Nije napisano, ‘Gospod je delimično moje nasledstvo’ niti ‘Gospod je u mom nasledstvu’, nego On sam čini ukupnu sumu nasledstva moje duše. Unutar tog kruga leži sve što mi posedujemo ili za čim čeznemo. Gospod je nasledstvo moje. Ne samo Njegova milost, niti Njegova ljubav, niti Njegov zavet, nego sam GOSPOD. On je nas izabrao za svoj deo, i mi smo ga izabrali za naš. Istina jeste da Gospod mora prvo za nas da izabere naše nasledstvo, inače ga mi nikada ne bismo izabrali za sebe, ali ako smo mi zaista pozvani u skladu sa svrhom izabraničke ljubavi, mi možemo klicati da smo voljeni od Boga, izabrani od Njega pre postanka vremena, i da biramo Njega.
Gospod je naš svedovoljni deo. Bog ispunjava samog ebe i ako je Bog svedovoljan u samom sebi, On mora biti svedovoljan i za nas. Nije lako zadovoljiti ljudske želje. Kada čoveksanja da je zadovoljan, odmah se budi sa osećanjem da mu još nešto treba, i smesta skvopije u njegovom srcu poviču ‘Daj! Daj!’ Ali sve što mi možemo poželeti jeste da se nađemo u našem Božanskom delu, tako da pitamo ‘Koga imam na nebu osim Tebe? I na zemlji nema nikoga koga želim, osim Tebe’ Pa možemo li se ‘naslađivati u Gospodu’ koji čini da pijemo iz reke Njegovih zadovoljstava. Naša vera širi svoja krila i penje se kao orao u nebo božanske ljubavi na soje pravo mesto prebivanja. Hajde da se radujemo u Gospodu uvek; hajde da pokažemo svetu da smo mi srećni i blagosloveni narod, i stoga potaknimo ih da kliču ‘Ići ćemo sa vama, jer smo čuli da je Bog sa vama.’