitarica. Jedan čovek koji je posedovao brod otplovio je do obale i tamo primetio mnoge gladne ljude kako napinju oči prema pučini mora, pokušavajući da ugledaju brodove koji su trebali stići iz Aleksandrije sa žitaricama.
Kad su se brodovi usidrili, ti siromašni ljudi jedan po jedan su grčili ruke u gorkom razočaranju, jer na palubama galija nije bilo ničeg osim peska koji je tiranski car naredio da se donese za njegove arene. Bila je to Neronova zloglasna okrutnost: zapovediti da trgovački brodoci plove i donose samo pesak za gladijatorske predstave, dok ljudi umiru od gladi, a grad je u tolikoj potrebi za pšenicom.
Zatim je trgovac koji je bio usidren u pristaništu rekao svome brodskom kapetanu: Dobro se pobrini da sa sobom iz Aleksandrije ne doneseš ništa osim žitarica. Iako si ranije sa sobom doneo meru ili dve peska, ovog puta nemoj doneti ni prstohvat. Dakle, kažem ti, nemoj doneti ništa drugo osim pšenice, jer ovi ljudi umiru, i brodovi moraju služiti samo za jedan posao – za dovoženje hrane.
Sperdžen je na to dodao:
„Jao! U poslednje vreme sam video neke silne galije natovarene ničim drugim do peskom filozofije i nagađanja, i u sebi sam rekao: Ne! Na svome brodu neću nositi ništa osim objavljene Reči Božije, hleba života koji je ljudima tako preko potreban.“
Slava Trojedinom Bogu na Svetom pismu. Amin.
