SVE dok misao nije povezana sa ciljem, nema pametnih rezultata. Kod većine ljudi koren misli slobodno luta okeanom života. Besciljnost je porok, a osoba koja želi da izbegne katastrofu i propast takvu skitnju ne sme sebi da dopusti.
Oni koji nemaju glavnu svrhu u svo životu postaju lak plen sitnih briga, strahova, nevolja i samosažaljenja, svega što je pokazatelj slabosti. A ovo vodi – isto tako sigurno kao i svesno planirani gresi – ka neuspehu, nesreži i gubitku, zato što u snažnom razvoju univerzuma slabost ne može da opstane.
Čovek treba da zamisli legitiman cilj u svom srcu i da odluči da ga ostvari. Ovaj cilj treba da postavi kao centralnu tačku svojih misli. To može da bude i u formi duhovnog ideala, može biti svetovni objekat, u zavisnosti od njegove prirode. Ali, kakav god bio, on mora uporno i istrajno da fokusira energiju misli na postavljeni cilj. Taj cilj on treba da postavi kao najvišu dužnost, i da se posveti njenom postignuću, ne dozvoljavajući mislima da odlutaju putevima prolaznih hirova, čežnji i maštarija. ovo je najsvetliji put do samokontrole i istinske koncentracije misli. Čak ni ako iz više pokušaja ne uspe da postigne svoj cilj (što je nužno dok ne savlada slabosi), stečena snaga karaktera biće merilo njegovog pravog uspeha, a to će biti nova polazna tačka buduže snage i trijumfa.
Oni koji nisu spremni da shvate najviše svrhu treba da poprave svoje misli na planu besprekornog obavljanja dužnosti, bez obzira na to koliko taj zadatak bio beznačajan. Samo na taj način misli mogu da se saberu i fokusiraju, donoseći novu odlučnost i energiju. Kada do toga dođe, ne postoji cilj koji se ne može postići.
I najslabija duša će, znajći svoje slabosti i verujući u istinu da se snaga može razviti samo kroz napor i vežbu, tako početi da se napreže, dodajući napro naporu, strpljenje strpljenju i snagu snazi. I pošto nikad neće prestati da se razvija, na kraju će postati božanski jaka.
Kao što fizički slab čovek može pažljivim i strpljivim treningom da ojača, tako i čovek slabih misli može da ih ojača vežbajući pravilno razmišljanje.
Odagnati besciljnost i slabost, razmišljati svrhovito, znači staviti se u istu ravan sa onima koji neuspeh vide samo kao prolaznu stanicu na putu ka postignuću. Onaj koji sve okolnosti shvata kao priliku za napredovanje, razmišlja snažno, nastupa neustrašivo i postiže majstorski uspeh.
Nakon što zamisli svoj cilj, čovek treba mentalno da iscrta, da usvome umu označi ravan put ka njegovom ostvarenju, ne gledajući ni levo ni desno. Sumnje i strahove treba strogo isključiti. To su dezintegrišući elementi, koji razbijaju napore prave linije truda, čineći ih krivim, uzaludnim i beskorisnim. Misli sumnje i straha nikada nisu dovele do ostvarenja, niti će ikada. On euvek dovode do neuspeha. Cilj, energija, volja za radom i sve jake misli prestaju kada se sumnja i strah ušunjaju u srce.
Volja za radom izvire iz saznanja da nešto možemo da uradimo. Strah i sumnja su veliki neprijatelji znanja, i onaj ko ih podstiče, ko ih ne iskoreni, biće ometen na svakom koraku.
Onaj ko je pobedio sumnju i strah pobedio je i neuspeh. Svaka njegova misao je udružena sa snagom, i on svim poteškoćama hrabro gleda u oči i mudro ih prevazilazi. Njegovi ciljevi su pravovremeno posađeni, oni cvetaju i donose plodove koji ne otpadaju prerano na zemlju.
Misao čvrsto spojena sa ciljem postaje kreativna snaga. Onaj ko ovo zna spreman je da postane nešto više i jače od gomile kolebljivih misli i promenljivih osećanja. Onaj koji ovo čini postaje svestan i inteligentan rukovalac svojih mentalnih moći.