SANjARI su spasioci sveta. Isto kao što se vidljivi svet održava pomoću nevidljivog, tako se i ljudi, kroz sva iskušenja, grehe i prljave poslove, napajaju prelepim vizijama svojih usamljenih sanjara. Čovečanstvo ne može zaboraviti svoje sanjare; ono ne može dopustiti da njihovi ideali nestanu i zgasnu; ono živi u njima; ono ih smatra svojom stvarnošću koju će jednog dana videti i znati.
Kompozitori, vajari, slikari, pesnici, proroci, mudraci su tvorci večnih vrednosti, arhitekte raja. Svet je lep zato što su oni živeli. Bez njih, čovečanstvo bi propalo.
Onaj ko neguje lepe vizije, uzvišene ideale u svom srcu, jednog dana će ih ostvariti.
Kolumbo je negovao viziju novog sveta, i otkrio ga je; Kopernik je maštao o širenju univerzuma i mnoštvu svetova, i otkrio ih je; Buda je posmatrao viziju duhovnog sveta neuništive lepote i savršenog mira, i ušao je u njega.
Čuvajte svoje vizije; cenite svoje ideale; negujte muziku koja se budi u vašem srcu, lepotu koja se oblikuje u vašem umu, ljupkost kojom odišu vaše najčistije misli, jer će se iz njih izroditi divne okolnosti, rajsko okruženje; ako im ostanete verni, vaš svet će na kraju biti izgrađen.
Želeti znači dobiti; težiti znači ostvariti. Da li čovekove najniže želje treba da dobiju najpotpunije zadovoljenje, a da najčistije težnje budu uskraćene za podršku? Zakon nije takav. Takvo stanje stvari nije u duhu zakona ‘traži i dobićeš’. (Luka 6,38).
Sanjajte uzvišene snove, jer kakvi su vaši snovi takvi ćete i postati. Vaša vizija je obećanje onoga što je ćednoga dana biti. Vaš ideal je predkazanje onoga što će se na kraju razotrkiti.
I najveći uspeh je na početku, i još neko vreme, bio samo san. Hrast spava u žiru; ptica čeka u jajetu; u najvišoj viziji duše čuči anđeo koji se budi. Snovi su sadnice stvarnosti.
Vaše okolnosti mogu da budu neprijatne, ali neće dugo ostati tako ako već sada vidite idealno stanje i nastojite da ga dostignete. Ne možete putovati prema unutra, a u isto vreme stajati napolju. Evo primera mladića pritisnutog siromaštvom i radom; zatvorenog dugo vremena u nezdravoj radionici; neškolovanog i bez prefinjenih manira. Ali on sanja o lepšim stvarima; on razmišlja o inteligenciji, o usavršavanju, o blagodetima i lepoti. On zamišlja, mentalno gradi, idealne uslove života. Obuzima ga vizija veće slobode i pogled mu se širi; nemir ga tera na aksicu, i on koristi sve svoje slobodno vreme i sredstva, iako ih ima malo, za uavršavanje svojih skrivenih moći i resursa. Um će mu se vrlo brzo tako promeniti da ga radionica više neće moći zadržati. To će biti do te mere u neskladu sa njegovim mentalitetom da će radionicu istisnuti iz svog života, odbaciti kao iznošenu odeću, a sa porastom mogućnosti koje se pomaljaju u okviru njegovih proširenih moći, on će otići iz nje zauvek. Godinama kasnije vidimo tog istog mladića kao potpuno odraslog čoveka. Nalazimo ga kao gospodara određenih snaga uma, čiji uticaj se širi svetom i koji raspolaže skoro nenadmašnom moći. On drži sve konce u svojim rukama i nosi gigantsku odgovornost; kada on progovir, gle, životi ljudi se menjaju; oni slušaju njegove reči i njihov karakter se mnja. Poput sunca, on postaje centar zračenja oko kojeg se vrte mnoge sudbine.
Shvatio je viziju svoje mladosti. Postao je Jedno sa svojim Idealom, stopio se sa svojim idealnim stanjem.
I ti ćeš, o čitaoče, sagledati Viziju (a ne zaludnu želju) svog srca, bilo da je prosta ili lepa, ili mešavina jednog i drugog. I ona će iličavati ono što, potajno, najviše voli.
U tvoje ruke biće stavljeni tačni rezultati tvojih misli. Dobićeš ono što si zaradio, ni više ni manje. Bez obzira kakvo je tvoje trenutno okruženje, ti ćeš padati, ostajati isti ili se uzdizati u skladu sa svojim mislima, svojom Vizijom, svojim Idealom. Postaćeš mali kao tvoja ograničavajuća misao, ili veliki kao tvoja dominantna težnja. Prelepim rečima Stentona Kirkema Dejvisa: ‘Možda držiš račune u rukama, i sada ćeš proći kroz vrata koaj su do sada izgledala kao granice tvojih idela, i naći ćeš se pred publikom – olovka za uvetom, na prstima mrlje od mastila; i tamo izlivaš bujicu inspiracije. Možda teraš ovce, i lutaš kao seljak u gradu otvorenih usta; a onda dolutaš vođen neustrašivim duhom u atelje majstora, koji će posle izvesnog vremena reći, ‘Nemam više čemu da te naučim’. I tada si postao majstor, koji je ne tako davno sanjao velike stvari čuvajući ovce. Položićeš testeru i platan i preuzeti na sebe obnovu sveta.’
Nepromišljen čovek, neznalica i lenjivac, koji vidi samo posledice stvari, a ne same stvari, govori o sreći, sudbini i šansi. Videvši čoveka koji se bogati on kaže ‘Kako ima sreće!’. Gledajući kako neki postaju obrazovaniji uzvikuje: ‘Kako mu sve ide na ruku”‘. I konstatujući svetački karakter i širok uticaj drugo, stavlja opasku: ‘Kako ima sreće na svakom koraku.’ On ne vidi pokušaje, neuspehe i napor sa kojima su se ovi ljudi dobrovoljno suočavali zarad sticanja iskustva. Nema saznanje o žrtvama koje su oni podneli, o neustrašivim naporima koje su uložili, o veri koju su izgradili, i tako da su morali da prevaziđu naizgled nepremostivo kako bi ostvarili Viziju svog srca. On ne vidi tamu i bol u srcu, on vidi samo svetlost i radost, i naziva to ‘sudbina’. On ne vidi dug i naporan put, a vidi samo lep i prijatan cilj, i naziva ga ‘sreća’. Ne razume proces, vidi samo rezultat, i naziva ga ‘slučajnost’.
U svim ljudskim poslovima postoje napori, i postoje rezultati, a jačina napora je merilo rezultata. Ne sreća. Darovi, moći, materijalno, intelektualno i duhovno vlasništvo su plodovi truda; to su ostvarene misli, postignute stvari, realizovane vizije.
Vizija koju slavite u vašem umu, Ideal koji ustoličite u svom srcu – to ćete izgraditi u svom životu, to ćete postati.