U DANAŠNjEM svetu preovladava Satanin duh koji karakteriše buntovnost i svadljivost. U Pismu se kaže da Satana ‘vlada vazduhom’ i da on stvara ‘duh koji sada deluje u sinovima neposlušnosti’ (Efešanima 2,2). Danas mnogi žele da budu potpuno nezavisni i da odbace svaki autoritet. Nažalost, duh nezavisnoti je zarazio čak i neke u hrišćanskoj zajednici – Crkvi. Na primer, možda je prezviter (sveštenik) ili neki drugi službenik, ljubazno upozorio na opasnosti koje sa sobom nosi neka zabava, ali neki možda ne prihvataju taj savet ili im čak smeta. Bilo bi dobro da svi mi primenimo reči iz Poslovica 19,20: ‘Poslušaj savet i prihvati ukor, da bi posle bio mudar.’
Šta nam u tome može pomoći? Pogledajmo tri uobočajena razloga zbog kojih ljudi ne prihvataju savet ili ukor, a zatim zapazimo kakvo je gledište Pisma.
1.Mislim da taj savet nije bio na mestu. Možda smatramo da se neki savet ne može primeniti na naše okolnosti ili da osoba koja ga je dala nije sasvim upućena u našu situaciju. zato u prvi mah možda čak i potcenjujemo taj savet (Jevrejima 12,5). Pošto smo svi nesavršeni, da li možda mi treba da promenimo svoje gledište o tome? (Poslovice 19,3). Zar nije bilo barem nekih valjanih razloga zbog kojih je dat taj savet? Onda treba da usmerimo pažnju na njih. Božja Reč nas savetuje: ‘Prihvati opomene, ne ostavljaj ih. Čuvaj ih, jer su ti one život’ (Poslovice 14,13).
2.Ne sviđa mi se način na koji je dat savet. Tačno je da su u Pismu izložea visoka merila koja se odnose na način na koji treba dati savet (Galatima 6,1). Međutim, u Pismu takođe piše: ‘Svi su sagrešili i ne održavaju Božju slavu’ (Rimljanima 3,23). Jedina mogućnost da dobijemo savršen savet na najbolji mogući način jeste da ga dobijemo od savršene osobe (Jakov 3,2). Bog koristi nesavršene ljude i da nam daju savete, pa je zato mudro da ne obraćamo preveliku pažnju na način na koji je savet dat. Bolje bi bilo da se usredsredimo na suštinu saveta i da u molitvi razmislimo kako da ga primenimo.
3.On nije u poziciji da mene savetuje. Ako smatramo da nečije lične slabosti umanjuju vrednost njegovog saveta, onda treba da se setimo mili koje smo ranije već pomenuli. Isto tako, ako smatramo da nam zbog naših godina, iskustva ili odgovornosti u crkvi nije potreban savet, onda treba da ispravimo svoje gledište. U drevnom Izraelu kralj je imao velike odgovornosti, ali je ipak morao da prihvati savete od proroka, sveštenika i nekih drugih svojih podanika (2.Samuilova 12,1-13; 2.Letopisa 26,16-20). Danas su u Crkvi imenovani nesavršeni ljudi koji daju savete, a zreli hrišćani ih rado prihvataju i primenjuju. Ako imamo neku veću dogovornost ili smo iskusniji od drugih, treba da budemo još svesniji da treba da damo primer što se tiče razumnosti i poniznost tako što ćemo prihvatiti savete i primenjivati ih (1.Timoteju 3,2.3, Titu 3,2)
Niko od nas ne može reći da mu ne treba savet. Zato budimo spremni da prihvatimo savet, da ga primenimo i da od srca zahvalimo Bogu za taj dar koji znači život. Pružanje savet je zaista izraz Božije ljubavi prema nama, a mi želimo da se održimo u Božijoj ljubavi (Jevrejima 12,6-11).