Koje reči razaraju međuljudske odnose? Prostačke reči, ogovaranje i klevetanje, pogrdne reči.
PROSTAČKE REČI: Psovke, vulgarne reči i mnogi drugi oblici nepristojnog izražavanja predstavljaju sastavni deo života ljudi u današnjem svetu. Mnogi koriste vulgarne uzrečice da bi istakli ono što govore ili da bi nadomestili ionako siromašan fond reči. Da bi nasmejali ljude, komičari često koriste vulgarne reči iz kojih se vidi da se sve vrti oko seksa. Međutim, nepristojne reči nisu za šalu. (Efescima 3,8; 5,3.4)
Ukoliko neko koristi nemoralan, iskvaren i izopačen govor i ne kaje se zbog toga, takva osoba ima ozbiljan problem.
OGOVARANjE I KLEVETANjE: Ljudi vole da pričaju o drugima i o tome šta se dešava u nečijem životu. Ima li tu nečeg lošeg? Nema, ukoliko se radi o bezazlenom razgovoru u kome razmenjujemo pozitivne ili korisne informacije. Hrišćani u prvom veku su bili zainteresovani jedni za druge i razmenjivali su primerene informacije o suvernicima (Efescima 6,21.22; Kološanima 4,8.9). Međutim, razgovor o drugima može biti štetan ukoliko se izvrću činjenice ili otkrivaju poverljive stvari. Što je još ozbiljnije, takav razgovor može voditi do klevetanja koje nikome ne donosi nikakvo dobro. Šta je kleveta? Kleveta je zlonamerna laž, izmišljotina kojom se želi narušiti nečiji ugled, ukaljati nečija čast. Na primer, fariseji su se poslužili zlobnom klevetom da bi narušili Isusov ugled (Matej 9,32-34; 12,22-24). Klevetanje često izaziva svađe (Poslovice 26,20).
Bog ne prelazi olako preko toga što neki svoj dar govora koriste da bi klevetali druge ili stvarali razdor. (Poslovice 6,16-19). Grčka reč prevedena kao ‘klevetnik’ glasi ‘diabolos’, a njome se označava i Satana. On je ‘Đavo’, zla osoba koja kleveće Boga (Otkrivenje 12,9.10). Sigurno ne želimo da pričamo nešto što bi nas u stvari poistovetilo sa Đavolom. Prema tome, pre nego što prenesemo nekku novost o nekome, zapitajmo se: ‘Da li je to stvarno tačno? Da li bi bilo dobro da to prenesemo? Da li je neophodno ili koristno da to kažemo nekome?’ (1.Solunjanima 4,11).
POGRDEN REČI: Rečima možemo povrediti druge. Mora se priznati da zbog ljudske nesavršenoti svi mi ponekad kažemo nešto zbog čekga kasnije žalimo. Međutim, Sveto pismo nas upozorava na jedan način izražavanja za koji apsolutno nema mesta u hrišćanskom domu ili u crkvi. (Efescima 4,31). Pogrdne reči, uključujući i pogrdna imena, grube i neprestane zamerke, povređuju ljudsko dostojanstvo zbog čeka se čovek oseća bezvrednim. Nežna dečja srca puna poverenja posebno su osetljiva na takve reči (Kološanima 3,21).
S druge strane, Sveto pismo najoštrije osuđuje naviku da svojim rečima namerno vređamo i ponižavamo druge. Osoba koja ima običaj da tako govori dovodi sebe u opasnu situaciju jer ozbiljno može ugroziti svoje odnose sa suvernicima. (1.Korinćanima 5,11-13; 6,9.10)
Prema tome, sigurno ne možemo širiti Božiju ljubav ako imamo naviku da govorimo ono što je loše, netačno ili neljubzno. Takve reči jednostavno razaraju.
Zato, pazimo na svoje reči.