‘Tokom čitavog života moramo biti spremni da preuzmemo punu odgovornost za sve što činimo, izgovorimo i pomislimo.’ (Elizabet Kibler-Ros)
Prihvatiti odgovornost znači da u punoj meri prihvatate da odgovarate za sve svoje poteze i da ste svesni vlastitog uticaja i uloge u svakoj situaciji u kojoj se nađete. To takođe znači da snosite i u punoj meri prihvatate eventualne posledice svakog od vaših činova.
Odgovornost nije isto što i osuda, ali pravilno razumevanje razlike između ova dva pojma je od suštinske važnosti pri savlađivanju lekcije koja je pred vama. Osuda je blisko povezana sa nekim pogrešniim potezom, dok odgovornost samo podrazumeva da sve što činite treba pripisati vama; to je neka vrsta isticanja autorstva nad pojedinim delima. Osuda podrazumeva krivicu i negativno osećanje, a odgovornost donosi olakšanje jer podrazumeva da ne izbegavate da prihvatite punu istinu i pritom vas upravo oslobađa podrazumeva vlasništvo i kontrolu. krivica je fiksna kategorija, odgovornost vas vuče napred ka ostvarivanja viših interesa.
Odgovornost sadrži mnogo pozitivnog, ali je ujedno i lekcija koju je veoma često zaista teško savladati. Odgovornost je jedna od najvažnijih lekcija na putu ka zrelosti. Ako je do sada niste naučili – još nije kasno. Život će vam pružiti dosta prilika da je savladate na pravi način.